Прочитај ми чланак

ТРИ “ВЕЛИКОСРПСКЕ” ЛАЖИ због којих ће доћи до новог рата на Балкану

0

У Србији се често чују мишљања међу обичним народом: “Нећемо ми гинути у новим ратовима, нећемо на Хрвата, на Муслимане... за све су криви политичари, они нас хушкају на рат, немојте дати да вас заведу...”

Londonski ugovor (karta) VELIKA SRBIJA

У Србији се често чују мишљања међу обичним народом: “Нећемо ми гинути у новим ратовима, нећемо на Хрвата, на Муслимане… за све су криви политичари, они нас хушкају на рат, немојте дати да вас заведу…”

Мени је јасно зашто просјечан Србин тако размишља, али просјечном Србину није јасно да Хрвати и Муслимани тако не размишљају. И није му јасно зашто не размишљају тако. Разлог је врло једноставан, однос Хрвата и Муслимана према Србима се заснива на три темеља, три лажи:

1. Великосрпска политика
2. Великосрпска хегемонија
3. Великосрпска агресија

Великосрпска политика

“Великосрпска политика” је лаж коју је 19. вијеку измислила Аустро-Уграска. Како није имала колоније по свијету, Аустро-Угарска је једино могла колонизирати Балкан. На путу Бечких колонијалних амбиција стајала је мала краљевина Србија. Срби су били једини народ који се сам ослободио од Турака. Румњима су помогли Руси, Грцима Енглези, а Срби су потпуно самостално изборили своју слободу. Но, већина Срба тада је живјела изван те ослобођене српске државе, углавном на просторима под турском окупацијом.

Како је Турско царство бивало све слабије, било је само питање времена када ће се сви Срби ујединити у једну државу од Босне и Херцеговине до сјеверне Албаније (тада још не постоји албанска нација, само разна племена која ни не причају исти језик) и Македоније (Старе Србије). Србија није имала ни најмање претензије да у своју државу укључи и Крајину и Далмацију које су тада насељене готово искључиво Србима, али је зато Аустро-Угарска хтјела и Босну и Херцеговину и Србију, Црну Гору, Македонију. Сваки покушај Срба да се обране од великогерманске експанзионистичке политике Беча, Аустрија је прогласила “великосрпском политиком”.

Кад је у другој половини 19. и почетком 20. вијека почело велико католичење Срба и превођење у Хрвате, сваки Србин који би се томе одупирао био би проглашен “великосрбином”. А чак и када би Србија била у границама тзв. Велике Србије, од Македоније до Карловца, то опет не би била велика Србија јер је етнички простор Срба у средњем вијеку био далеко већи. Душанова Србија излазила је на 3 мора, према генетичким истраживањима, а и језично, сјеверна Албанија, дио Румуњске и Бугарске је и данас насељен Србима.

Румињи су до 19. вијека причали славенски, дио Бугарске који се наслања на Србију и данас говори дијалектом ближем српском језику него бугарском, сјеверна Албанија је пуна српских топонима који на албанском не значе ништа. Према томе, за Беч и Ватикан, сваки покушај Срба да се обране од њихових колонијалистичких аспирација био је проглашаван великосрпском политиком.

Великосрпска хегемонија

„Великосрпска хегемонија“ је лаж коју су измислили комунисти. Након што је побједничка српска војска ослободила Словенију, Хрватску, Далмацију, Славонију, Крајину, Босну и Херцеговину и Војводину и створила Југославију, гдје је Хрватима и Словенцима дала пуну равноправност, настала је друга лаж, она о великосрпској хегемонији. Комунистичка партија је по директивни коминтерне (централно тјело свих комунистичких партија свијета) оптуживала Србе да владају Југославијом. Комунисти су као највећег противника свог доласка на власт видјели Србе, народ са слободарском и државотворном традицијом који није трпио тоталитарне режиме.

mislav horvat o autoruКолико је њихова оптужба о великосрпској хегемонији била сулуда види се из сљедећих података: Загреб је имао највећи индустријски, популацијски и економски раст у краљевини Југославији и у својој историји за те 23 године „великосрпске хегемоније“ од 1918. до 1941.. У Хрватској је само до 1932. подигнуто 27 посто од свих укупних индустријских постојења у Југославији, а у Србији само 14 посто. Од укупно инвестираног капитала Хрватска је добила 37 посто, а Србија 17 %.

