Подешавања / Settings

„Није тајна да је Запад практично отворено почео да искривљује резултате Другог светског рата – оправдава се нацизам, а ослободилачка улога руских војника се изједначава са окупацијом“ упозорио је научни директор Руског војно-историјског друштва (РВИО) Михаил Мјагков. У многим европским земљама, додао је експерт, брише се историјско сећање. – У Пољској, у Украјини и у […]

„Трамп већ чини нашу земљу мање безбедном“, истакао је Бајден у обраћању на скупу у свом родном граду Скрентону у Пенсилванији, на којем је пружио подршку демократској председничкој кандидаткињи Хилари Клинтон. Бајден је навео и да Трампове идеје не само да су дубоко погрешне, већ су и веома опасне и неамеричке. „Никада није добро кладити […]

На телевизији Мелос у Краљеву, постоји историјски циклус емисија, где гости професионални историчари дају анализе и тумачења одређених историјских феномена и процеса. Водитељ ове емисије је историчар Милан Петровић. Доктор Драган Петровић, који је између осталог и историчар и аутор већег броја књига на историјске теме, углавном савремене историје, био је гост више пута у […]

Чувене „каћуше” први пут дејствовале по немачким трупама 14. јула 1941. године.

Када је прота Стева Димитријевић боравио са делегацијом СПЦ на избору руског патријарха Алексеја Првог, у јануару 1945. г. у Москви, био је ненадано Стаљинов гост у Кремљу. Како је прота дошао до Стаљина прочитајте овде, а у наставку текста о чему су причали, пренесено пером биографа Зорице Пелеш. Прота је отишао код Стаљина у пратњи […]

Како се убрзо испоставило, немачка атомска бомба је заиста активирана у марту 1945. године у Тирингији, а пре тога на острву Риген. Али Хитлер, на срећу, није успео да искористи нуклеарно оружје. За то више није имао ни времена, ни средстава Својеврсна апотеоза свега био је Стаљинов „велики блеф“. У јулу 1949. године у Москву […]

Београд – Када је прота Стева Димитријевић био са делегацијом СПЦ на избору руског патријарха Алексеја Првог, у јануару 1945.г. у Москви, био је ненадано Стаљинов гост у Кремљу.

Руски комунисти отворили су у Пензи „Центар Стаљин“ у циљу рехабилитације имена бившег диктатора и његова деловања на челу Совјетског Савеза, јавља АФП.

У време Великог Отаџбинског рата, нису сви совјетски грађани били поклоници комунистичке партије и друга Стаљина. Међутим они су одлично схватали да је тада био овај избор: или Стаљин или Хитлер. Тада никакве друге Русије, осим комунистичке, није било

Етос српског народа, обликован првоначалним радом Св. Саве и Св. Симеона и њихових духовних настављача у вредносним кординатама византијске, источно-православне цивилизације, мењао се током новог века под притиском агресивне, свеобухватне и свеизједначавајуће вестернизације.

Да ли је Стаљин био „колаборациониста“ зато што је потписао пакт са Хитлером 1939. године? Да ли је то била влада Велике Британије зато што је потписала Минхенски споразум са нацистичком Немачком претходне године?

Ми кажемо да уочи страшног рата ти ниси хтео да се договориш са „западним демократијама“, док су се – као што потајно знамо – једне „западне демократије“ саме прекрасно договарале с Хитлером, а друге западне, као и неке источне демократије исповедале фашизам и градиле фашистичке државе.

Овога пута су Црвене Рује прешле Рубикон црвену линију! Сад се види да је руска агресија нешто сасвим друго.

Нема више оне потпуно сељачке земље коју је уништио Стаљин, нема више индустријализације скоро „од нуле“, у чијој су машини за млевење меса затвореници, заробљеници, прогнаници, избегли сељаци и „слободни“ радници били социјално изједначени у раду, становању и исхрани. Нема више стаљинског проблема остварења „другог индустријског центра“ који агресор не може оштетити. Али, постоји брежњевски нафтно-гасни Западни Сибир кроз који дувају сви непријатељски ракетно-нуклеарни и војно-космички ветрови. Нема више хирошимског проблема нуклеарног паритета.

Споменик је направио познати московски вајар Зураб Церетели, а први ће га видети учесници конференције „Јалта 1945: прошлост, садашњост и будућност”.

Ви са Запада обично мислите да је Балкан нека друга класа у односу на вас. Али, то питање које сте ми поставили о Русији и ЕУ је закаснело једно 50 година

Амерички писац и новинар Херберт Џорџ Велс је 1934. године разговарао се са Стаљином и опширан интервју објавио у Сједињеним Државама

Њихов однос је био испуњен размимоилажењем, али и дивљењем. Да ли је Москва у највећем физичару 20. века видела декадентног буржоаског мислиоца, или пак највећег пријатеља СССР?

Отприлике пре пола године, кад мајдански догађаји још нису били на помолу, Комитет за реституцију Симферопоља, који чине ветерани Националног покрета кримско-татарског народа, захтевао је од Барака Обаме ни мање ни више него да се јавно извини и надокнади штету нанету кримским Татарима као резултат репресије и насилног пресељења у мају 1944.

Међутим, када се подвуче црта, сав труд САД у овом спорту био је скоро па узалудан, из простог разлога што нису успеле да стекну значајну предност на Совјетима. Схватили су да је шанса давно пропуштена још 50-тих година.