Подешавања / Settings

ОДБОР за стандардизацију српског језика упутио је Конференцији универзитета Србије предлог да се на факултете уведе српски језик као обавезан предмет. – Све је видљивија ниска језичка култура, чак и код факултетски образованих грађана. Такво стање је логично са оваквим статусом српског језика у нашем образовању, с малим бројем часова у основној и средњој школи […]

Замислите, српски језик се не изучава на студијама новинарства, сценских уметности или права. С друге стране, како разумети чињеницу да су сви факултети схватили нужност да се на њима изучавају страни језици, а да познавање српског језика, који је свима основни језик у струци и животу, није значајно? Трудимо се да савладамо посебно енглески језик […]

То, међутим, не сме да значи гурање српског језика у било какве Прокрустове постеље, било да је у питању насилно избацивање рубних дијалеката из књижевне норме, и наметање шумадијско-војвођанског (или, у крајњој линији, и источнохерцеговачког) дијалекта као „јединог правог српског језика“, било да је у питању језичко чистунство које води арбитрарни рат против (кратког списка) […]

Тестирање ученика који се школују на мањинским језицима, спроведено 2014. године, показало је забрињавајуће лош ниво знања српског језика. Био је то „аларм“ за просветне власти да промене начин учења српског као нематерњег, те да наставу поделе на два типа. Један је за ученике чији матерњи је сличан српски, рецимо Хрвате и Бошњаке, и други […]

АКО у школи има једно српско дете, оно треба да учи на српском језику. То што наша деца у Руском Крстуру немају наставу на свом језику само је један од случајева где се српски језик не поштује и ставља се на маргину. Како може да се постави било какво ограничење пред децу која су Срби […]

На састанку је било речи о искуствима афирмације ћирилице као националног писма, као и о потреби да се коначно донесе нова законска регулатива у овој области. Представници Удружења изнели су и низ примера добре праксе. Истакнута је добра сарадња са београдским Паркинг сервисом, Путевима Србије, ГСП Београд, а од самосталних фирми издвојена је „Скроз добра […]

Да је српски језик препун турцизама није ништа ново. То су речи преузете из турског језика и посебно су карактеристичне за језике народа који су били под влашћу Османског царства -грчки, бугарски, македонски, јерменски, наравно, српски. Сматра се да су нам турски освајачи „у аманет“ оставили преко 6 хиљада својих речи. Неке од њих застареле […]

Шта чека Одбор за стандардизацију српског језика, зашто он, коначно, не реши питање српске ћирилице у језику Срба у складу с добрим предлогом како је то питање заједно с Министарство културе и информуисања решио у реченом Предлогу и у складу с оним како други решавају питање свога писма у свом језику? Српски језик на хрватском […]

Николић у разговору за Спутњик прецизира да се ради се о исељеницима са ових простора, из бивше Југославије — Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније. „Наши одавно одлазе у Турску, и православни, и муслимани, па није необично што сада око 10 милиона људи у Турској говори наш језик. Они су муслиманске вероисповести. Примили су ислам и због разних повода и разлога су се преселили у Турску.“ Николић истиче […]

Српски и хрватски језик имају, одиста, и различитих ријечи, мада не тако много. Имају и различитих граматичких правила, конструкција реченица, али имају и нелогичности које је тешко објаснити. Као да је циљ био збунити оне који желе научити онај други језик. Примјер који се најчешће спомиње је кућаница или домаћица. Ако се на српском језику […]

„У Хрватској са новоговором, од 1991. па до данас, има неких 50-ак речника, граматика и сличних приручника. Чак постоје и конкурси на којима се награђују најбоље речи које замењују туђице, но, већина тих речи није ушла у свакодневну употребу. У једном тренутку је чак постојало десет, петнаест речи за хеликоптер – зракомлат, вртиреп и сличне глупости. […]

Најбољи доказ за то је коментар на српском језику који је оставио на Инстаграму. Наиме, његов бивши саиграч из Стоука Ерик Питерс је на Инстаграм поставио видео снимак гола, а међу коментарима се нашао и један Шаћиријев, веровали или не, на српском. „Полако брате“, написао је Шаћири. Шаћири се одмах нашао на удару навијача из […]

„Пишем на српском језику. Када сам једном приликом давао интервју за један хрватски портал, кад ми је изашла књига „Е, баш вам хвала” истовремено у Србији и Хрватској, на српско-хрватском језику, на разним дијалектима – та књига је иначе специфична по томе – тада ме је неко питао баш о језику, и ја сам том […]

ПЕСНИК и академик Матија Бећковић годинама је међу пријатељима био најмлађи, а кад су они отишли – постао је најстарији. Зато је одлучио да се стиховима одужи пријатељима који су обогатили његов живот. Песничким сликама у књизи „Сто портрета“, у издању Компаније „Новости“, пева о својој сабраћи по перу, али и другим људима који су […]

„Сви Срби говоре штокавским наречјем, који је узет за основу и језика којим говоре данас Хрвати. Међутим, Хрвати говоре кајкавским, чајкавским и штокавским, што су дијалекти, и они су једини народ који има три таква дијалекта, што значи да Србаи нема , а да нису штокавци, док Хрвата има, који су рођењем, кајкавци и чакавци”, […]

Замислимо следећу ситуацију: у ТВ студио на разговор о теми родне равноправности, уредник позове известан број људи међу којима се налазе и две жене, по професији психолози. Међутим, једна жели да буде потписана као психолог а друга као психолошкиња. Шта можемо да предузмемо у оваквој ситуацији? Или да их молимо да се договоре, што оне […]

Да се разумемо, право је сваког појединца да се национално и верски изјасни како жели, али одобравати некакве назови језике, науштрб домаћег језика и домаће културе, у најмању руку је негирање сопственог језика и културе, односно сопственог идентитета. Јер, „црногорски језик“ није никакав засебан језик нити постоји научна основа која би га третирала као посебног, […]

И у Србији се већ, и временски и практично, далеко одмакло у гушењу Српства и српскости. Српско писмо (ћириличко), као најзначајнији културолошки и национални симбол Срба од почетка њиховог масовнијег описмењавања и културног и националног уздизања, на удару је изван Србије од 11. века а у самој Србији граница смишљеног и практичног удара на Српство […]

ДЕЦА која имају пет или шест година, живе у Србији и не знају да изговоре ни реч српског језика све чешћа су појава у логопедским ординацијама домова здравља у Београду. Прве речи проговарају на енглеском или још чешће, на измишљеном језику, који је нека мешавина енглеског и српског. Родитељи се поносе и мисле да је […]

Држава Румунија се на историјској сцени појављује 1856. године после Кримског рата који је Русија изгубила, а ратовала је против свих, буквално свих ондашњих еврпских сила плус Османске империје. Европа је у Паризу на мировној конференцији издиктирала стварање Румуније од до тада самосталних држава – тзв. Дунавских кнежевина   Та територија је била у саставу […]