Подешавања / Settings

  САД би требало да спусте, а не да подижу ниво конфронтације са Кином, што значи и поновно поштовање концепта сфера утицаја Два догађаја из прошлог месеца најављују да микс америчке политике повезивања (engagement) и обуздавања (containment) према Кини све више нагиње ка чистој стратегији обуздавања. (Карпентер користи сложеницу од ове две речи – congagement […]

„Без уништења нацизма, без победе у Другом светском рату, данас не бисмо имали независну државу, не бисмо имали могућност да обележавамо 4. мај и 18. новембар. Због тога ћемо поштовати ваш подвиг“, рекао је Ушаков током сусрета с ветеранима 130. Летонског стрељачког корпуса, који се борио на страни Црвене армије. Ушаков је с ветеранима положио […]

Према подацима анкете Sputnik.Мишљења, свега 15 одсто анкетираних, одговарајући на питање ко је одиграо кључну улогу у победи над фашизмом у Другом светском рату, од пет понуђених одговора (Велика Британија, СССР, САД, други или „не знам“) одабрало је СССР. Већина становника САД (79 одсто), Француске (58 одсто) и половина становника Немачке (50 одсто) сматра да […]

Свидело се то неком или не, Русија под водјством Путина поново је успоставила статус респектабилне глобалне силе. У том контексту смешно делује изјава бивше америчке секретарке Медлин Олбрајт како је Русија заправо Бангладеш са атомском бомбом.

Пребези комшија савременом млазном авијацијом у Југославију забележени су у периоду од 1949-1953 године у време интензивне војне сарадње са Сједињеним Државама када је и започет тајни пројекат Aлфа.

Ево само три „бисера“ из дешавања у релативно кратком временском периоду пред и за време II Светског рата а тичу се односа између Руса и њима најближих балтичких народа: Финаца, Естонаца, Летонаца и Литванаца. Нама на Балкану та историја је веома мало позната и због нама наметнутих предубеђења новооткривена истина код нас изазива велика изненађења и чуђења.

Пуних 15 година Руси су упорно тестирали возило које је било хибрид летелице и брода. Иако се радило о незграпној и прилично безопасној летелици, челнике ЦИA-е на њен спомен обливао је хладан зној.

Београд – Када је прота Стева Димитријевић био са делегацијом СПЦ на избору руског патријарха Алексеја Првог, у јануару 1945.г. у Москви, био је ненадано Стаљинов гост у Кремљу.

Она открива да ли на седници Владе министри питају премијера зашто његови пријатељи из Информера и Пинка сеју страх од наводне припреме државног удара, одговара на питање докле ће функционери говорити о Косову као “јужној српској покрајини”, термину који она, иначе, не употребљава, коментарише писање медија о њој као “америчком човеку” у Влади Србије, говори о свом односу са премијером Вучићем и председником Николићем.

Британци, Американци и Французи су 1918. ударили на Русију код Мурманска, а потукла их је Црвена армија.

Др Драган Петровић, је на тај начин постао готово уникатан појединац у научним круговима јер је до сада одбранио две докторске дисертације на државном Универзитету из две сасвим различите науке.

Соколов је изјавио да је Камероново путовање по Сибиру било “сумњиво” зато што у то време није било могућности да путује сам, пет година пре краја Хладног рата.

„Правна одлука о признавању независности балтичких република је штетна, јер ју је донело неуставно тело“, прокоментарисао је саговорник агенције посланички захтев главном надзорном органу.

Самит Источног партнерства у Риги је показао успоравање идеје Брисела да шест бивших република СССР приближи ЕУ и удаљи од Русије. ЕУ пред „пробуђеним руским медведом“ најбоље да примени тактику стратешког стрпљења, односно да се прави „мртва“, пише хрватски „Вечерњи лист“.

Да ли је Стаљин био „колаборациониста“ зато што је потписао пакт са Хитлером 1939. године? Да ли је то била влада Велике Британије зато што је потписала Минхенски споразум са нацистичком Немачком претходне године?

У ишчекивању прославе седамдесетогодишњице Победе руско Министарства одбране скинуло је ознаку тајности са докумената у којима се налазе подаци о страним војним формацијама и њиховом учешћу у борби против фашизма на територији Совјетског Савеза.

Миле Бјелајац још закључује да живимо у времену у коме је све доведено у питање, у коме се не знају границе, и нису гарантоване ниједној држави уколико није етнички чиста.

Употреба нуклеарног оружја од стране САД против Јапана у Другом светском рату је одувек била тема разних расправа. Многи су преиспитивали одлуку председника Трумана да баци две атомске бомбе, на Хирошиму и Нагасаки. Међутим, један историчар, Гар Алперовиц, навео је 1965. године да би се Јапанци предали без обзира на бомбе пре америчке инвазије планиране за новембар.

Ми кажемо да уочи страшног рата ти ниси хтео да се договориш са „западним демократијама“, док су се – као што потајно знамо – једне „западне демократије“ саме прекрасно договарале с Хитлером, а друге западне, као и неке источне демократије исповедале фашизам и градиле фашистичке државе.

Бивши амерички председник Роналд Реган тражио је од Михаила Горбачова помоћ у „борби против ванземаљских освајача“.