Подешавања / Settings

У Великој сали Института за међународну политику и привреду одржана је 15. априла трибина Актуелна спољна политика Руске Федерације: Домети и ограничења. Геополитичка дешавања претходних година сведоче да је реч о теми од прворазредног значаја – спољна политика свега неколицине земаља у свету има такав утицај на ширем геополитичком плану као што је то случај са спољном политиком Руске Федерације.

У емисији је посебна пажња била посвећена расветљавању више интересантних момената из савремене руске историје: од помоћи царске Русије српском питању у 19 и почетку 20 века, Октобарској револуцији и улози дела западног крупног капитала у доласку бољшевика на власт, међуратним односима Краљевине Југославије и СССР, улози Коминтерне, периоду Хладног рата, Путиновој концепцији, Украјинској кризи, изгледности изградње неког облика Јужног тока и др.

Амерички истраживачи трагају за пилотима несталим у мистериозним сукобима 1944. на овим просторима. Сукоб Совјета и Американаца изнад Србије 1944. умало прерастао у Трећи светски рат

Немци су за време Великог отаџбинског рата називали Тувинце “Der Schwarze Tod” – “Црна смрт”. Тувинци су усправно стајали пред смрћу чак и при очигледној надмоћи противника, заробљенике нису имали.

Офанзивне операције земаља Алијансе, мешање у унутрашње ствари других држава, уз декларисани статус НАТО-а као искључиво одбрамбене организације, заједно са наставком процеса ширења војног блока, настављају да подсећају на непријатељски однос ове организације према интересима Русије.

У истражном предмету из 1932 године комунистичке руске полиције о мати Марији, из извештаја полиције која је водила поступке против свештеника и монаха, постоји много доказа о овим даровима благодати.

Ратно ваздухопловство РФ до 2020. године треба да добије и најмање 700 модернизованих авиона

Хеликоптер је био у то време опремљен квалитетном навигационом опремом која му је дозвољавала да задатке извршава чак и у сложеним метеоролошким условима.

Шта је следеће што ће Немачка учинити и шта ће спољашњи свет учинити са Немачком ? Ово некада благо узнемиравајуће питање постало је умерено узнемиравајуће. У Европи историја понекада приреди забаву, а онда унесе непријатно изненађење.

Овај текст у форми питања и одговора представља увод у евроазијство и евроазијске интеграције и намењен је широј публици која је нимало или сасвим мало упозната са овим темама.

Др Андреј Артизов о зборницама до сада тајних докумената који се објављују у Москви и Београду: Скинута је ознака тајности са докумената о сусретима челника Југославије и Совјетског Савеза од Другог светског рата до распада обеју држава.

Током друге половине осамдесетих година 20. века Михаил Горбачов, последњи председник Совјетског Савеза, започео је реформе Перестројку и Гласност, чија је сврха била демократизација и либерализација совјетског друштва. У спољној политици он је повукао неколико потеза који ће условити дугoрочне промене у интернационалним односима.

Двадесет трогодишња илегалка Херта Хас, Словенка аустријског порекла, радила је у обавештајном центру Коминтерне у Загребу и била је један од најбољих стручњака за израду лажних докумената. У партијској каријери није напредовала само због комунистичких убеђења и познавања марксистичке идеологије, већ и због умећа да у илегали ради у условима потпуне конспирације.

Руска дипломатска мисија на Балкану 90-их је нанела велику штету руско-југословенским односима, традиционалном престижу и утицају Русије у том региону. Југославија је очекивала од Русије подршку, а Русија је само имитирала своју активност у балканском правцу. Резултати ове политике били су: пад угледа Русије међу југословенским народима, њено истискивање из зоне традиционалних интереса, проширивање политичког, економског и војног присуства САД у Европи.

У мају у бившој Југославији често се сећају маршала Тита. Рођен је 7. маја 1892. године у хрватском градићу Кумровцу, а умро у престоници Словеније, Љубљани, 4. маја 1980. године. Јосип Броз Тито активно је радио за Коминтерну и направио је изузетну каријеру захваљујући својим верним пријатељима из Загреба — Јосипу Копинићу и Ивану Стеви Крајачићу

У Русији је несумњиво означена нова етапа у спољној политици. Она постаје самосталнија, свеснија, полази, хтели бисмо то да верујемо, од сопствених националних интереса. За тај окрет биле су потребне 23 године. За то време избијале су и уз нашу пасивност беснеле многе кризе, не у нашу корист завршен је низ међународних интрига и лукавости.

Недавно извршено враћање Крима у састав Русије на основу референдумског изјашњавања становника Крима, несумњиво је исправљање једне историјске неправде, чак глупости, али то ни у ком случају није крај украјинске кризе већ је то само крај њеног почетка, или прва рунда, а где ће ствари на крају да се заврше то сам Бог зна.

Њихов однос је био испуњен размимоилажењем, али и дивљењем. Да ли је Москва у највећем физичару 20. века видела декадентног буржоаског мислиоца, или пак највећег пријатеља СССР?

Акција америчких обавештајаца да ова књига доспе до Совјета – о чему сведоче управо откривени документи – једна од тајни из хладног рата

Око 2.000 гледалаца могло је да ужива у мајсторима Александра Волкова, Николаја Дерјугина, Сергеја Панова, Захара Пашутина, Дина Рађе, Срећка Јарића, Небојше Зоркића, Миленка Топића, Радисава Ћурчића и других.