Подешавања / Settings

„Жута штампа” није створила овакву политичку елиту, већ је управо обрнуто. Политичка каста и њени финансијски покровитељи држе нишане на таблоидним артиљеријским хаубицама

ЈОЈ, Србија – земља чуда! Испоставља се да је било лакше оставити Косово, него министарске фотеље. Сасвим логично, с обзиром на чињеницу да је Фотеља најскупља српска реч.

Жарко Обрадовић пао је у депресију зато што, после пет година руковођења ресором просвете, мора да напусти Немањину 11

Москва – Бивши сарадник ЦИА Едвард Сноуден захвалио се Русији јер му је одобрила привремени азил и оптужио америчке власти за непоштовање међународног права

„Не треба ништа да изненађуjе од оних коjи имаjу политичке налоге за такве ствари“, рекао jе Додик.

Спорт и политика су, откад знају једно за друго, увек ишли руку под руку. Препознајући се као прагматичан облик људског делања, надопуњавали су се, али увек у једном те истом смеру.

Откако је света и века, оно што се погрешно назива културом, а што је, заправо, уметност, зависило је од мецена.

Докле ће Едвард Сноуден бити у „капсули“ транзитне зоне московског аеродрома „Шереметјево“ интересује многе, али на то питање засад нико не зна одговор. Иако највиши руски руководиоци отворено кажу да га неће изручити Американцима, у Москви не скривају да желе да он што пре оде у земљу која ће му дати политички азил. Иако Сноудена велики број људи у у свету сматра херојем, због бојазни од америчке одмазде сада су га многе земље ставиле на „вагу страха и хуманости“. У Москви расте број оних који говоре да му треба дати азил.

Од завршетка покрадених избора у мају 2012. па до данас, активности Двери премашиле су активности неких чак и великог броја парламентарних странака.

Драган Бујошевић није више главни и одговорни уредник најстаријег српског дневног листа.

Немогуће је само са позиција данашњице разматрати политику Запада према Србији. Та политика има корене у прошлости и не треба напрезати вид да би се они видели.

Лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић затражио је данас у Лесковцу одговорности људи који данас воде Србију за политички слом због политике коју су водили, оне политике због које смо се са њима годинама сукобљавали.

Тања Бошковић govori o вери у Бога, културу, позоришту, политици, политичарима, атеизаму, невладиним организацијама, Биљани Србљановић.

Какво су мишљење имали Немци деведесетих година а какво имају данас о Србима и српској политици уопште? Одговор на то и још на понешто је овај хронолошки резиме, – резултиран мојим интегрисаним суживотом и спознајом кроз обилну и перманентну приватну и пословну комуникацију са Нијемцима, различитог друштвеног слоја широм Њемачке, у којој претежно боравим већ пуне двије деценије.

Српска политичка и интелектуална елита је отуђена и обездуховљена. То сваком ко рационално сагледа актуелна дешавања на српској политичкој сцени је јасно. Ововремени српски политичари, иако покушавају да симулирају коректан однос према Цркви, често не схватају њену праву улогу и мисију коју је она обављала и коју и данас има у српском народу.

Има их који тврде да вести из Србије једноставно нису приоритетне за руску јавност, и да се прецењује “тежина” српског питања и српско-руских односа уопште у руској јавној свести. Узмимо да у овој тврдњи чак и има неке истине. Но, ако је тако, како онда тумачити чињеницу да је једно обично саопштење за јавност, и то од стране једне српске ванпарламентарне странке, односно покрета, објављено на ударним званичним медијима у Русији и окружењу?

Седмог маја навршава се тачно годину дана од званичног ступања Владимира Путина на дужност председника Русије. Експерти, говорећи о резултатима прве године рада шефа државе, скрећу пажњу да је консолидовање напора власти усмерено на испуњење Путинових предизборних обећања – председник држи ово питање под посебном контролом. А његове иницијативе на међународној арени јачају углед и утицај земље.

Веома сам захвалан господину Драгољубу Ј. Кечкићу за две ствари. Прва је та што је својим драгоценим прилогом једну расправу која је на „Новом Стандарду“ почела веома емотивно – а то ће рећи јалово – вратио у простор аргумената. Захваљујући Кечкићу, опет смо на своме, и већина читалаца и ја, тако да верујем како смо у тему шта после Дачићевог бриселског парафа посејали једну расправу која би могла дати и плода. Друга моја захвалност Кечкићу је у томе што је испод свог текста омогућио препознавање и сусрет некадашњих ђака Математичке гимназије, уверавајући ме да је бити на „овој“ страни политичког спектра ствар интелигенције, наравно, уз неопходно зрно личног поштења.

Један од ретких српских политичара који је јако мало мењао своје политичке ставове и остао им доследан је Војислав Шешељ. Исто тако, он је платио цену те доследности. Као резултат, постао је својеврсни „рекордер“ у историји правосуђа, јер му суђење за наводне злочине у Хашком трибуналу траје већ читаву деценију.

На Благовести бејах гост у емисији Радио Београда. Питали су ме: шта ће се десити ако власти прихвате Споразум? Одговорио сам: народ ће бранити државу! На чему заснивам овај свој став? Храм св. Александра Невског је то јутро био препун: још четврт сата пред литургију није више могло да се уђе. Двотрећинску већину су чинили млађи од четрдесет. И било је много, много, родитеља са децом.