Подешавања / Settings

Одговор је очигледан: треба коначно скинути ружичасте наочари и ићи својим путем, решавати своје унутрашње проблеме (економске, социјалне и остале) без обазирања на мишљење оних који данас напросто нису способни да нам буду пријатељи. Истовремено треба одустати од копирања оним западних решења и праксе који су туђи нашој менталности и култури.

Тинк танк организација из Лондона, ЕЛН (European Leadership Network), објавила је преко викенда обимни извештај у којем се истиче како се током ове године десило најмање 40 инцидената због којих су НАТО и руске војне снаге „скоро“ ушле у директан војни сукоб.

Емисија Екстреми, које се већ готово читаву деценију емитује на новосадској ТВ Мост, и коју води Бојан Панаотовић, има дебатни карактер о најважнијим политичким и друштвеним питањима у земљи, укључујући и међународне теме.

Западнизација је посебна форма колонизације, где се на крају у колнијалној земљи ствара социјално-политички поредак колонијалне демократије (…) Његовим творцем се са пуним правом могу сматрати САД.

Прошлог септембра, прецизније 12. и 13, у једном граду одржан је на највишем нивоу састанак организације за коју већина Американаца никад није чула. Извештај главних медија о овом догађају је непостојећи.

Наставак Хладног рата 1.0, или, ако хоћете, Хладни рат 2.0 отвара мноштво проблема за Европу, нарочито за Русију.

Шеф дипломатске мисије је рекао да је основна идеја агенде да се не заборави да Русија треба да уђе у своје историјске границе.

У формату Париз–Берлин–Москва–Београд може се спречити да Србија има компликације какве је имала Украјина.

Притом је означио руски ултиматим Западу: Или се договарамо о новим правилима игре, или ће их Русија успостављати самостално, без освртања на западне партнере, у првом реду – на САД.

Као што је отац Јустин предвидео, ово слављење човека завршиће се вампиризмом и људождерством, где ће највећа вредност постати самоодржање:

„Пошто нема ни Бога ни бесмртности, човеку је за самоодржање дозвољено све. Дозвољен је грех, али и зло и злочин.“

Шта је заједничко већини конфликата и спољнополитичких догађаја у модерном свету? Без обзира да ли говоримо о рату у Украјини, Сирији, Ираку, преврату у Египту, савезима Латинске Америке, ресурсима на Арктику или обележавању ослобођења Београда од нациста – сви битнији мањи и већи догађаји у домену спољне политике могу се гледати кроз призму односа, тј . сукоба, између Вашингтона и Москве.

Пад цена нафте који и даље траје наводи експерте да се губе у досеткама и да привлаче за објашњење ове појаве различите теорије завере. Аналитичари с бригом говоре да је тржиште престало да се подлеже прогнозама.

Колико у данашњој Србији схватају величину улога тренутног геополитичког супротстављања Истока?

„Ако Русија замахне својом нуклеарном сабљом, Запад ће се повући.“ – пише Лукас и истиче да је зависност од долара као валуте превазиђена ствар.

Због тога је разбијање Новоросије неопходан и најважнији услов за свргавање Путина и организовање руског „Мајдана”. То је, заправо, главни план Вашингтона.

Кисинџер је недостајао у Украјини – док је једна страна навијала да се Русију „избаци из Европе“, а друга узвикивала да је ово тај тренутак када треба прећи у офанзиву против САД-а, Кисинџер је један од ретких који је дао активних предлоге, аргументе за стварну де-ескалацију.

Главна главобоља за САД сада су Русија и Кина, које све више подржавају једна другу на међународној сцени и не прате Вашингтон у притиску на режиме који му не одговарају. Такав закључак изведен је у чланку Вашингтон Тајмса.

Стоун је пружио отворену подршку и оснивачу „Викиликса“ Џулијану Асанжу, бившем венецуеланском председнилку Угу Чавесу, као и кубанском лидеру Фиделу Кастру.

Америчке снаге данас су почеле са ваздушним и ракетним нападима на упоришта ИДИЛ-а и још неких група на територију Сирије. Тим потезом комплексна ситуација на Блиском истоку постаје још и комплекснија те води у додатне ескалације које ће чак и кључни актери тешко моћи похватати.

Америчка стратегија је често непредвидљива, зато многи и упадну у замку веровања да се налазе „на сигурном“. Непредвидљива је до те мере да понекад изгледа како САД поткопава и властите амбиције како би се створиле нове зоне конфликта и хаоса, као да су конфликт и хаос једноставно нужни, потребни и позитивни аспекти целокупне егзистенције Блиског истока.