Подешавања / Settings

Дом честитих српских родитеља Раде и Љубице Ђујић, у питомом Далматинском селу Топољу код Книна, био је испуњен необичном радошћу 27. Фебруара 1907.године. Тога дана родило им се прво мушко дијете; надјенуше му српско историјско име: Момчило.

Веселин Мисита, потпуковник краљевине Југославије, заборављен. Ослободио Лозницу и Бању Ковиљачу 1941, које су тако постале први слободни градови у поробљеној Европи

И краљевска влада и комунисти заташкавали податке о злочинима усташа у Другом светском рату. Истину знали и савезници и српски министри у лондонској влади, али су је прећуткивали – да су Срби жртве највећег етничког чишћења.

Можете ли да замислите да капетан Иванушкин, који је погинуо под Будимпештом, завештао да се сахрани у Београду? И како је сада њему и његовим друговима, види се из речи Николаја Мајорова, такође погинулог у истом рату: „Не дозволите себи да мислите, да мртви не чују, како о њима потомци говоре“ …

Смрт последњег народног хероја у Хрватској игнорисана је са циљем да се случајно, у овим бурним данима – обележеним новим таласом антисрпског дивљања широм миле домовине – не отвори питање суштине антифашистичког покрета у Хрватској. Од дана успоставе независности, почетком деведесетих, у Хрватској је срушено више од три хиљаде споменика и спомен-обележја која су подсећала на Други светски рат.

У Дражиној организацији – Југословенска војска – током Другог светског рата је проглашено 40 четничких војвода. Од овог броја, 30 је прогласио војвода Илија Трифуновић Бирчанин, а 10 мајор Јездимир Дангић. Рачунајући и војводу Бирчанина, то је укупно 41 војвода.

Хилдегард Вагнер, после шест деценија трагања, одгонетнула мајчину и своју животну тајну. Дирљив сусрет са сестром др Милицом Пепић, из Кикинде, и братом Бранком из Сремске Митровице

Небојша Глоговац, који у серији “Равна гора” тумачи лик Драже Михаиловића, у интервјуу за “Глас Српске” каже да се екипа која је радила на овом пројекту трудила да покаже праву истину о Дражи и четничком покрету, као и да одговори на питање зашто су се током Другог светског рата Срби окренули једни против других уместо да се заједно боре против непријатеља.

Данашњом Европом кружи баук, баук искривљене историје. Да ли смо сведоци покушаја ревизије узрока Првог, у политичком смислу, и резултата Другог светског рата, у геостратешком контексту?

У Другом светском рату ово подавалско село било је једно од првих за бежанију из Београда, као и за набавку хране. У селу се нашла и једна Енглескиња.

– Крв ми је појурила у главу на саму помисао да је могао тако нешто да нас саветује! – поручио Тито, на шта је Стаљин рекао: „Привремено га вратите, а после у погодном тренутку можете му забити нож у леђа!“

Објављивање фотографије Хитлеровог личног фотографа у недељнику “Време”, на којој за рођендан 20. априла 1941. године прима поклон донет из Сарајева – спомен-плочу Гаврилу Принципу, у први план избацило је тезу да је Први светски рат одиграо одлучујућу улогу у формирању Хитлеровог става према Србима.

У средишту догађаја су судбоносни тренуци непосредно пред агресију Немачке на Краљевину Југославију и бомбардовање Београда 6. априла 1941. године. Сва права Контраст студио,РТС.

У средишту догађаја су судбоносни тренуци непосредно пред агресију Немачке на Краљевину Југославију и бомбардовање Београда 6. априла 1941. године.

Само у женском затвору у Забели комунисти су после рата држали преко 3.000 равногорки, док у њиховим редовима у целој земљи није било толико партизанки до краја 1943. године.

Јуче је у Будимпешти свечано откривена биста Миклошу Хортију, регенту Мађарске, Хитлеровом савезнику у Другом светском рату, окупатору Новог Сада и Бачке у периоду 1941-1944.

У Москви на Црвеном тргу већ 11.пут се организује свечани марш поводом легендарне параде која је била одржана 7.новембра 1941.године. Ове године ће свечаним маршем по калдрми Црвеног трга проћи више од 2 хиљаде војника и официра Руске армије, одевених у војну униформу тих година.

Мухарем Баздуљ, писац и новинар, објавио доказ зашто није могућа ревизија Првог светског рата: Ова фотографија успоставља везу између Првог и Другог светског рата. Принцип био нека врста претече ослобођења свих делова света који су у то време били покорени и окупирани.

На врхунцу славља Хитлер добија на поклон једини ратни трофеј донет из раскомадане Југославије – спомен-плоча Гаврилу Принципу донета из окупираног Сарајева; уручења поклона снима Хитлеров службени фотограф, Хајнрих Хофман. Зашто се без ове фотографије не може сматрати потпуним ниједна полемика и анализа о почетку Првог светског рата, о историјској тежини Сарајевског атентата, Младе Босне и Гаврила Принципа, карактеру југословенског политичког пројекта, те о Другом светском рату као наставку незавршеног Првог?

У свом веку ова жена више је туговала и стрепела него што се веселила и радовала. Два рата однела су јој скоро све најмилије. Преживела је два логора и издржала комунистички погром. Умрла је 1970. Ако је срамота што се ни данас не зна где је Дражин гроб, ништа мања није неправда што је патња његове животне сапутнице – заборављена!