Подешавања / Settings

Потом гледамо још један класичан историјски фалсификат. Немци 4. маја 1941. долазе у Планиницу и хапсе таоце, мада у ово место нису дошли до 6. децембра 1941. године (Операција „Михаиловић“). Ова сцена је „пресечена“ документарним филмом, који приказује Немце како пале куће и одводе таоце – а то је у ствари било у октобру 1941.

Коначно почело прављење база података са именима Срба изгинулих у ратовима у двадесетом веку. Не постоји евиденција гробља ни тачни подаци о броју погинулих ратника до 1918. године.

После слома устанка 1941. године, партизани су се повукли преко Дрине, док су равногорци били по забаченим селима или, у деловима, признати код Недићеве владе, па је Србија више-мање била мирна.

Непосредно пред Други светски рат, а на врхунцу сопствене економске моћи, три доминантне велепоседничке породице у Војводини – Дунђерски, Котек и Фернбах – о чијем богаству легенде још трају, заједно су поседовале око 11.200 хектара плодне земље, прва 4.900, друга 3.800 и трећа 2.500. Све то, међутим, није ни половина онога што данас имају рецимо „МК Група“ Миодрага Костића или „Делта“ Мирослава Мишковића.

Група је приказана као распојасана банда, сви су на чистини а не у заклону, наложили су ватру да испеку неко печење, ори се песма: “Погледај дер мала моја…“

Скоро 70 година након завршетка Другог светског рата и даље није познато која су све културна блага и вредне уметнине нацисти однели из Србије.

По неким изворима Хитлер није извршио самоубиство у Берлину 1945.год. већ је умро 1962 год. у Аргентини.

Референдумом против ћирилице Хрватска показује да је на трагу своје монструозне мајке – Павелићеве НДХ!

Међународном војно-историјском конференцијом под називом „70.годишњица одлучујућих битака – битака које су промениле ток Великог отаџбинског рата“ Министарство одбране Руске Федерације је наставило, овог пута заједно са Министарством одбране Републике Белорусије, серију научних форума посвећених 70.годишњици главних ратних догађаја, са планом све до 70-годишњице Велике победе у мају 2015г.

Сваког лета… сваког лета се сетим… Кад дође тај дан, срце ми се стегне, туга, врати… Недавно је прошао још један 2. август, 2013, Свети Илија… а на тај дан, пре много година, „требало“ је да „одемо с овог света“!…

Београд – Главни одбор ЈС подржао иницијативу лидера Драгана Марковића Палме да се фотографија бомбе из Другог светског рата, нађене у Београду, пошаље Ангели Меркел.

Ова епизода носи типично комунистички наслов – „Кама“. Кад год су говорили о четницима, свих ових деценија, комунисти су користили ту реч. И једини наводно четнички предмет остављен у Војном музеју у Београду је управо кама.

Београд – Скоро 70 година након завршетка Другог светског рата и даље није познато која су све културна блага и вредне уметнине нацисти однели из Србије.

Скоро 70 година након завршетка Другог светског рата и даље није познато која су све културна блага и вредне уметнине нацисти однели из Србије. Масовно су пљачкани јеврејски станови, али и музеји.

Знам, сви добри верници устукнуће пред мојим насловом, али ја управо то питање постављам себи већ одавно, то јест од како сам сазнао да је са друге стране брда на коме се наводно појавила Богородица, у јаму бачено око три хиљаде жртава.

Документарац Црна књига прича је о свим злочинима који су вршени над Србима у име такозване Нове Европе у којој није никада било места за Србе као православни народ.

Током 27. септембра Дража се налазио у Зрнелову, а 30. септембра одлази у Посавину. По доласку на Требаву, почетком октобра, боравио је у кући трговца Уроша Лазића у селу Копривна код Модриче. Највише времена у то доба Дража је проводио са протом Савом Божићем.

Ако се с разлогом и поносом присећамо свих победа и жртава Србије у Првом светском рату, истичемо да је Србија тада изгубила скоро трећину становништва, како онда да данас бранимо став да је требало чекати у Другом светском рату?

Посљедњих година уобичајени српски поздрав побједи или неком успјеху су три високо подигнута и раширена прста (палац, кажипрст и средњи прст) десне руке. Ако упитате било којег Србина од када се овај поздрав користи међу Србима, најчешћи одговор ће бити: одувијек.

Често се каже да је за успех у послу потребно бити суров и бескрупулозан. То поготово важи за компаније које су шансу да зараде који милион више виделе у ратним ужасима.