Подешавања / Settings

Српске власти су се након избијања украјинске кризе нашле у незавидној позицији. Статус кандидата за чланство у Европској унији, али и традиционално добри односи са Русијом, направили су праву дипломатску главобољу.

Управо је од Kосова кренуо савремени руски политички национализам; eво једноставног и јасног објашњења онога што се догодило са Србијом.

У вези са отцепљењем Крима од Украјине, актуализовано је поређење Крима и Косова. Америчка и европска администрација, већина америчких и европских експерата за међународно право, међународне невладине организације и две-три локалне организације за људска права сматрају да се Крим и Косово не могу поредити.

У Русији су са задовољством дочекали став Србије и Републике Српске, које одбијају да уводе санкције Москви због ситуације у Украјини и припајања Крима Руској Федерацији.

Европска унија позваће и Србију да у светлу кримске кризе усагласи политику према Русији са Бриселом, али на Београду је да донесе коначну одлуку.

„Ствар је у томе што Американци мало знају о ситуацији у Украјини. Мишљење доносе на основу онога што гледају на телевизији, пре свега на CNN-у, а она показује само оно што Обамина администрација жели да покаже народу“, рекао је Сигал, иначе велики поштовалац и пријатељ председника Русије Владимира Путина, и објаснио да америчке телевизије представљају Русију као агресора који је напао Крим.

Више од 15.000 припадника украјинских војних снага, формација и организација, од раније распоређених на Криму, желе да наставе службу у руским оружаним снагама, саопштиле су данас власти Крима.

Сматрамо себе делом Русије и то не без разлога. За то постоји легитимни и историјски разлози”, тврди Нина Штански.

Москва озваничила присаједињење Крима указом о ступању на снагу руског законика, а НАТО и Немачка најавиле јачање војне присутности на границама према Русији

Вршилац дужности председника Украјина Александар Турчинов издао је наређење да се повуку украјинске трупе са Крима, наводи ББЦ.

Представници САД и ЕУ су након одржаног референдума на којем су грађани одлучили да се Крим врати у сасатав Русије оптужили Москву за агресију. Најмоћнија средства јавног информисања на Западу која су славила акције НАТО авијације док је сејала смрт изнад СРЈ 1999. године, листом су осудила уједињење Кримљана са матицом до којег је дошло без испаљеног метка.

Фотографија са заједничког последњег испраћаја настрадалог украјинског војника и Козака из руске полиције, међу чијим ковчезима стоје припадници снага и једне и друге стане, даје наду да се сукоб на Криму неће завршити братоубилачки и да ће бити паметнији од нас када се распадала Југославија.

Одлуком о припајању Крима Русији, Москва је на делу показала да речи преседника Путина – да Русија више неће одступати – нису празне приче; да је доста било са узмицањима и да тога више бити неће. Поготову када њени партнери на Западу пређу ,,црвену линију’’ како је то, по оцени Кремља, било у случају Украјине.

Ситуација око Крима која је настала после његовог уласка у састав Руске Федерације, уз сву његову данашњу међународну оштрину, не представља нешто потпуно невероватно за европски део света. Већ у скоријем времену пажња светске јавности може се пребацити на друге можда још гласније и неочекиваније догађаје по питању самоопредељења народа који је насељавају.

Упркос томе што се већ скоро сва украјинска војска повукла с Крима, командант аеродрома пуковник Јули Мамчур то није желео да уради. Чак је и претио да ће се бранити до последњег човека.

У Симферопољу је довољно рећи да си Србин и сва врата ће ти бити отворена. У епицентру кризе између Русије и Запада све одише зачуђујућом нормалношћу

Којим бисте речима описали свој однос према Путину, могло би да гласи и анкетно питање у Србији. Скоро сам сигуран да би председник Русије добио плебисцитарну подршку наше јавности

„Ми никада не одступамо од сарадње на принципима дипломатије. Уколико партнери то не желе, ми их не можемо натерати на такав приступ. Овај случај се не може посматрати ван историјског контекста, и надам се да они то схватају. Без обзира на то да ли постоје преседани у међународном праву (а они постоје), одговорно изјављујем: свако разуме да Крим неизмерно више значи Русији него Коморска острва Француској или Фокланди Великој Британији.“ – ове су речи министара иностраних послова Русије, Сергеја Лаврова

Руске снаге ушле су данас оклопним возилима у украјинску авионску базу Белбек. Преузели и контролу над једином украјинском подморницом на Криму. Украјинци блокирали излаз са Крима. Митинг у Доњецку – хоће референдум као на Криму. Руски министар одбране Сергеј Шојгу наложио је команданту Руске црноморске флоте да обезбеди да се припадницима украјинске војске који желе да напусте Крим и оду у Украјину омогући да то учине организовано.

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас да је за Републику Српску референдум на Криму демократски израз воље народа, као и да Република Српска прати сва слична светска искуства и радиће на примерима најбољих искустава „када за то дође време“.