Подешавања / Settings

Ситуација у Украјини се мења из сата у сат. Хунта која је дошла на власт после извана организованог државног преврата састављена је од различитих, практично међусобно неповезаних делова: Тимошенко и Турчинов одлазе у други план, да више и не говоримо о Кличку. Главне улоге додељују се онима који су подигли нацистичка знамења ОУН[1], главарима међународних терористичких групација “Самоодбрана” и “Десни сектор” – бандеровцима А. Парубију и Д. Јарошу који су ушли у тзв “владу” хунте.

Није искључено, да ће за неко време Босна и Херцеговина престати да буде једина земља исламског света, која нема своју нафту. Американци су израчунали, да се на југу и северу скривају залихе од око 500 милиона барела сирове нафте, и то доста високог квалитета.

Осталим глобалним играчима не одговара “немачки Балкан” и трудиће се да се и у Србији и у БиХ одржи статус qуо и да читав регион до даљег остане “замрзнути конфликт”, који се по потреби увек може откравити.

Шеф ЦИА од 1953. оо 1961. године указује да ће литература, биоскоп и позориште прослављати најнижа људска осећања.
„Ми ћемо на сваки начин подржавати оне који буду усађивали у човеков разум култ секса, насиља, садизма и издаје – једном речју сваке неморалности. У управљању државом, ми ћемо изазивати хаос и неред“, наводи се у доктрини ЦИА.

Из интервјуа који је Данијел Сервер (агент ЦИА и „експерт за Балкан и остатак света“) дао Независној балканској новинској агенцији са седиштем на Косову, јасно се могу видети даље интенције Запада у вези даље судбине овог дела Балкана.

Основни инструменти Североатланске алијансе која се последњих година динамично развија на Балкану, су: Акциони план за чланство, Савет за евроатланску сарадњу, програм Партнерство за мир, неформална регионална Управљачка група за безбедност југо-источне Европе, програм југо-источног процеса сарадње, Савет за регионалну сарадњу.

У Србији се полажу велике наде у јачање православне вере у Русији. Од тога у многоме зависи стабилност Балкана и очување хришћанства у савременом свету, изјавио је у интервјуу за Глас Русије представник Српске православне цркве екископ Јован Пурић

Преко афере „пуч” Американаци и Енглези су покушали да оборе власт у Скопљу која је рада да са (за ЕУ отпадничком) Грчком и у ЕУ никада добродошлом Србијом направи коалицију у циљу једног вида јужнотоковања Турског тока

Овај гасовод, као јединствен интеграциони процес, повећаће одговорност и међузависност свих актера који учествују у његовој изградњи, јер ће у будућности сви они имати јединствен интерес – да се обезбеди несметан проток и снабдевање гасом. То ће истовремено допринети повећању степена безбедности у читавом региону, а верујем да је то у интересу како САД тако и ЕУ, рекао је Ненад Поповић, потпредседник Народне скупштине и ДСС, током предавања „Геополитичке и економске импликације гасовода Јужни ток“ које је одржао студентима Универзитета Колумбија у Њујорку (САД).

Питање српско-бугарских односа је најкомпплекснији балкански проблем који кроји судбину овог дела Европе, што због дужине тих односа (преко 1300 година), што због геостратешког положаја које заклапају ове две нације

Наравно, српски председник Слободан Милошевић, чији је захтев за „Велику Србију“ био окидач за рат, није био усамљен – Европа је на тренутак била у опасности да се врати сукобима из 1914, пошто су Француска и Уједињено Краљевство подржали Србију, а Немачка и Аустрија су биле на страни Хрватске.
Срећом, репризе није било, пошто је Запад научио лекције на основу својих грешака из историје.

Док се свет припрема за обележавање стогодишњице Првог светског рата, пуцањ Гаврила Принципа, којим је 28. јуна 1914. године у Сарајеву усмртио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, данас користе медији да прекроје историју и испишу је испочетка.

Турска, која је са Западом тесно повезана евроатлантизмом, приморана је да прихвати таква правила игре. Међутим при том турско руководство у складу са својим глобалним спољнополитичким концепцијама покушава да за себе створи максимално широк „прозор могућности“ који би му омогућио маневрисање.

Пројекат Транс-јадрански гасовод (TAP) навршио је 10 годишњицу. Његова изградња још увек није отпочела, али има назнака да би могла да крене наредне, 2015. године. Многе земље ЕУ се надају да овај пројекат, који је изабрао конзорцијум „Шах-Дениз“, неће имати судбину несрећног „Набука“ и да ће помоћи да се смањи цена и зависност од руског гаса.

Коментатори немачке штампе сложни су у оцени да Србији предстоји још дуг и трновит пут ка чланству у Европској унији и траже да се не понове грешке са Румунијом и Бугарском.

У западној научној литератури, публицистици и геополитичким плановима, Балкан се често назива „пупак“ односно „меки трбух Европе“ (soft belly of Europe). На тај начин жели се потенцирати Балкан као примитивно и нестабилно подручје, које би вазда морало бити под међународном протекторатом, формалним или неформалним – све једно. Балкан се често приказује као трајно „жариште“, као „буре барута“ које за час плане „услед вековне мржње која на њему влада“ итд. То можда изгледа тако само на први поглед али ако се дубље анализирају историјски и политички процес на Балкану, долази се до сасвим другачијих закључака.

Балкан и његови народи, вратимо се по ко зна који пут почившем Ратку Парежанину, оснивачу Балканског института који ове године пуни 80 година, слабо се познају. Ова чињеница, скопчана са оним што је својевремено Јован Цвијић дефинисао као „субимперијализам малих народа“ током дуге историје Балкана (а посебно током његове модерне историје) било је главно оруђе оних сила које су уместо ка јединству, Балкан водиле ка раздору и уништењу.

Да разговарамо на веселе теме. О карневалу. Тачније о карневалима хомосексуалаца или о геј-парадама. С једне стране тема је весела: шетају по градовима света преобучени млади људи и радосне девојке које се грле. Шта ту има страшно? Али са друге стране у тој акцији под међународном контролом много је политике.

Балканско полуострво заузима периферни положај на европској геоекономској оси. Упоређујући различита истраживања и статистичке податке, можемо доћи до закључка да балканске државе спадају у ред другоразредних или трећеразредних европских економија.

Испоставило се да се Европска комисија веома увредила звог двојице држављана Босне и Херцеговине – грађанина Сејдића, по националности Циганина и грађанина Финција, припадника јеврејског рода.