Хрватска је просјечно плаћала по становнику 713 динара, док је југославенски просјек био 777. Порез на земљиште у Србији је био двоструко већи него у Хрватској (5.56:10.53) Иако су Хрватска, Словенија и Босна судјеловале у нападу на Србију у 1. свјетском рату, Карљевина Југославија је њемачку ратну одштету равномјерно подјелила на све дјелове Југославије.

Хрвати су чинили 23 посто становника Краљевине Југославије, а свугдје су били заступљени изнад просјека. Од свих судија, Хрвати су чинили 28%, односно касационих судија 40%, судија управних судова 34% и државних савјетника 24 %. У читавом низу виших државних служби, Хрвати су судјеловали са 29,74 посто. Учешће Хрвата међу учитеља народних, основних и виших школа било је 26,1 посто, учитеља грађанских школа 41,4 посто, учитеља гимназија 27,1 посто и учитеља учитељских школа 28,1 посто. Иако је на Београдском универзитету студирало 3 хиљаде студената више, Краљевина Југославија је Загребачком универзитету давала 96% више средстава.

1918. кад је ушао у краљевину Југославију Загреб је био провинцијски градић од нити 80 000 становника. 1941. Загреб је имао преко 300 000 становника. Краљ Александар изградио је пола Загреба, отворио Загребачку филхармонију, творницу електричних инсталација, золошки врт, тржнице Долац, хотел Еспланаду, хотел Дубровник, пругу Загреб – Сплит, радио станицу, телефонску централу, католичко сјемениште, градско купалиште, далековод до Карловца, огроман стамбени блок највећи у повијести Хрватске (цијели центар Загреба), нове пруге, први небодер у Загребу и Хрватској, комплекс школа у Крижанићевој, творницу електричних жаруља, километре транвајске пруге и ради нову ремизу, нови стамбени комплекси на Трешњевки и Трњу који су до тада били села, жељезнички мост преко Саве, Ребро…

Према томе, сваки покушај Срба да одрже функционалну Југославију, слободну и независну, био је од комуниста, а касније и фашиста проглашаван „великосрпском“ хегемонијом. Повијест је показала да су Словенци, Хрвати, Муслимани, Македонци (и остале полуизмишљене нације) свој залатн период и економски и културолошки и социолошки имали само у Југославији. Као што је Европа док је сурађивала са Русијом економски јачала и напредовала, а од када је увела санкције пропада, тако су и јужнославенски народи боље живјели у заједничкој држави са Србијом. Али Америка Европу плаши Русијом, а јужнославенске народе Србијом.

Великосрпска агресија

Трећа антисрпска лаж је она о „великосрпској агресији“ као разлогу за распад Југославије. По тој лажи коју су измислили Туђман и његови западњачки налогодавци, за рат нису криви Хрвати коју су растурали Југославију, него Срби који су били против растурања Југославије. За рат није крив Туђман који је избацио Србе из устава, који је извршио етничко чишћење Срба из хрватских градова и агресију на Крајину, него Срби који су се бранили. Није крив Туђман који се борио за уништење Југославије него Милошевић који је био за то да се у уређење Југославије не мјења. Срби нигдје нису прешли прагове својих кућа, а криви су за агресију.

Срби који су у Книну чинили 96 посто становника, извршили су агресију на тај исти Книн, ваљда су сами себе окупирали. Док су Срби пјевали о братству и јединству, Католичка црква је организирала оргомне проусташке митинге још од седамдесетих година које комунистичке власти нису забрањивале. 1971. почеле су масовне демонстрације у Хрватској, тзв. Маспок у којем се Србима из Хрватске пријетило прогоном. Гдје је био Милошевић 1971.? На изборима 1990. хрватски народ је гласао за Туђмана и ХДЗ који су у свом програму имали излазак из Југославије, а Срби у Хрватској су гласали за СДП који је у свом програму имао останак у Југославији.

Према томе, сваки покушај Срба да бране своја вјековна огњишта у Хрватској и Босни проглашен је „великосрпском агресијом“.

