Подешавања / Settings

Један светитељ, тада још не канонизован, свети Јустин Поповић држи беседу о другом светитељу, такодје тада још не канонизованом, Светом владици Николају Велимировићу.

Некада су говорили: “Боље да излижеш ђонове, него поцепаш покриваче. “ Шта су тиме, старче, хтели да кажу?

Откада је доведено у питање постојање Бога, дошло је до помућених представа о самом Богу, истини, свету, свести, правди итд. Неки су одмах желели себе да ставе на Његово место, позната изрека Достојевског о томе је: ,,Ако Бога нема, онда сам ја Бог“. Из тога је проистекло убеђење да је човек слободан у свему што ради, јер изнад себе нема апсолутног Судију.

Време када су постављени канони хришћанства било је време скучене људске свести, примитивне технологије, и нико, бар колико данас знамо, није могао ни да наслути до којих ће се висина уздићи људски мозак и шта ће све успети да створи.

Но ни у ком случају не очајавај. Ако само искрено желиш чисто срце Бог је Дародатељ свих добара ‐ даће ти га. Не сумњај ‐ даће ти Бог чисто срце, и твојој радости неће бити мере ни краја.

Тема новца је тешка тема. Иако он више није само метал, већ чешће папир, а понекад и нешто виртуелно, што уз помоћ картице делује у свету, његова тежина се није смањила.

Сa обзиром на то да је унутар велике већине политичких странака одавно постигнут договор о изабраном путу наше земље, потребно је ван скупштине обрачунати се са преосталом „опозицијом“, макар то била и сама Црква.

„Само да не буде рата“, мислећи да су против њих изашли „толстојевци“. Али ми знамо да је рат започео и већ је у јеку. Ми, поједини Светогорски монаси, као и поједини нашему кругу блиски свештеници из мирјана, две године пре „крвавог мајдана“ упозоравасмо људе на предстојећу револуцију и ратна дејства која ће после ње уследити.

Данас је међу лекарима и психотерапеутима мали број оних који су хришћани и, према нашем мишљењу, у томе је један од узрока ниске ефективности у лечењу неуроза. Психотерапија данас познаје око 1000 психокорекционих техника којима се покушава помоћи оболелој души.

“Толерантност” пристојних грађана САД и Европе довела је до уништења морала, деградације нације и безакоња државних органа који пропагирају малолетничко правосуђе. Лично не желим да се сав тај кошмар за 10-15 година појави у Русији. И боље је све то у корену уништити.

А њихове западне колеге сагласиле су се са тим да се дете рађа као бесполно створење и дечаку од малена не треба говорити да је он дечак. (Аналогна ствар је у односу на девојчице). Њега треба васпитавати и као дечака и као девојчицу, а онда тек потом, по резултатима тог усхићујућег “васпитања” дете треба само да одлучи ко је оно у ствари.

Страх несвојствен нама и нашој природи и духовности је оно што нас је довело у ову наизглед безизлазну ситуацију. Оно што је обликовало ово накарадно друштво на западним вредностима и принципима.

У данашњем свету социјална правда представља само безлично право појединца на „социјалну помоћ” која заправо има за задатак да “дезинфикује” маргинализоване тако што ће их учинити подношљивијима остатку заједнице – односно припадницима олигозаједнице.

Велика је дилема међу верницима колико дуго могу да чувају свету водицу, шта радити са старом када стигне нова и чему заправо служи освештена вода. Ево одговора…

Све псеудоцивилизацијско, извитоперено и нехумано одбацимо, као што је Христос одбацио понуду кушача на Гори кушања: ако ми се поклониш, све ово што видиш биће твоје!“

Ова старица је жена која ме је убила пре много година. Како се променила! У младости је била лепотица. Њен глас је одзвањао као сребрно звонце, а смех је личио на блиставе искре. Имала је сина, којег је безумно волела и зато ни са ким није хтела да дели ту љубав. Због тога сам ја био осуђен на смрт.

Суштина празника, сваког празника, јесте религијска. Када славимо Божић, ми учествујемо у радости пре свега што постоји и што дочекује Сина Божијег у људском облику; када славимо Васкрс, учествујемо у Христовој победи над смрћу; када славимо Савиндан, лице у лице срећемо се са оцем наше Цркве и отаџбине; на Видовдан се причешћујемо са кнезом Лазаром и његовом светом и честитом војском…

На част и похвалу предака наших служи, браћо хришћани, то, што су они чували и пазили древни и побожни обичај, те су доносили у храм Божији восак, или начињене од њега свеће, и припаљивали их пред иконама, као своју жртву Богу и угодницима Његовим, од трудова и усрдности своје.

Одвајајући религију од вештина јоге и осталих источњачких учења, човеку модерне технолошке цивилизације су потурени „нови” духовни хоризонти, који његов, ионако лењи, ум потпуно дезоријентишу. Основа његове егзистенције, породица у ужем смислу, је нападнута, а он сам служи као пета колона и разбијач.

Као што смо видели, прослављање славе је израз наше благодарности Богу за сва добра, којима нас је обдарио, и молитва Њему (и нашем светитељу, да буде нашим молитвама посредник пред Господом) да нас Господ сачува од зла и да нас упути на прави пут у животу.

Зато се слава мора прослављати у том смислу, са тим узвишеним циљем, а не ради гошћења, јела и пића!