Подешавања / Settings

Са дистанце од готово три године можемо са сигурношћу аргументовано и документовано да потврдимо како је преузимање власти Српске напредне странке од Демократске странке 2012. године доласком Томислава Николића на чело Србије означило континуитет и убрзање погубне политике испуњавања „услова“ ЕУ на штету државних и националних интереса Србије.

Руска идеја „непознатог Стаљина“ или (гео)политичка далековидост великог и више него грозног Руса грузијског порекла.

О „умањујућем национализму“ или шта Срби добијају ако се буду држали Немачке а одрекли ефективних спона са Русијом?

Заменик руског премијера добро разуме да када Запад прича о санкцијама Србије према Русији заправо приоритетно мисли на санкције Београда самој Србији. А то не само да је неморално – што важи и са санкције или било које друге негативне мере Београда према Москви и обрнуто – већ је и сумануто.

Укратко, то су они који су се докопали власти после пуча али је нису дуго одржали на начин како су то желели. Њима је несхватљиво да неко други преузима плодове њиховог успелог превратничког деловања.

О везама лажнога аутономашког антифашизма у Војводини и потенцијалне реконструкције покрајинске власти.

Љубитељи конспирологије имају пред собом читав низ убедљивих и неубедљивих теорија, но за разумевање стварности која нас је снашла верујем да ћемо сви морати да се упознамо и са једном новом варијацијом – са завером против Вучића.

Када се Србија 1999. године суочила са НАТО агресијом, Белорусија се као ретко која земља солидарисала са нама. Штавише, у јеку ваздушно-ракетних удара по циљевима у Србији, белоруски председник Александар Лукашенко, буквално ризикујући живот, долетео је у Београд како би исказао подршку нашем народу

Господине аналитичару, Драгомире Анђелковићу, објавио си текст „Компромитовање патриотизма“ у којем пљујеш по нашој организацији, јер си се нашао на списку 30 србомрзаца и издајника међу јавним личностима, како кажеш, заједно са својим колегом из редакције интернет портала „Видовдан“, Бранком Радуном.

Социолог Јово Бакић изјавио је вечерас да би „дисциплиновање“ медија могло да буде „још жешће“ после данашњих избора, како се проблеми Србије буду заоштравали.

Прочитајте кога је све одликовао председник Србије Томислав Николић.

После десет година ево Ђукановића поново у Србији. Дочекан је раширених руку, као да нам је велики пријатељ. Знамо да није али добро, део рационалног приступа политици о коме се сада толико прича је и претварање.

Код нас је, у званичној и медијској сфери, створена фама да је реч Брисела „Божији закон“. Када ЕУ администрација нешто затражи, то мора да се изврши или наступа смак света! Наравно да није тако, али да би то почели да схватају и они чији мозгови су у доброј мери већ испрани– потребан је упечатљив пример, који није могуће превидети. Баш тако нешто имамо у вези са Јужним током.

Паневропски гасовод, чија изградња преко Србије ускоро почиње, битно ће допринети еволутивној промени снага на Балкану и генерално Европи, а на штету хегемонистичких евроатлантских центара моћи.

Опстанак Републике Српске директно зависи од тога да ли ће се Бања Лука ускоро окренути вођењу активне демографске политике или ће игнорисати суморну реалност изумирања Срба, коју потврђује и најновији попис становништва у БиХ.

Популизам и демагогија иду уз политику. Политичари, поготово када се приближе избори, настоје да инструментализују жеље, страхове и незадовољство грађана, како би на основу њих профитирали. Уједно, за разне проблеме нуде „једноставна решења“, која су, углавном, непримењива

Полазећи од онога што је нови министар културе Иван Тасовац обећао, за очекивати је и да ће покренути питање одузимања националне пензије Бори Ћосићу.

Фраза „европске вредности“ – одавно је постала огољени цинизам. Ретко ко у Србији то није схватио још док су многе чланице ЕУ, причајући хуманистичке бајке, слале своје бомбардере да по Србији проливају крв.

Пре неки дан је актуелна „прва дама“ САД изјавила да је та земља спремна да добије и прву жену председника. Ту вест су пренели готово сви светски медији, уз опаску да је супруга Барака Обаме одбила да коментарише могућност да то буде Хилари Клинтон

Из неких кругова пласирана је неоснована теза о историјски потврђеној неспојивости модернизације и националне посвећености државе. И за наше друштво, и за владајуће политичаре, било би фатално ако би се модернизација одвијала у том духу.