Хрвати и Муслимани тврде да Срби већ више од 100 година проводе великосрпску политику, хегемонију и агресију. Зато је данас у Хрватској 4 посто Срба, а 1910. их је било 25 посто (само православних, без католика који су се изјаснили као Срби). Зато је данас у Босни 30 посто Срба, а 1895. их је било 98 посто (од тога православних 43 посто). Докле год те 3 лажи буду темељ односа Хрвата и Муслимана према Србима, западним центрима моћи неће бити тешко да их покрену у нове ратове против Срба. Ове 3 лажи су идеолошки оквир за све ратове на Балкану посљедњих 100 година. И за све нове ратове које ће доћи. Срби, јесмо ли тога свијесни?

69 коментара “ТРИ “ВЕЛИКОСРПСКЕ” ЛАЖИ због којих ће доћи до новог рата на Балкану

  1. 50 pera каже:

    Kada god se priprema neki pritisak na Srbiju, svet se plaši od njenog agresivnog širenja, to što drugi u susedstvu javno propagiraju svoje širenje nikoga ne brine.Srbi su proterani sa svojih ognjišta da bi se Srbija naterala da odustane od ideje da svi srbi treba da ostanu u jednoj državi posle raspada zajedničke države sa ostalim narodima SFRJ nikoga nije ni malo interesovalo već su organizovali oluje i zbegove.To je demokratija Zapada koja mora da ostane u istoriji zapisana.

  2. Rile каже:

    „Mnogi Hrvati i Slovenci su optuzivali i optuzuju Srbiju da se razvila na osnovu para iz ovih republika, sto ne da nije istina, vec su se ove dvije republike inudstijalizovale zahvaljujuci i na racun Srbije.

    Prvi auto na Balkanu je naprvaljen u Kragujencu 1904, Prvi elektricni tramvaj uveden posle Beca i Ciriha u Beogradu 1904, Prvi Avion samo 6 god. kasnije od Brace Rajt poleteto avion u Beograd 1909, 1911 u Krlajevini Srbiji napravljen prvi ratni avion OLUJ . Za vreme Kraljevine Srbije Srbi su bili najrazvijeniji na Balkanu i prvi u svemu. Krlajevski dinar peta najca valuta u Evropi. A Vojno samo razbili Austrougarsku Monarhiju koja je imala 53 miliona stanovnika a Srbija manje od 5. TO TI JE BILA KRALJEVINA SRBIJA!!!! Dok nije dosao Broz I sve svu tu prvivredu i fabrike preselili za Sloveniju , Hrvatsku i Bosnu.

    Prvi igrani film u Jugoistocnoj Evropi je snimljen u Srbiji, o Karadjordju!

    1881 se gradilo elektro-proizvodjace u New York-u(?!? – ne znam mu sad srpsko ime, sorry) a 1884 je već bila i u Srbiji, u KG!

    Iz Srbije je u prvim posleratnim godinama preneto opreme za više od sedamdeset četiri miliona dinara. Civilna i vojna industrija su pretrpele veće štete nego u ratu. Planiralo se čak i potapanje većeg dela Republike. A sve u „interesu Jugoslavije”

    Iscrpnu studiju o preseljenju industrije Srbije od 1948. do 1953. godine, koju je za potrebe srpske vlade uradio beogradski Ekonomski institut, upućuje na zaključak da je pljačka Srbije započeta u ratu nastavljena i posle oslobođenja. Prvi put za potrebe Trećeg rajha, drugi put „u interesu Jugoslavije”.

    konkretno: industrija Srbije oštećena je za više od osamnaest miliona ondašnjih dinara, što je predstavljalo oko 58 odsto ukupne štete nanete Jugoslaviji.

    Herman Gering je dao instrukcije za eksploataciju i pljačku Srbije.Vojnoprivredni štab za Jugoistok formiran je 28. aprila 1941. a već narednih dana je bio gotov spisak pogona koje treba uključiti u ratni proizvodni aparat Rajha. „Špartalj” u Beogradu, „Vistad” u Valjevu i VTZ u Kragujevcu sa pogonima u Ravnjaku i Obilićevu, Fabrika oružja i municije u Užicu dobili su najistaknutije mesto. U junu počinje seoba opreme, alata i mašina, pa i čitavih proizvodnih pogona put Rajha. Broji se na hiljade komada.

