Подешавања / Settings

Спасовдан је слава Београда, а у многим местима у Србији је и заветина – празник целог насеља. Спасовдан је један од десет празника посвећених Господу Исусу Христу, који се обележава 40 дана после Васкрса, увек у четвртак, а десет дана пре Светих Тројица (Духова). Вазнесење Господње је сећање на дан када се Исус Христос четрдесети […]

Који су то све обичаји око покојника и обележавања свих њему посвећених дана, а да су сасвим отуђени од цркве, вере и искреног поштовања преминулог? Дужност хришћанска налаже да се у молитвама сећамо наших покојника, да се молимо Богу за покој њихових душа, палимо им свеће, држимо парастосе и помене, подижемо им споменике као обележја […]

Прослављају га и католици и православци, свако по свом календару, као Дан Светог Георгија. Код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући се са претхришћанским култовима Балкана, па се зато и празник Светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама. Ђурђевдан је празник са јако пуно обичаја везаних за […]

На данашњи дан Исус Христ нам је даровао лек бесмртности, да се увек сећамо његових спасоносних страдања и нашег спасења. Црква на овај дан разликује четири догађаја, прво омивање ногу апостолима, друго Свету тајну евхаристије ломљења хлеба и давања вина у виду тела и крви Господње, сећамо се натприродне Христове молитве и на крају издаје. […]

Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто […]

По већини српских медија провлаче се разне неистине које не приличе празнику који дочекујемо сутра.

На божићно јутро након богослужења, Срби се возе до центра града у својим џиповима и комбијима, и онда почиње пуцњава. Срби у малом калифорнијском граду Џексону Божић славе громогласно и у великим стилу. Чисте ловачке пушке, двоцевке и кратеже, набављу муницију са драмлијама и праве план јавног пуцања у порти храма Свети Сава у главној […]

Српска православна црква и верници у петак 6. јануара прослављају Бадњи дан, дан уочи Божића који представља увод у најрадоснији хришћански празник – Рођење Исуса Христоса. Курир вам дарива освештан крстић! Курир вам данас поклања крстић освештан у крипти Храма Светог Саве, највеће православне богомоље на свету, уз благослов владике Арсенија. Већ сутра, у нашем […]

Дељењем бадњака и паљењем коледарских ватри испред зграда у насељима и квартовима, на градским и сеоским трговима, верници у Македонији су обележили Бадње вече, а потом и Божић. Иако се ради о вековима старој традицији и обичајима, Струмичка епархија канонски непризнате Македонске православне цркве поново је забранила дељење бадњака и паљење коледарских ватри.

Како је католички обичај украшавања зеленог дрвета, стар више од десет векова, освојио наше крајеве. Први украси почетком деветнаесток века. Српско становништво дуго одбијало украшену јелку.

Са сигурношћу се може рећи да је главни празник у Русији Васкрс – управо њему припада прво место међу народно-верским празницима, док се Божић растворио у маси зимских славља, која се везују за зимску краткодневицу, или тачније – која долазе одмах после ње.

Сама реч вашар долази из мађарског језика. Означава и сâм догађај и место где се одвија. Раније се често користила и реч из грчког језика са истим значењем – панађур. Словенска реч сајам употребљавала се равноправно са ове две стране речи, али се, временом, сајам више везује за „трговински“ облик вашара. Још једна словенска реч која се користи и за вашар је сабор.

Мешење обредних хлебова кроз векове је био и остао важан део обичаја нашег народа. Припремају се за рођење, крштење, славе…

Неки занимљиви примери како се Нова година дочекује у разним земљама. Веровања како срећа долази и ритуали дочека Нове године

Обичаји су плод светодуховског искуства живљења живота у Цркви и односа према творевини.

Какве су ти мисли, такав ти је живбот. Ову мисао оца Тадеја бисмо могли даље продубити и рећи: какав ти је смисао живота, онакви су ти и празници.

Уласком у Цркву, сваки верник има потребу да преобрази свој живот. Овај преображај се одржава и у човековом односу према свету и ономе што га окружује.

Наш најпознатији адвокат каже да постоје сличности и законитости у начину извршавања убистава у различитим крајевима Балкана.

Прохришћанска је вера, од Бога нам дата и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље. Слављење Бога и Божијих угодника: Анђела, Апостола, Пророка, Мученика, Светитеља, Преподобних и свих Праведника, јесте наш хришћански православни животни став, којим исповедамо веру своју у прави циљ и смисао нашег људског живота и овде на земљи и […]