Подешавања / Settings

„Русбургер“ рекламира се слоганом „Укус Русије“, а главна звезда на менију је Богатир сендвич који је име добио по називу за древне руске ратнике! А уместо кока-коле, они служе локални напитак – сок од крушака!

О томе до чега могу да доведу санкције против Русије, како ће Русија реаговати на развој ситауције и да ли је реално склапање глобалног примирја у Украјини — у интервјуу са замеником секретара Савета безбедности РФ Јевгенијом Лукјановом.

Вођа украјинске фашистичке партије „Десни сектор“ Дмитро Јарош каже да формира батаљон којем ће дати име по убијеном члану своје партије Александру Музичком и прети да ће вратити Крим и уништити „Кремаљску империју“.

Кроз цев ће кренути тачно толико колико треба транзитом да стигне европским потрошачима.

Хуманитарна ситуација у Новорусији је екслаирала. Украјински нацисти држе градове у блокади, не дозвољавају допремање хуманитарне помоћи. Цивили гладују. Нашој браћи је потребна помоћ.

„Русија је најзад изашла ван граница које јој је 1991. произвољно исцртао Запад, како би се, за многе неочекивано, у великом стилу вратила у историју. Одговор Запада на то било је инсталирање недемократске и русофобске хунте, која је за кратко време уништила Украјину као државу, започињући геноцид против проруски оријентисаног становништа на југоистоку земље“ рекао […]

Руски председник Владимир Путин није учинио ништа лоше присаједињењем Крима Русији, рекао је пољски посланик у Европском парламенту Јануш Корвин Мике.

„Крим је био и остаће украјински. Ја сам то јасно рекао руском председнику у Нормандији“, казао је он о јучерашњем сусрету са председником Русије Владимиром Путином.

Дакле, државни удар којега су у Украјини провели САД и ЕУ би, осим војно – стратешке компоненте, могао бити и подстакнут жељом америчке мултинационалне компаније за нафтом и гасом о којима зависи цела западна Европа.

Фашисти су планирали нападе у Симферопољу, Јалти и Севастопољу, доносили су материјал за прављење бомби!

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је данас да је заузела одлучан став против руске анексије Крима делом и због лекција из два светска рата, али је додала да је од виталног значаја да се разговара са Москвом.

Идеја о стварању Републике Новорусије постојала је одавно, али су се сада стекли услови за реализацију. 24. марта 2014. на мапи Европе појавила се нова држава, која неће бити одмах призната од многих, али она ће сваким даном бити све присутнија.

Министарство иностраних послова Украјине изразило је оштар протест због тога што се премијер Русије Дмитриј Медведев није договорио с Кијевом о посети Криму.

Извештај посматрачке мисије ОЕБС-а о Украјини грубо искривљује стање ствари у тој земљи, изјавио је Константин Долгов, специјални представник МСП РФ за људска права. У документу нема ни речи о бруталној диктатури Кијевске хунте и фашистичком терору у читавој Украјини, али се зато спомиње наводно „кршење људских права на Криму“.

„Црноморска флота ће имати мрежу база на Кримском полуострву, укључујући главне поморске базе у Севастопољу. Ова инфраструктура на Криму је ефикасно и удобно место за наше ратне бродове, подморнице и приморским трупе, рекао је адмирал Виктор Чирков.

Председник Русије Владимир Путин је у петак 9. маја посетио Севастопољ, где је севечано обележен Дану победе као и седамдесет година ослобођења Града хероја од немачких нациста. Председник је присуствовао војној паради копнених, ваздухопловних и поморских снага руске војске. Путин је извршио и смотру ратних бродова, који су учествовали у паради.

Крим је у току целе своје историје привлачио људе као магнет. И не ради се само о његовом стратешком положају. Крим је такође изузетно јака енергетска тачка на мапи Земље, подједнако снажна као Тибет.

Путин се окреће Азији, јер средства из САД и ЕУ почињу да се смањују, а одлив капитала расте услед најгоре кризе од пада „гвоздене завесе“.

Говоре: доц. др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње Њ. Е. Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији мр Драгомир Анђелковић, извршни директор Центра за развој међународне сарадње Мирослав Лазански, новинар и коментатор Политике др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Милован Балабан, уредник часопоса „Видовдан“ Бранко Радун, политички аналитичар и главни уредник портала „Видовдан“ Миломир Мандић, Форум за одговорну политику Дане Чанковић, НВО „Избор је наш“, Република Српска.

Надаље, 2013. године бродоградилиште у кримском граду Феодоссија изградило је војни брод за Кину у вредности од 350.000.000 УСД, те је тренутно у фази изградње још једног.