    Ratna šteta, čije plaćanje ubraja u spisak aktive i pasive za deobu među republikama čak i Komisija za ekonomska pitanja „Sukcesija država” Mirovne konferencije o Jugoslaviji, nikada nije naplaćena u celosti. Obeštećenje je ravno jednom procentu celokupne štete. A čak ni taj delić naknade nije deljen svrsishodno.

    Raspodelu reparacione opreme, na primer, obavljala je Savezna planska komisija, uglavnom bez veze sa ratnom štetom, što je hendikepiralo sva područja naročito stradala u ratu, a među njima najviše Srbiju. Ukupna vrednost nemačkih reparacija, koje je Jugoslavija primila iznosi 36 miliona dolara po kursu iz 1938. godine, što se smatra tek četvrtinom vrednosti bakra odnetog za vreme okupacije iz Bora!

    O tome koliko je oštećena vojna industrija, a koliko je obeštećenje dato u te svrhe, nema pouzdanih podataka. Svedočenja o preseljenju vojnih programa iz posleratnog perioda su takođe nedostupna. Dokle dosežu granice u čuvanju vojne tajne biće sasvim jasno samim „čuvarima tajne” tek kad se bude procenjivala i delila imovina Armije, prva na udaru deobnog bilansa…

    Zatim na red dolazi tema o deobi posleratne strane pomoći. Jugoslavija je već tokom rata primila znatnu vojnu pomoć od zapadnih saveznika i SSSR-a. U periodu obnove, od Unre je dobijena besplatna pomoć veća od četiri stotine miliona ondašnjih dolara (danas je to dve milijarde dolara). Od juna 1945. do jula 1947. Unra je u zemlju dopremila više od dva i po miliona tona robe za ishranu i privrednu obnovu. DA SE NAPOMENE DA JE JEDINO SRBIJA PRETRPELA STETU OD NEMACA I SAVEZNIKA, OVE DRUGE REPUBLIKE SU BILE U SAVEZU SA NEMCIMA…!!!!

    ALABANCI,BUGARI,HRVATI, MUSLIMANI, MADJARI SU BILI U SAVEZU SA NEMCIMA I RUSILI SRBIJU I CINILI SVAKOJAKO ZLO SRBINU!

    Odbivši ponuđeno učešće u Maršalovom planu obnove posleratne Evrope, Jugoslavija počinje da se uključuje u istočni blok. Mada na zapadnim jaslama, sovjetskim satelitima počinje da pomaže obilato, sve u znaku prijateljstva. Albaniji daje nekoliko fabrika, železničku prugu i znatnu novčanu pomoć, a Bugarskoj oprašta reparacije. Rumuniji, Čehoslovačkoj i Poljskoj isporučuje sedamnaest hiljada tona žita!

    od 1949. do 1955. godine Jugoslavija dobila, A TREBALA JE SAMO SRBIJA, ukupno 1.812.000.000 dolara, što je za ondašnje prilike ogroman novac, jer je dolar iz 1952. vredeo 4,4 puta više nego današnji. Kako je novac deljen – znaju arhive. Prema nekim svedočenjima aktera tadašnjeg doba, sve je rađeno namenski.

    SAD SU 1954. dale dvadeset miliona dolara…od ovoga je za izgradjena luka Kopar i železničku vezu Kopra sa Ljubljanom. Dinarska protivvrednost od 1,3 miliona tona žita bila je namenjena za izgradnju Jadranske magistrale. I tako redom…

    SAD su takođe dale lično Titu za ocuvanje svoje tiranije kao i za kupovinu informacija od rata pa do njegove smrti ko 100 milijardi dolara …

    Dolari sa Zapada uglavnom su se slivali u zapadne krajeve zemlje. Pozajmice, kredite i kamate otplaćivali su svi, shodno udelu stanovništva republike i njenom društvenom proizvodu. Formula zapadne politike „održati Tita iznad vode” izgleda da je odgovarala formuli bratstva i jedinstva: svi smo dužni, ali su neki vredniji pa imaju više i treba ih zato nagraditi…

    Sledi niz zakona kojim „narod” odlučuje o raspodeli i preseljenju državnih dobara, a veru u novu vlast kruniše darujući joj gotovo neograničena ovlašćenja.

