Подешавања / Settings

„Ајде море, још су смо фалила бицикла да се туристи возе по селу. Што да гледају? Нас? Да се чуде како смо остали и живимо у овај затвор. Ови што то раде ја не знам са памет како су”, одговорио ми је старији човек из Велике Хоче – на хочанском дијалекту– када сам га питала […]

Хладан зној ме облио када ми је службеник грчке Канцеларије за везу у Приштини кроз шалтер показивао нечији извод из матичне књиге рођених, понављајући да морам, уз остала документа, да приложим и ја свој. „Мора донесе то, мора донесе то…”, упорно је понављао, али морам да признам да није био нељубазан. Кажем му да знам […]

Поштована бриселска господо, Не знам како је код вас тако скупљних са коца и конопца, ни од кога изабраних, а парама пореских обвезника широм ЕУ добро напуњених у бирократском конгломерату, од кога корист имате само ви, али код нас Срба постоји нешто што се зове достојанство и дата реч. Због нас и наше жеље да […]

Председник Владе Републике Србије Александар Вучић примио је писмо захвалности председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга. У писму се истиче да је постигнут широк консензус о подизању свеобухватности и стратегије кинеско-српских односа, и да је отворена нова историјска страница развоја односа између две земље. У писму председника Кине се каже: „Током моје недавне државне посете […]

  Поштовани Радоје, Пишем ти јер хоћу да пукнем од муке. Ти добро знаш, како је кад боли, кад видиш, а не можеш ништа друго да урадиш, него да коју реч ставиш на папир. Пишем ово писмо и све стрепим хоће ли стићи на твоју адресу, на онај други свет, а за овај знам да […]

Срби још нису успели да реше питање свога писма Пуних петнаест година Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ бори се за решавање питања српског писма. Хиљаду и петсто људи се, на папиру, добровољно учланило у удружење које се бори за решавање питања писма Срба да би и српски народ поново имао писмо, као што […]

Правопис српскога језика Матице српске ¬– једини правопис у свету с алтернативним решењем питања писма за Србе. • Врлине и мане Вукове реформе• Слаба Вукова предвидљивиост у вези с писмом Срба• Даншње српске институције и лингвисти само вербално желе спас српске ћирилице, али практично не желе• Нормативно решење питања писма у ћириличком једноазбучју једини спас […]

Позивам Вас да заједно одемо у Републичку изборну комисију и да прегледамо неколико бирачких врећа са гласовима. Довољно је да Вам покажем доказе изборне крађе на бирачком месту број 9 у Лепосавићу, где је опозицији украдено 115 гласова, од којих је 48 приписано Српској напредној странци.

(Друго писмо пријатељу и јаком саборцу за ћирилицу)

Љубезни сине Михаило… живи уредно, не расипај новац и не шенлучи превише јахањем коња… Ове топле и брижне очинске савете упутио је свом сину кнез Милош Обреновић, аутократа и чврсторукаш.

Иван Клајн и српски лингвисти нису моћни ни да спасу део душе, јер као председник Одбора за стандардизацију српског језика непрекидно манипулативно и цинично говори о помору српске ћирилице, па и одговарајући на ово недавно питање новинарке „Блица“ Соње Шуловић: „Изјавили сте да ћирилица неће нестати, али јој прети опасност да постане архаично писмо“(.) Одговара овако:

Ваша Светости,
Ми, млади српски студенти обраћамо Вам се у нади да ћете као осведочени пријатељи нашег народа саслушати наш апел и упознати се са варварским уништавањем средњеовековних православних светиња од стране државе, те у складу са великом мишљу Ф. М. Достојевског да смо сви одговорни једни за друге, учинити што је у вашој моћи.

Трагична судбина српске ћирилице сеже у 11. век када је католичанство на синоду у Солину бацило, практично, анатему на ћириличко писмо прогласивши га за „ђавољи изум“. Било је то 1060. године, дакле, само шест година после познатог хришћанског раскола 1054. године на католилчанство и православље.

Шеф црногорске дипломатије Игор Лукшић примио је писмо генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, у коме се Подгорица и формално позива да отпочне процес приступања Северноатлантском савезу.

Лингвиста Клајн апелује на државу да предузме озбиљну акцију како би сачувала ћирилично писмо, да јавни списи и документи буду на ћирилици, како не би постала архаично писмо. Њега, међутим, не изненађују последњи подаци, те за “Данас” истиче да је процес “одумирања” ћирилице почео још 1918. у заједничкој држави где се далеко више користило латинично писмо.

Сваког 21. октобра, и после 74 године од када су немачки окупатори стрељали 2.400 грађана у Крагујевцу, отварају се нове странице ове трагедије.

И власт и лингвисти (у прећутној спрези) својим понашањем и практичним решењем питања писма омогућују наставак помора ћирилице међу Србима.

Тај налог комуниста спроведен је злоупотребом српских језичких институција и у њима лингвисгта који су, једини на свету, формално донели правописно решење питања писма језика Срба у двоазбучју, које не познаје светска пракса изван Србије.

СРПСКА православна црква максимално ће се ангажовати на спречавању покушаја лажне државе Косово да постане чланица Унеска

Као пријатељ Драгана Васиљковића, за много година колико га знам имао сам прилику да га упознам најпре као борца, затим као великог хуманитарца, пријатеља и брата. Немам рођеног брата или сестру, али веза између Драгана Васиљковића и мене толико је јака, да га сматрам рођеним братом. Упознао сам га за време рата и касније се наше пријатељство наставило, и могу рећи да никад нисам упознао бољег човека.