Подешавања / Settings

На православном гробљу у суботичкој Дудовој шуми почива више од 300 црвеноармејаца. Суботичани чувају успомену на ослободиоце свог града од фашизма

На данашњи дан 1941. године успостављена је усташка Независна Држава Хрватска (НДХ), чланица Хитлеровог пакта, која је имала расне законе и у којој су, пре свега, убијани и прогоњени Срби, Јевреји и Роми, али и сви они које је усташки режим сматрао непријатељима.

Бомбардовање Београда и легенде светске историје ваздухопловног ратовања: Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК 3“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле

Око два милиона војника нацистичке Немачке обрушило се 6. априла 1941. на Краљевину Југославију

Крвави крешендо у Војводини априла 1941. године. Око 35.000 протерано, а у мађарске логоре одведено и заточено 13.000 људи. Убијено више од 5.000

Римокатоличка црква чека још само потпис папе Фрање Првог па да озлоглашеног кардинала Алојзија Степинца прогласи за – светитеља. Контроверзни хрватски надбискуп, који се 1998. године сматра „блаженим“, на корак је од уздизања на највиши ниво поштовања католичких верника.

На православни празник Младенце у априлу 1942. године злогласне усташке јединице под командом Јуре Францетића у селима Стари Брод и Милошевићи, на левој обали Дрине, петнаестак километара низводно од Вишеграда, стижу српски збег од десетак хиљада душа, са женама, старцима и децом, и праве стравичан масакр.

Бивши шеф Службе државне безбедности Украјине Александар Јакименко открива да су вође ових организација били чести гости Амбасаде САД у Кијеви где су добијали упутства како да организују пуч, а неки од њих су практично живели тамо.Јакименко тврди да је снајперисте који су убијали у центру Кијева унајмила тадашња опозиција која је организовала „евромајдан“ и да је у то умешан Андреј Парубиј који је у то време био „командант мајдана“

Хитлер је намеравао да живи са Енглезима у миру, а да ратује са Русијом. За Геополитику говори руски историчар Николај Стариков, аутор интригантне књиге Ко је приморао Хитлера да нападне Стаљина.

Званична Немачка држава је упутила позив Србији за улазак у Европу од још пре 70 година, који се тек сада актуелизује

У септембру 1941. војни лекар мајор Лео Скурник починио је јуначко дело због кога га је немачка врховна команда одликовала Гвозденим крстом. Ризикујући живот, под совјетском артиљеријском ватром, лекар који је хтео да постане пијаниста, евакуисао је пољску болницу на финско-руској граници, спасивши животе више од 600 људи, укључујући и припадника СС-јединица.

После 70 година и даље се расветљавају тајне масовних егзекуција, од јесени 1944. до ослобођења 1945. Војници НДХ, који су с нацистима опседали Стаљинград, и муслимани и Албанци из СС Ханџар дивизије променили униформе у партизанске.

Након што су 70 година Британци и Американци правили ратне фимове о Другом светском рату из свог угла, који су нашли место у популарној култури, бископе сада осваја руски филм “Стаљинград”.

Вера Пешић се родила у Сијаринској бањи поред Лесковца, Бадње вечери 1919. године. Милош Радовић, Верин деда по мајци Анђи, био је судија Великог Црногорског суда на Цетињу. Верин отац, Милан, био је својевремено срески начелник.

У два наврата,1918 и 1945, свет је морао да одлучује о судбини Немаца и Немачке и оба пута је – омануо, пише Јан Флајшхауер у најтиражнијем и најутицајнијем немачком недељнику. “Оба пута су светски лидери начинили исте грешке”, пропустивши могућност да заувек реше немачко питање. Прва грешка стајала је свет новог рата, а после друге свет је пропустио да врати Немачку у Средњи век.

У вихору рата један човек се успротивио наређењу да би спасао припаднике другог народа и тако показао да се и у невремену може бити човек.

Грађански рат је посвађао породице, покидао генерацијама стара кумства, створио злу крв која још није нестала из организма српског народа.

Зашто Путин има већу подршку сиромашнијег дела народа од богатих Московљана, лако се може схватити ако се прочита или погледа бар један његов интервју.

Руска независна тв станица „Дозд“ изавала је бурну полемику у јавности, али и реакцију државног тужилаштва око анкете те тв станице, где је постављено питање: је ли требало у Другом светском рату по сваку цену бранити Лењиград, или га је требало предати Немцима и тако можда спасити животе милион људи?

Историчар Рендолф Брејем који је преживео холокауст вратио је високу државну награду Мађарској као знак протеста због, како је рекао, напора Владе да преправи историју и ослободи оптужби земљу од њене улоге у злочинима почињеним у Другом светском рату.