    Sudbinu pogona opredeljivale su uglavnom konstatacije „Jugoslaviji je potrebno”, pa se tako najednom u državnim rukama našlo 82 odsto celokupne industrije. Zadaci su se delili, primerice, ovako: Birou za rekonstrukcije Generalne direkcije savezne industrije motora naređuje se da napravi projekat domaćeg traktora točkaša, sa osloncem na „političku svest, nacionalni ponos i entuzijazam”. U tom stilu sledi izjava Andrije Hebranga, tada predsednika Savezne planske komisije, da se industrija Srbije između dva rata najbrže razvijala i da, u započetom planskom periodu, treba da ima najsporiji rast. Politika sporijeg privrednog razvoja Srbije usledila je samo mesec dana posle istupa Blagoja Neškovića u kojem je kritikovao i realnost otkupa, tvrdeći da to nije plan Srbije, jer je donet bez njenog učešća.

    Bilo kako bilo, nacionalni dohodak, industrijska proizvodnja i budžet NR Srbije su ostali na nivou 1948. godine. Sve investicije su bile gotovo stopirane, a sukob sa Sovjetskim Savezom dočekan je u Srbiji s gladnim ustima. Jer, na udaru su najpre bili pogoni za proizvodnju hrane…

    Do 1949, iz Srbije je odneto tridesetak mlinova, nekoliko krupara, uljara i šećerana. „Pomor mlinova” zadesio je još u to vreme Suboticu („Margit”), Bačku Topolu („Srbija”), „Moravicu” iz Starih Moravica, „Zadari” iz istog mesta, Čantavir („Doža” i „Kirhenmajer”), Kikindu („Lenhard” i „Dobi Janoš”)… Preseljeni su najvećim delom u Bosnu i Hercegovinu, sedam ih je odneto u Hrvatsku, nekoliko je stiglo do Makedonije i Crne Gore, a Zadružni mlin iz Kanjiže završio je čak u Albaniji.

    Posle hleba najvažniji je krov nad glavom, pa su od brojnih srpskih ciglana prenete četiri mehanizovane. Kompletna proizvodnja nameštaja „Gaj” iz Pančeva preseljena je u Crnu Goru, a prerada drveta „Polet”, u kojoj je radilo sedam stotina radnika, u Han Pijesak. Fabrika nameštaja „Šipoš” je, takođe, udomljena u Albaniji.

    Iz Srbobrana je odneta električna centrala u neko mesto kod Kranja, a iz pančevačke električne centrale odneta su dva dizel motora i gater u Nikšić. Isto su prošle i centrale iz Lovćenca i Zrenjanina. Slične sudbine su bili i proizvođači hemijske industrije. Godine 1946. iz Subotice je u Osijek preneta fabrika sapuna, sledećeg leta, takođe iz Subotice, u Zagreb biva preseljena fabrika baterija „Jugotiper”…

    I grafička industrija je dosta ogoljena. Pojedini uređaji i mašine su odneti iz šesnaest štamparija, a u celini je dato šest. Opet je jedna od njih završila u Albaniji.

    Krađa stoleća zadesila je takozvanu „granu 117”. Preseljene su: Fabrika noževa braće Janez iz Rume, u Sarajevo je stigla subotička Livnica (tri stotine vagona opreme i materijala), kulska fabrika plugova Poliha iVarge, fabrika satova iz Apatina, a „Jugoalat” je iz Novog Sada dospeo u Trebinje.

    Prema svedočenju inženjera Dragojla Ivanovića, avgusta 1950. godine su iz Ministarstva poljoprivrede Jugoslavije naredili telefonom da se cela ergela preda Sloveniji – bez naknade. Inženjer je bar pokušao da se raspita ko je u Srbiji dao saglasnost za takvu odluku. Ispostavilo se da u Ministarstvu poljoprivrede Republike o tome nisu ni obavešteni, ali da su, ipak, oćutali: „Predajte je kad je tako naređeno.”

    Tih godina je iz Srbije u druge republike preneto opreme u vrednosti od 74,170.143 dinara, ili 44,2 odsto više nego što je u nju dopremljeno. Za samo dve godine nepovratno je rekvirirano 45,415.070, a udeljeno tek 26,228.598 dinara! Već tokom 1947. zabeleženi su sledeći prenosi: iz Kombinata vrenja i šećera Beograd dve parne mašine dodeljene su Kreki, Fabrika vagona iz Kraljeva uputila je preduzeću „Tito” u Sarajevu četiri struga, a iz Fabrike hartije u Čačku prebačene su dve lokomotive železari „Zenica”.

