Подешавања / Settings

Парламентарна скупштина Савета Европе ускратила је до краја ове године право гласа делегацији Русије и сменила њене званичнике с водећих позиција због руског припајања украјинског полуострва Крим.

„Крим је Украјински и биће враћен. Како? Убеђена сам да ће бити враћен захваљујући систематском снажном притиску читавог западног света на Путина“, рекла је Тимошенкова у уторак за време састанка са студентима Националног педагошког факултета.

Припајање Крима Руској Федерацији је у Србији изазвало различите реакције. У народу се без сумње, појавило одређено задовољство због понижења и немоћи НАТО. Са друге стране, другосрбијанска интелектуално/политичка елита је пожурила да тај догађај протумачи као “промену односа Русије према Косову“

Није проблем кад неко из међународне заједнице фалсификује историју и лаже на рачун Срба и Србије, навикли смо, али јесте проблем кад то ради у Београду, или комшилуку, а београдски медији лажи преносе без осећаја и потребе да их демантују, или неком другом пруже прилику да то учини.

Посета чешког председника Милоша Земана Србији се готово преклопила са обележавањем 15. годишњице НАТО бомбардовања СР Југославије. Трагични јубилеј га је, међутим, подстакао да у неколико наврата истакне како је Чешка била последња земља која се сагласила са таквом интервенцијом. У интервјуу „Политици” објашњава како данас доживљава такву одлуку.

Румунија је у марту осудила „агресију Русије на Крим, и нелегални референдум “ који је довео до припајања тог полуострва Русији.

„Мислим да Влада Србије дели забринутост ЕУ, забринутост Европског савета што се тиче ове ситуације. Мислим да Влада Србије жели да види деескалацију ове ситуације. Иду напори у том правцу и желимо, наравно, да Србија подржи тај јединствен став ЕУ што се тиче Украјине“, рекао је Девенпорт новинарима у Медија центру.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон похвалила је учеснике у дијалогу Београда и Приштине и рекла да су они узор за цео регион Западног Балкана.

Пред сам полазак на кратко смо се срели и с нашим московским пријатељима који су нас испратили и молили да поручимо Србима: Време распадања је прошло, почиње време сабирања!

Владимир Путин скренуо је пажњу западних колега на фактичку блокаду Придњестровља од стране Молдавије и Украјине. Тираспољ се у ствари нашао у кљештима затворених граница. Ипак, како каже министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, разговори о кримском сцнарију су права провокација.

Није говор Барака Обаме ништа ново, станари Беле куће често су обмањивали и америчку и светску јавност

Излагање Владимира Кршљанина на Међународној конференцији „Да се не заборави! (Глобални мир против глобалног интервенционизма и империјализма)”, која је поводом 15-годишњице почетка оружане агресије НАТО одржана 22-23. марта 2014. у Сава центру

Може бити да ни америчка ни западна јавност уопште више не очекују од америчких председника да знају ишта о земљама које су Сједињене Америчке Државе бомбардовале и/или војно окупирале. Нажалост, то не може са сигурношћу да се тврди, пошто истинске јавности у тим земљама практично више и нема. Критичка јавност је гурнута на маргине медијских токова.

Руско припајање Крима је позив на буђење НАТО. Својеврсна опроштајна порука одлазећег генералног секретара Северноатлантске алијансе Андерса Фога Расмусена током прошлонедељне посете Вашингтону била је и знак узбуне за посустале чланице Алијансе на суочење са војним јачањем Русије.

Русија ће одговорити уколико ЕУ буде грађанима Крима изадавала шенгенске визе само на украјинске пасоше, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

На Земунском кеју у Беогрду освануо је графит који, по свему судећи, подржава припајање Крима Русији

Руски амбасадор у Београду Александар Чепурин истакао је да не треба да се прича да ће Русија у Савету безбедности УН променити став о Косову и оценио да Руси и Срби не могу да издају своје националне интересе, правећи се да су „послушни мајмуни“.

Уколико имате храбрости, добре воље и могућности, одлучите се за ову дестинацију и проведите свој годишњи одмор на обали Црног мора. Они који оду, увек се тамо поново враћају.

Земље бивше СФРЈ су последње које би требало да критикују право Кримљана на самоопредељење. Већина њих је, управо, референдумом дошла до своје независности, уз пуну подршку Запада. А нека и путем рата.

Да ли руско-украјински спор око Крима заиста може да угрози градњу „Јужног тока” и да ли се због могућности да остану без још једног алтернативног правца снабдевања гасом опасност стварно надвила над Србијом, целим Балканом и Европом?