Подешавања / Settings

Саветодавни и Управни одбор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој истичу да је Међународна конференција о Првом светском рату, одржана у организацији CIRSD, протекла веома успешно, да је значајно допринела разумевању узрока тог рата, као и актуелних кризних жаришта у свету, који умногоме подсећају на ситуацију од пре 100 година.

На територији Мачве, Јадра, Рађевине, Поцерине, аустрoугарски војници су у лето 1914. године починили ужасне злочине над цивилима. У Прњавору, Лешници, у Петковици, Липолисту, Цуљковићу, Добрићу, Богосавцима убијали су старце, жене, масакрирали децу.

Корени Првог светског рата леже у слабљењу Османлијског царства чиме је поремећена равнотежа моћи у Европи, сложили су се данас учесници панел дискусије на међународној конференцији посвећеној Првом светском рату уз поруку да одговорност треба тражити у ширем контексту.

Српска војска је током прве две године Великог рата заробила око 40.000 непријатељских војника. Све до повлачења преко Албаније, крајем 1915. године, они су били распоређени у 12 логора. Какав су третман заточени Аустроугари имали, званично је забележио Чарлс Вопицка, амерички амбасадор у Србији, Бугарској и Румунији у периоду од 1913. до 1920. године, а касније и објавио у својим мемоарима „Тајне Балкана“, у Чикагу 1921.

Посебан интерес је изазвао квиз о познавању историсјких дешавања у Првом светском рату који су припремили студенти Тулског Државног Педагошког Универзитета „Л.Н.Толстој”,Факултета историје и права.

Што више одмиче ова година, све је очигледније да не постоји јасно одређен план на нивоу државе Србије о обележавању стоте годишњице Првог светског рата. Иако је пре годину дана, 12. априла 2013. године, Влада Србије донела одлуку о образовању организационог одбора за обележавање ове изузетно значајне годишњице, не постоји ниједна информација шта је до сада овај одбор урадио нити шта планира да уради.

Посетиоци ће обилазити споменике српским војсковођама, политичарима и уметницима, незаобилазним учесницима Првог светског рата

Српска војска је, неочекивано, 1914. године, савладала инвазионе трупе Аустроугарске царевине. Војска Хабзбуршке монархије је била у оружаном смислу надмоћнија, али је српски сељак био искуснији и вештији војник.

Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), 30. и 31. маја, у Београду организује велику међународну конференцију поводом обележавања стогодишњице избијања Првог светског рата. Конференција под називом „Европска трагедија 1914. и мултиполарни свет 2014. године: историјске поуке”, окупиће неке од најугледнијих светских научника и политичара који ће током два дана Конференције дискутовати о стварним узроцима Првог светског рата, као и о актуелним међународним кризним жариштима, са циљем да се уоче паралеле са ситуацијом од пре сто година и извуку лекције из трагичног искуства 1914. године.

У оквиру активности за обележавање сто година од Првог светског рата, Савез потомака ратника Србије од 1912.-1920. са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, објављује
ЈАВНИ ПОЗИВ
За слање фотографија и учествовање у стварању портала „АЛБУМ СЕЋАЊА НА НАШЕ ПРЕТКЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА“.

Свечана униформа краља Александра Обреновића и венчаница краљице Драге били су у понуди на аукцији 1904. у Лондону само неколико месеци после атентата. Купци су се надметали за дијадему српске краљице са брилијантима и гривну украшену брилијантима и сафирима, поклон руског цара. Лицитирало се и за турски орден Меџедије и персијски орден Сунца, богато украшених брилијантима. У Бечу је истовремено одржана аукција опљачкане имовине Обреновића, на којој је највећа атракција била јахта „Драга“, свадбени дар београдске општине.

Дуго се веровало да је Зејтинлик највеће српско војно гробље изван Србије. Сумњу у то буде најновија сазнања о жртвама аустроугарског логора Јиндриховице, двадесетак километара од Карлових Вари, на обронцима планинског масива Хрушне горе (Рудне планине).

Како се Србија спремала у пролеће 1914. године за судбоносне догађаје који ће уследити: Држава исцрпљена Балканским ратовима и погођена унутрашњим сукобом између цивилних и војних кругова

Два су чиниоца, била од одлучујућег значаја у победама српске војске. Срби безгранично верују у своју способност да се такмиче са достигнућима најмоћнијих нација света

Овај текст посвећен је Смедеревском боју из 1914. којим се национална историографија није бавила, који је заборављен од стране Смедереваца и који такав третман, због свог судбоносног значаја, свакако не заслужује…

На скупу, чији радни део ће бити одржан сутра, дискутоваће се о Првом светском рату са циљем објективизације истине

Двадесет шестог априла се навршава 99 година од догађаја који би Србији, да је прихватила том приликом донете одлуке, обезбедио сасвим другачију судбину. Један од наших најзначајнијих мислилаца тога доба, проф. др Лазо Костић (1897-1979) прокоментарисао је то следећим речима: „Један такав пример великодушности и истовремено лудости није познат у историји. Србија се одриче у корист својих највећих непријатеља, Хрвата, добитка, који се само једанпут у историји додељује“.

Писмо српског ратника Јосифа Димића из Црне Траве, писано 1915. године у Пећи пред повлачење српске војске преко Албаније

У јеку расправа о кривици и кривцима за избијање Првог светског рата, идуће недеље ће милионима гледалаца у Аустрији и Немачкој бити приказан играни ТВ филм „Атентат, Сарајево 1914” у којем се, за разлику од става већине тамошњих историчара, Србија не оптужује да је виновник атентата, а тиме ни не криви за почетак ратних операција на Старом континенту.

У време Првог светског рата херојска Србија је имала бројне савезнике и пријатеље. Један од њих је био и амерички председник Вудро Вилсон.