    Sudeći po arhivu Predsedništva Vlade FNRJ, tokom 1948. iz Srbije su preneti i neki pogoni „saveznog” značaja. Na primer, mlin čekićar iz zrenjaninskog „Luksola” u sarajevski „Lekobilje”; dve prese iz beogradskog Preduzeća za dubinska bušenja bez naznake primaoca; velika količina materijala, svrstana u 37 stavki, iz železare u Smederevu u „Elku” – Zagreb; tri kotla i još tri druga uređaja iz Fabrike vunenih tkanina – Vučje u Belišću; uređaji za proizvodnju cementa iz Beočina u Split…

    Iz Srbije su put Maribora, Kranja, Ljubljane išli vozovi natovareni opremom za proizvodnju kamiona „pionir”, uređajima za valjanje žica i traka, alatnih mašina i čega sve ne… Čak je i osam srpskih fabrika dalo opremu za zenički „Novi život”, smešten u zeničkom zatvoru, za proizvodnju bicikla i šivaćih mašina. Iz zemunskog „A. Ranković” preneti su šest peći i jedan kran u mariborski TAM, a čitava fabrika automobilskih svećica iz beogradske Industrije precizne mehanike otišla je u Industriju autopribora Brčko.

    U arhivskoj građi nisu pronađena rešenja o prenosu opreme između fabrika lake industrije, niti je registrovana vrednost uređaja. Nisu uneta ni eventualna preseljenja fabrika i tehnoloških linija proistekla iz „plana za evakuaciju”, razmatranog u proleće 1951, prema kojem bi još stotinak fabrika završilo ko zna gde, a srpski kapitali zanavek zatrti. Na sreću, široki plan evakuacije nije ostvaren, a lako je mogao biti potpisan. Sudeći prema zapisnicima Koordinacionog komiteta, politički vrh Srbije se čak, u principu, nije ni suprotstavljao preduzetim merama, uključujući tu i moguće potapanje Srbije.

    Samo zahvaljujući rukovodstvima nekih fabrika i lokalnih organa koji su naišli na podršku Svetozara Vukmanovića Tempa i Koče Popovića sačuvani su beogradski „Nikola Tesla”, „Proleter” i „Borac”, novosadski „Jugodent”, „Fruška gora” i „Petar Drapšin”, niški „Deligrad”, fabrika okova iz Bačke Topole i „Istra” iz Kule. Nisu seljeni ni Tanjug, Radio Beograd i „Borba”, čija su nova sedišta najpre trebalo da budu u Livanjskom polju, a zatim negde u Dalmaciji.

    Harangu, međutim, nije izbegla vojna industrija. Najveće preduzeće u preratnoj Jugoslaviji – Vojni zavod u Kragujevcu – bio je tokom rata gotovo sasvim uništen. Zahvaljujući delimičnoj obnovi mašina i uređaja, opremi iz reparacija i povratku stručnjaka, Zavod je vrlo brzo počeo proizvodnju nekih tradicionalnih artikala i nekoliko važnih sistema oružja. Naravno, sve je bilo presečeno kada su ti programi otišli u takozvani strategijski prostor zapadno od Srbije. Preseljen je najveći deo Artiljerijske radionice, ugašen Institut broj 11, nekud je poslata Optička radionica.

    Avio-industrija je poseban slučaj. Sa proizvođačima kakvi su bili „Zmaj”, „Ikarus”, „Utva”, „Rogožarski”, Fabrika aeroplanskih motora u Rakovici i slično preduzeće Vlajkovića i kompanije, zatim „Teleoptik”, „Mikron” i „Nestor”, beogradski basen vazduhoplovne industrije i prateće proizvodnje isticao se visokim tehnološkim nivoom, relativno kompletnim programom, saradnjom sa najistaknutijim evropskim proizvođačima i dobrim stručnjacima.

    Već 1920 srpska avio indusrtija je postala ubedljivo najaca u jugoistocnoj Evropi.

