Подешавања / Settings

Светска јавност је већ недељама усмерена искључиво на драматичну економску кризу у Грчкој, али из вида је испуштена чињеница да, осим те земље на југу Европе, банкрот само што није погодио још 24 државе, међу којима су и Хрватска, Македонија и Црна Гора.

Аргентина, која је 2001. прогласила банкрот, сматра да је најновији договор између Грчке и еврозоне синоним за губитак суверенитета Атине.

Само наглас размишљам, ништа више. Морају се припремити на то да не зависе од Европе и евра. За то ће им требати нека друга валута, надам се њихова. Можемо бити сигурни да је ниједна западна компанија неће штампати. Има веома мало компанија и било би, чини ми се, немогуће да такав тајни договор држе подаље од Грчке. Али и Русија и Кина могу да штампају. И зар не би зато било најпаметније тражити од Путина да штампа брда драхме и да их пусти у промет?

Експозитуре грчких банака у Србији су у центру пажње због финансијске кризе у Грчкој која је једном ногом у банкроту.

„Влада на челу са Сиризом добила је мандат да прекине мере штедње и тежак живот грађана, пун одрицања. Да ли мислите да постоји икаква шанса да нове мере, које предвиђају још већу штедњу и одрицање, прођу код обичних Грка?

Украјина у јулу неће успети да исплати камате на обвезнице које јој доспевају на наплату и банкротираће уз 19 милијарди долара дуга, јер нема назнака да ће несугласице са кредиторима бити решене, процењује америчка банка „Голдман Сакс”.

Грчки дуг је неотплатив. Једноставно превелики да би се могао отплатити. Штедња што су је Грчкој наметнули ЕУ и ММФ је погоршала проблем јер је ослабила грчку економију, чиме је терет дуга постао још тежи. Упркос очигледној чињеници да је политика штедње ЕУ чист неуспех и да нема изгледа, драма грчке „дужничке кризе“ тече даље.

Председник Петро Порошенко потписао закон који властима у Кијеву омогућава да престану с отплатом иностраних дугова.

Тиражни немачки лист „Билд ам зонтаг“ оценио је, позвајући се на недавни извештај Европске комисије, да се у Хрватској драматично погоршала привредна ситуација, и да тој држави, као и Грчкој, прети банкрот.

– Страшан коктел великог износа дуга, великог фискалног дефицита и недостатка раста довели су хрватски профил задужености врло близу неодрживог нивоа – пише Емерџинг Маркетс, једно од пословно-финансијских издања Евроманија.

2. Пореске реформе нису донеле ништа ново, него нове намете и превисоке пореске стопе за наше економске услове.
3. Води се погрешна економска политика јер ниједна економска мера није дала резултате.

Грчке власти спремне су да прогласе банкрот ако се не договоре са међународним кредиторима до краја априла, наводи британски „Фајненшел тајмс“.

По Вујаклији, банкрот је неспособност плаћања и одговарања доспелим финансијским обавезама. Ако имате ово у виду, шта мислите колико је Влада Србије далеко од банкрота? Премијер Вучић је одговорио: „Хиљадама миља далеко“, верујући, ваљда, да ће лако да насамари јавност, трапаво мерећи степен блискости банкроту – миљама, а не новчаним јединицама, које држави недостају да измири своје финансијске обавезе према пензионерима, лекарима, просветарима, полицајцима, официрима итд.

Расте незапосленост и уведен је ратни порез. Енергетска криза је почела још пре почетка хладног времена. Комбинација ових фактора указује да је Украјина пред економским колапсом.

Земље бивше СФРЈ гуше се у спољним дуговима који достижу чак 90 милијарди евра. Проблем БиХ је унутрашњи дуг. Хрватска 2016. неће моћи да сервисира обавезе. Србија на време почела да сече расходе

Лични банкрот примењује се и у Немачкој, Француској, Белгији, али се у Србији такав модел никада није озбиљно разматрао.

Срећа у несрећи те приче је била што сам тада био млад и научио битну лекцију у животу: Нема сигурног посла и сигурне плате. Доњи веш, чарапе и послови се мењају.

Ово је једна од непријатних порука које су на адресу премијера Александра Вучића уочи његове посете Кремљу упућене дипломатским каналима.

Интерес Запада никад није била јака, већ напротив слаба и разједињена Србија. Прозападна политика је на крају мандата Бориса Тадића била на издисају, али су јој нови живот удахнули конвертити – напредњаци.

Аустријска војска налази се пред финансијским колапсом, тврди бечки дневник „Естерајх” додајући да армија мора ове године да уштеди 45 милиона евра и да су последице тога „бруталне”.