Подешавања / Settings

У анализи Пентагона каже се „да има нешто застрашујуће у притајеном бесу, па чак и фанатизму који се крије испод саме површине Путиновог углађеног, мирног лика”. Наравно, анализира се и смех руског председника.

Украјина више не верује сопственој војсци откад је читава падобранска бригада расформирана, након што је одбила да убија сопствени народ и људе које треба да штити.

После напада на Славјанск, ситуација на Украјини је дошла до тачке када увођење руске војске постаје практично неизбежно. Изјаве Путина и Шојгу фактички значе, да мировна операција може почети у сваком тренутку. Шанси да се разни грађани Украјине, без оружја у рукама договоре о суживоту у заједничкој држави, скоро да није остало.

Уосталом и цео пројекат Украјина има карактер супротстављања Русији. Све то чини Украјину земљом која ће представљати стални извор криза. Коме одговара такво стање ствари? Америци и Европској Унији.

Русија се налази у међуфази. Очигледно је да тежи успостављању неког алтернативног модела, заснованог на мешавини руске царске и ромејско-византијске државне традиције духовно-световне симфоније и савремених западних економских, политичких и технолошких тековина и стандарда, али то још увек није јасно дефинисано, односно прави пут се није још у потпуности отворио.

Само да рата не буде?
Ово питање последњих месец и по, брине руски народ. Наравно, не тако много као Малоруски народ, коме медији „сипају у уши“ идеју да је Русија објавила рат Украјини, али ипак многи брину.

У оваквом међународном систему могућност артикулисања и одбране српских националних интереса је сведена на минимум и све што доприноси слабљењу униполарности у међународним односима одговара и Србији.

Доктрина руског утицаја до 1990. године имала је војностратешку димензију а од 2000. године – геоекономску

Прво би требало да се сложимо око поразно лошег стања у земљи да би смо могли да говоримо о изласку из беде, апатије и ћорсокака у коме смо се нашли.

Иван Вукадиновић је писац и публициста. Током прошле године био је координатор покрета „Евроазијска Србија“ за Србију. Сарадник је портала „Тврђава“ и оснивач истоименог Удржења. Написао је трилогију „Агарта”, у којој се бави легндама и мистичним концептима Евроазије. Послнички је кандидат на листи Треће Србије:

Запад је у Украјини стрељао демократију – Победа Русије је убедљива, али је ово само прва трећина геополитичке битке у Украјини.

Што се геополитичке димензије украјинске кризе тиче, она је очигледна. Не мора се посебно ни објашњавати. Можда треба само додати како је ово најбољи деманти свима који су говорили да не постоји геополитичка димензија распада Југославије и бомбардовања Србије 1999. године. Постоји, и те како.

У јесен протекле године намера Украјине да потпише споразум о асоцијацији с ЕУ постала је узрок праве дипломатске борбе између Москве и Брисела. Победила је Русија. ЕУ је морала да се задовољи тиме, што је споразум парафирала Молдавија. Ове године Кишињев планира да потпише уговор о асоцијацији. Вероватно ће то постати повод за нове несугласице руских и западних дипломата.

У мањој или већој мери, то је јасно, она следи украјински сценарио. Паралеле са украјинским „евромајданом” се намећу саме од себе. У Босни, њена права покретачка снага су Бошњаци-муслимани, у Украјини њено чврсто језгро чине унијати из Галиције. Технологија распиривања сукоба, изазивања хаоса, дестабилизације, а можда и грађанског рата је сасвим иста.

О спољнополитичким односима у данашњој Европи и да ли би Србија требало да се окрене ЕУ или Русији, редакција „Србин инфо“ је разговарала са Борисом Надом, књижевником и стручњаком за геополитику.

Александар Дугин, познати руски геополитичар, у разговору са Мануелом Оксенрајтером, уредником немачког листа „Цуерст“, о кризи у Украјини

Како ће изгледати Европа 2039. године: прогнозе стратешких института иду наруку нашој земљи. Слаби утицај Америке, а ЕУ не постоји у садашњем облику, Русија и Немачка праве економски савез…

Украјина је у необјављеном грађанском рату са спонзорисаним политичким државним ударом и облицима политичког насиља „даљински“ вођеним. Криза у Украјини, која се већ месецима или годинама фазно реализује, одвија се по сценарију Србије и рушењу Милошевића почев од завршетка војне акције НАТО-а 1999. године до јесени 2000.године.

Ко стоји иза дешавања у Украјини, да ли је у питању државни удар, грађански рат или искрени бунт украјнског народа; о томе говоре српски генерал Божида Делић и руски професори геополитике др Александар Дугин и Марк Слебода.

Турска, која је са Западом тесно повезана евроатлантизмом, приморана је да прихвати таква правила игре. Међутим при том турско руководство у складу са својим глобалним спољнополитичким концепцијама покушава да за себе створи максимално широк „прозор могућности“ који би му омогућио маневрисање.