Ознака: политика
Странке воле мираз невладиних организација
И у завршници ове кампање странке покушавају да ојачају изборне позиције разним штиховима и адутима, па тако увелико воде рат за наклоност бројних удружења, невладиних организација и покрета који окупљају социјално угрожене и мањинске групе.
Београд Београђанима – а не Арапима
Шеици и њихови омиљени српски политичари неће се борити за интерес Београђана, али Двери хоће.
БОРИС ТАДИЋ: Немам никакав политички договор са Вучићем
Борис Тадић је у овој изборној кампањи спреман да говори о својој визији за Србију, плановима за привлачење инвестиција и отварању нових радних места или критикама потеза актуелне власти, али не и о евентуалном уласку у следећу владу, јер је то, како каже, питање о коме ће се одлучивати када буду познати изборни резултати. О томе зашто је изгубио изборе пре две године и чиме мисли да поврати поверење бирача 16. марта, разговарали смо у једном новобеоградском хотелу.
ВИДЕО кампања: Најважнији снимци Двери 2014.
Погледајте на једном месту 5 најважнијих видео материјала Двери у кампањи за изборе 2014. године.
СЕЛЕКТИВНА ПРИРОДА „ЖЕНСКИХ КВОТА”: Зашто не и 30% водоинсталатерки и ђубретарки?
„Систем квота” („Quota system”) – по коме свака трећа особа на листи кандидата мора бити из редова „мање заступљеног пола” – дискриминаторан је према мушкарцима, а покушај његовог оправдања заснован је на лицемерству. Који су аргументи за увођење „система квота”?
Човић: Док не буде решено хрватско питање БиХ неће моћи да функционише
Лидер Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ Драган Човић изјавио је да је безбедносна ситуација у БиХ видно нарушена последњим догађајима у Федерацији, да су протести грађана последица њихове занемарености, али и да, док не буде решено хрватско питање, БиХ неће моћи нормално да функциониш
Чанак: Некад је национална издаја била опасна, а данас доноси међународну подршку
Јако ми је пријало док сам био један од малобројних издајника у Србији, а кад је то постало масовна појава, сви су заборавили на мене – каже Чанак. Прву потпуну исповест Ненада Чанка, од како су други постали већи аутономаши и Европљани од њега, видеће гледаоци Хепи телевизије, у емисији „Голи живот
ДСС или доследност мрзовољног нечињења
Иако је и сама прихватила учешће у њеном раду, Демократска странка Србије је активности радне групе задужене за усклађивање Статута АП Војводине са Уставом назвала отвореним ударом на правни поредак земље и разградњу Србије. Према њиховом мишљењу, кориговање неуставног статута, као подзаконског акта, неуставно је јер би израда статута требало да уследи након законског уобличења АП Војводине.
„Политичка карикатура” отказала изложбу
Поставка карикатура „До избора пар путића” Јована Прокопљевића, која је требало да буде отворена од данас до 10. марта у Галерији „Икар” у Земуну – отказана је. Упркос томе што је аутор, дугогодишњи карикатуриста „Политике”, награђиван широм света, одабрао шездесетак радова и што су одштампане позивнице, уметнику је напрасно јављено да изложбе неће бити. Као разлог, из галерије су у кратком телефонском разговору са Прокопљевићем навели да је реч о „политичкој карикатури”.
ШЕФ ПРЕГОВАРАЧКОГ ТИМА СРБИЈЕ СA ЕУ: Морамо да променимо политику према Русији
Потреба стратешког промишљања веома је важна у даљем процесу приступања Србије Европској унији, због чега је Србији потребна отворенија и искренија дебата о спољнополитичком курсу земље, порука је међународне конференције о проблемима српске спољне политике и политике безбедности и одбране у процесу евроинтеграција.
ЛУКАШЕНКО: У Белорусији никакви „мајдани“ нису могући
„Треба да учимо на искуствима других и да не допустимо ни најмању нестабилност у својој земљи. Лош пример је Украјина која је постала арена сукоба моћних спољних и унутрашњих снага. Чак и у нашем друштву има назнака неке напетости, страховања за безбедност и стабилност наше државе. Мој и ваш свети задатак, јер сте ви људи у униформама, јесте да сачувамо мир и стабилност у својој земљи”
НОВИНАРСКА ПАТКА: Политичка сцена Србије без сатире
Свет јавности и новинарства од како постоје штампане новине корситио је новинарску форму звану “Новинарска патка”. Све је мање “новинарских патки” а све више јавних и “новинарских магараца и гуски”.
Коштуница: Потребна нам је српска, а не бриселска политика
„Није нам потребна евроунијска или бриселска политика, наша земља је постојала кроз векове јер јој је први циљ био она сама и њени интереси“, рекао је лидер ДСС.
Андрић: Србија данас води политику ЛДП-а
„Што се нас тиче у коалиције можемо само са странкама са којима можемо да спроведемо наш програм“, рекао је Андрић, напомињујући да ЛДП не може у коалицију са СПС и ДС С, јер су те две странке, како је оценио, против економских реформи.
Дачић: Комунизам је најхуманија идеологија
„Комунизам је настао из потребе да се уједине и организују они о којима више нико није водио рачуна, презрени и потлачени, земаљско робље и сужњи које је морила глад, како стоји у Интернационали“, рекао је Дачић.
Политичари – „Баш ме брига“
(„Баш ме брига шта сам обећавао док довде нисам стигао, баш ме брига што нећу лагати, баш ме брига што нећу говорити истину.“)
Томислав Николић: Дошло је време да Србију након избора воде одговорни људи
Председник Србије Томислав Николић је данас, на састанку са делегацијом америчке компаније НЦР, истакао да су у претходне две године у Србији створени повољни услови за привлачење страних инвеститора и да је дошло време да се такав пословни амбијент искористи.
Ко је креирао лого листа Политика?
Расправа на релацији Даворин Рибникар – Матија Бећковић о томе ко је креирао лого листа Политика. Да ли је то неки мистериозни Рус или …
ДОЛАЗИ НАСЛЕДНИК: Шешељ јуниор улази у политику
Током 11 година, колико је његов отац заточен у Хагу, Александар Шешељ (21), најстарији син Јадранке и Војислава, израстао је у озбиљног младића.
Нова крађа на помолу: У списковима више бирача него пунолетних грађана?
Док демографи стално упозоравају на алармантан пад броја становника, бирачки списак се добро држи. Од првих вишестраначких избора „нестало“ је непуних 300.000 гласача. Тачније, 1990. у списку је било нешто више од седам милиона имена, а 22 године касније право гласа је имало тачно 6.770.013 грађана.