    Do 41. godine Srbi predstavljaju veliku i snažnu grupaciju u Zagrebu. Pre svega, Srbi imaju institucije vredne postovanja, imaju mocnu organizaciju koja se zove ”Privrednik„, koju je osnovao Vladimir Matijevic, da bi obezbedio daroviti podmladak u zanatstvu. Zatim, imali smo najjacu banku u Jugoslaviji, osim Narodne banke, naravno. To je bila Srpska banka, u Jurisicevoj ulici.

    Srpska banka bila je jedina koja je prebrodila krah berze tridesetih godina, kada je propala i Prva hrvatska stedionica.

    Znaci, Srbi su imali vrlo veliku ekonomsku bazu, a imali su i jake intelektualne snage na Univerzitetu: predsednik Jugoslavenske akademije bio je Srbin Gavra Manojlovic

    Zatim, Srbi su u pozoristu imali seriju velikih glumaca koji su bili obozavani, nosili repertoar. Podsecam vas na LJubisu Jovanovica koji u Zagrebu pocinje karijeru. Tu su i Strahinja Petrovic, Mila Dimitrijevic, Dejan Dubajic, Aleksandar Binicki, Ivo Rajic, Srbi koji su kvalitetom svojih ljudi mogli da imponuju, a ne da imaju inferiornu ulogu, bez obzira na to što je postojao latentni antagonizam klerikalnih krugova i frankovaca koji su buskali i rovarili.

    Recimo deo, u Ilici, gde su niz velikih, mocnih trgovina drzali Srbi. Najbolje stofove mogli ste kupiti u radnji ”Bacic i Vurdelja„.

    Najfiniji delikatesni ducan, gde je bilo od tiče mleko, bio je ”Bradic i Cikara„.

    Najbolja kozna galanterija u Zagrebu bila je Milana Pudje.

    I crkvena opstina bila je vrlo jaka, sa sjajnim svestenickim kadrom, mislim na starog protu Dimitrija Vitkovica, crkvenog pisca i istoricara.”.. Medakovic

    Isto tako Slovenija – ko danas ne poznaje „Gorenje”? A ko zna da su Gorenje izgradili pošto su tamo preselili produkciju iz Obodina u Nikšiću?

    Ili Soko u Mostaru gde su se gradili jugoslovenski helikopteri i avioni, zar to ne beše Ikarus iz Zemuna? Zbog čega su komunisti rasturili „srbijanski” Ikarus i produkciju preneli u Mostar, to radi Srbije?

    A koliko su Srbija i Crne Gora mogle da stvore kapital da je cela produkcija Gorenja i Soko Mostara ostala u Srbiji i Crnoj Gori? Ili Zastava u Kragujevcu koja je pedesetih godina od sopstvenog troška nabavila tada najveću metalnu presu celog Balkana, da bi se ista presa par godina kasnije prenela u brodogradnje Splita, dok sama Zatsava nije dobila nikakvu nadoknadu za to? Drugim rečima: Zastava je učestovala u finansiji najvećeg brodogradnja cele Jugoslavije a da nije ništa dobila od toga. I takvih primera imamo dosta.

    Da nije bilo braće Hrvata i Slovenaca Srbija bi bez sumnja danas bila najbogatija država Balkana. Naravno da Hrvati to ne vide, već sebe uveravaju kako su sve pare slali u Beograd Srbima.“

    1. Херцеговина каже:

      ООО Риле ђе све ископа???
      Хвала на труду, нек јаХрани читају::))

    2. Rile каже:

      Знаш шта, читај само овде коментаре и све ће ти бити јасно…и ми после нешто паметујемо како ћемо ово или оно, нема од тог ништа…јер увек испливају у први план они најгори и сви се после питамо од куда овде толико братоубилачких ратова (ово је моје гласно размишљање само)…а овај текст сам случајно читао раније, неки лик писао пре више од 10 година…па ко хоће нека чита ко неће не мора, велики је проблем наћи потврду за све што излази из оквира „званичне документације“…јел мислиш, да одем сутра у архив и да тражим документа везана за ово што сам ставио, да ли би ми дали??? ;)

    3. dabisha каже:

      zavera!!!

    4. Rile каже:

      Ајде, ајде ти који си читао титове успаванке са 3 године на 6 језика, држао наставу на факултетима са 12 година и лично уручио диплому председнику републике заобиђи ме са тим глупавим коментарима.

