Подешавања / Settings

ББЦ је лансирао историјски нетачан и прилично простачки видео, који причу о Великом рату прича у виду реперског обрачуна, тј. реп бетла у хип хоп стилу, како се један коментатор изразио – у “очајничком покушају да се додвори улици”.

Данас се навршава 100 година од 28. јуна 1914, када је Гаврило Принцп у Сарајеву убио аустроугарски престолонаследник Франц Фердинад, који је желећи да посрами и унизи Србе дошао у овај босанско-херцеговачки град, на Видовдан, и са титулом предстолонаследника Краљевине Србије.

Сазнајте шта су тадашње најчитаније српске новине, „Политика”, на дан 18.06/01.07. 1914, писале о последицама Сарајевског атентата:

Сви антијугословенски пројекти, и за време Краљевине и за време СФРЈ, па и данас, настављају се, на овај или онај начин, на аустроугарску пропаганду чија је ово основа, а чији је резервни положај потенцирање Црне руке и Аписа као стварних организатора Сарајевског атентата, док су младобосанци, упркос идеализму, били тек Аписове марионете.

Србин током Првог светског рата за Аустроугарску монархију у Бечу контролисао садржај писама. Преписка наших људи мобилисаних на противничкој страни, заробљеника у непријатељским логорима и интернираца, сачувана и објављена у књизи захваљујући Владиславу Пандуровићу

У Београду је одржан тродневни међународни научни скуп „Срби и Први светски рат“ који су организовале Академије наука уметности Републике Српске и Србије у сарадњи са Матицом српском.

Први светски рат, као и сваки рат, имао је своје хероје којих се, нажалост, данас мало ко сећа, па и држава Србија у мери и начину на који су они заслужили. Међу херојима Великог рата био је и др Арчибалд Рајс, чувени швајцарски криминолог светског гласа, који је свој живот везао за судбину српске војске и Србије и захваљући коме је свет чуо истину о страдању нашег народа.

Водећи хрватски историчар, др Твртко Јаковина признао да су Срби 1918. спасили Хрвате и да Хрватска није ушла у прву Југославију да данас не би постојала.

Посланик Мекмастер је 1915. године питао у британском парламенту шефа дипломатије да ли је влада знала за припреме Беча да 1913. нападне Србију. Министар му је одговорио да влада није знала оно што је 1915. постало познато

Николић је у разговору са аустријским канцеларом Вернером Фајманом пренео позив аустријској страни за „учешће у заједничкој манифестацији поводом годишњице почетка Првог светског рата, код Спомен-цркве Светог Димитрија у Лазаревцу, у чијој крипти заједно почивају посмртни остаци страдалих српских и аустроугарских војника“, саопштила је прес служба председника Србије.

Трагична је судбина Виктора Куна, Швајцарца који је током Првог светског рата помагао Србима

Од старе цркве брвнаре у живописној Јабланици у дубинама Златибора узак сеоски пут пробија се кроз столетне борове ка државној међи. Ту усред узвишења Бијела глава, уз данашњу линију разграничења са БиХ, још усправно стоји усамљени споменик, заборављени сведок једне од првих битака у Првом светском рату.

Српска војска била је једина у Европи која је увела звање ратног сликара. Међу онима, који су имали улогу посебног учесника, сведока и ратног хроничара био је и Михаило Миловановић.

Годишњица Првог светског рата у свету није искоришћена да се Србији додели улога главног кривца. Филмски и ТВ програми у Енглеској, Немачкој и Аустрији као да су преписани из наших уџбеника. Цар Вилхелм приказан као човек који патолошки мрзи Србе

К. Кларк је, као доказ да Србија и Русија нису биле баш невине, навео писмо руског министра спољних послова Сазонова, у коме сугерише Николи Пашићу да се мане Македоније и окрене српским интересима у Босни и Херцеговини, јер Аустроугарска на том простору слаби и да је тамо будућност за остваривање српских интереса.

Ревизионисти доказују да је Русија крива за Први светски рат јер 1914. није пустила Србију низ воду.

Никола Пашић тестаментом 1926. оставио у сефу Народне банке 1.600.000 тадашњих долара да се у Београду подигне споменик руском цару, спасиоцу Србије

Први светски рат поставио је темеље ратне пропаганде, а зараћене стране трудиле су се да непријатељу, поред оружјем, ударце задају и на папиру. Подругљиви плакати, цртежи и мапе користиле су се да морално омаловаже и понизе противника, а све у циљу оправдавања сопствених ратних циљева. Своје место на пропагандним мапама у време Великог рата нашла је и Србија која је најчешће предстваљана као недовољно јака да нанесе штету или пак варварска, дивља и примитивна.

Српска војска је, неочекивано, 1914. године, савладала инвазионе трупе Аустроугарске царевине. Војска Хабзбуршке монархије је била у оружаном смислу надмоћнија, али је српски сељак био искуснији и вештији војник.

Крајем 19. и почетком 20. века наша земља, после САД, имала највећи проценат усељавања у свету. Били смо уређена земља у којој је човек могао да живи од свог рада и да успе. Врхунац прилива имиграната у периоду 1903-1914. године