    5. dabisha каже:

      nisam ja izmislio zaveru…

    6. Т. Горски каже:

      Излазило је у београдској „Дуги“ прије рата, прецизно набројано шта је и гдје пресељено из Србије и гдје.
      Ја нисам од оних који би било шта и било са чије стране прихватио здраво за готово па ни евентуалну срБску пропаганду али чеињенице су неумољиве и такве су какве су.
      Дакле, не ради се ту о примитивној пропаганди него о чињеницама које се немогу побијати.
      У срБске крајеве из Србије скоро да ништа није дошло од капитала јер су срБски крајеви ван србије кадровски девастирани и на власт испред србског народа су доведене партизанске аналфабете од којих су 90% били тешки алкохоличари и полуидиоти.
      Донедавно је у моме крају живио човјек који је био предсједник суда а био човјек са 4 разреда ондашње основне школе.
      Није он био глуп и имао је животно искуство али спријечити тииитину усташију да створа услове за оно што се 90-их година прошлог вијека догодило такав човјек није могао и он је тога био свјестан.
      Зато на свакога онога ко спомене некакво великосрпство у старту гледам са подозрењем.
      Поздрав !

    7. dabisha каже:

      Za vreme Kraljevine Srbije Srbi su bili najrazvijeniji na Balkanu i prvi u svemu.
      je apsolutno netacno.

    8. Т. Горски каже:

      Србија је у Краљевину Југославију ушла као држава и у њу унијела своју државност.
      Била је најмоћнија држава у сваком погледу међу јужнословенским народима и твоји преци су у Србију гледали као у Бога надајући се да ће се и они уз њихову помоћ исчупати из аустроугарског јарма.
      То су твоји преци одлично знали но ви сте преодгајани и преодгојени па сада серендате без икаквог основа.
      Ја не спорим вама право да створите и стварате своју државу али вам спорим право да располажете оним што је заоставштина Аустроугарске или Турске и гдје гори срБска свијећа слободе.
      Зар „ви“ мислите да ћете нас уплашити неким ратом у којем бисте нас напали ако се не покоримо дојучерашњим слугама.
      Не очекујемо ми од вас да постанете Срби, тј. човјечни, јер сте толико пута до сада показали да се сваТко ко је играо на карту вашег чојства, преварио и најчешће своју наивност платио главом.
      И да ти још нешто кажем, коло среће се окреће, и нису више исти суци на Бањој-Луци.

    9. Rile каже:

      Ма батали бре, што се трошиш на провокаторе!!! :)

    10. dabisha каже:

      koji moji preci, o cemu pricas?

    11. Т. Горски каже:

      Нека си то испричао, ја немам живаца да се упустим у расправу са полуписменим идиотима а често и злонамјерницима који правдају тииине „бравуре“ по Југославији и приче за мене „тииитиног пионира“ како су се творнице из срБских подручја пресељавале из „стратешких“ разлога.
      Јасно је то свакоме ко и мало хоће да се држи њињеница а јасно је то углавном и онима који серендају овдје, но они имају други задатак а можда су само наставили са глупостима и безобразлуком којим их је тиииито задојио.
      Хвала за труд и коментар.
      Живио !

    12. Rile каже:

      Па нема на чему, није ово лично мој коментар, зато сам и ставио наводнике, а и ово не мора нужно, као и све остало да буде 100% тачно…у суштини има много тога што не знамо, то је оно…а и видиш да се полако и сигурно смањује број коментаора, остаће само тролови…а Златановић нека се запита зашто…разноразне баљезгарије могу да читам по васцелом интернету, тога не недостаје, а овде сам прочитао (у коментарима) доста добрих и поучних ствари иако се не слажем баш са свим тим коментарима и научио сам доста тога….не секирај се, биће што мора бит…и све ће то народ позлатити… хаха

    13. Т. Горски каже:

      Још једном ХВАЛА!
      Живио !

    14. Слава Богу каже:

      Помози Бог, брате Риле – Далековиди Поглавицо – нас Срба. Хвала ти на овом значајном коментару и великом труду који си уложио да извадиш из заборава крваве муке и патње као и заблуде нашега СрБства после другог светског рата. Братски поздрав

    15. Риле каже:

      Бог ти помог`о и добро ти дао, нема на чему…увек понављам, па како год то неко схватио, да ми много тога не знамо (ево ја на првом месту то признајем)…

Коментари су затворени.