Прочитај ми чланак

УПОЗОРАВАЈУЋЕ Сукоб Цркве и државе био би фаталан по Србију — опаснији од агресије

0

За српски народ црква није обична институција, већ институција која за разлику од државе има континуитет. Стога би сукоб цркве и државе, два стуба српског идентитета био фаталан, фаталнији од спољне агресије.

Када дође до трзавица и размимоилажења у кључним ставовима између црквених отаца и државног врха, поготово ако се ради о врхунском националном интересу као што је Косово и Метохија (КиМ), то не да не може да остане непримећено у јавности, већ изазива буру и подстиче сумње.

Недавна полемика између појединих јерарха СПЦ и припадника српског државног врха изнова је подстакла полемике о односу цркве и државе. Међутим, она је надишла досадашње сличне расправе због јединствене теме о којој до сада између СПЦ и државе није било неслагања — Косову и Метохији.

Јединство је сада, наизглед и реторички нарушено и поставља се питање колико сукоб цркве и државе може да угрози српску позицију, када је у питању одбрана националних интереса.

Свака подела и свако изостајање подршке слаби национални интерес, мишљења је историчар академик Љубодраг Димић. Црква се деведесетих година вратила на сцену, па и на политичку сцену.

„Имамо ту тенденцију да црква исказује своје политичке ставове. Имамо ситуацију да се ставови државног врха са ставовима СПЦ само делом поклапају. Око питања Косова остало је недоречено шта је разговарано са патријархом, али свака подела слаби преговарачку позицију“, каже Димић.

На субјектима као што су црква или научне институције су да дају мишљење о неком проблему, додаје он, али политичку одлуку доносе политичари.

„Ми можемо само да им кажемо да их хранимо поузданим чињеницама, знањем, проценама, али одлуку доносе политичари. Оног тренутка када неко други покуша да доноси одлуке, тек тада смо у проблему“, закључује.

За аналитичара Драгомира Анђелковића, сукоб државе и Цркве је нешто што се по сваку цену мора избећи.

„За нас црква није обична институција, то је наша базична институција, можда и старија од државе. Када се ради о држави, имали смо дисконтинуитет, а када се ради о цркви, имамо континуитет од средњег века. Значи, чувар наше националне традиције у већој мери је црква него држава и сукоб између та два стуба српског идентитета био би за нас фаталан, како по питању Косова, тако и после, јер у том сукобу нико не би могао да победи, а он би се отргао контроли и дуго би нас разједао и уништавао“, сматра Анђелковић.

Сукоб цркве и државе он види као већу опасност него што је страна агресија. И црква и држава морају да избегну сукоб, јер на то немају право, категоричан је Анђелковић.

Без обзира на повремене варнице, Анђелковић верује да се на челу и цркве и државе налазе национално одговорни људи, који неће дозволити да црква и држава буду увучене у сукоб.

Са друге стране, напомиње он, јавност мора да зна да је онај ко изазива сукоб опасност за српске интересе и да мора да се стане на страну онога ко је у томе пасиван, односно у дефанзиви.

Oдноси СПЦ и државе имали су трзавице и раније, поготово током деведесетих година. Тада је као гром одјекнуло саопштење Сабора СПЦ, у коме се црква заложила за обнову монархије. Поједине владике, попут Амфилохија и Атанасија, налазиле су се у првим редовима када су студенти у зиму 1995-1996. године демонстрирали против изборне крађе, а сâм патријарх Павле предводио је литију која је пробила полицијски кордон у београдској Коларчевој улици.

Не би требало заборавити ни да је непосредно пре и након НАТО агресије 1999. године тадашњи владика рашко-призренски Артемије био један од главних политичких вођа Срба са КиМ, а да је на њега тадашња српска власт (коалиција СПС — ЈУЛ — СРС) гледала као на политичког конкурента.

После 5. октобра између нових власти и цркве није било значајнијих сукоба, осим оног изазваног одбијањем цркве да, због раскола у Македонији, дозволи прославу македонске државности у манастиру Прохор Пчињски. Око главних националних и државних питања црква и држава су у начелу биле сагласне.

17 коментара “УПОЗОРАВАЈУЋЕ Сукоб Цркве и државе био би фаталан по Србију — опаснији од агресије

  1. ravda pravda каже:

    Rado cu stati Vucicu, kepecolikom Copetu Jadovicu i ostalim bezboznim velikim „drzavarima“ na crtu. Oni nisu Srbija niti su ikada bili, vec druga drzava, porod aspidin, kukolj medju Srpskim narodom. Srbija je dusevna zemlja, zemlja Hriscana, a ne zemlja prostaka poput ovih koji sire neslogu, prostakluk, koji vam ismevaju veru. Vucic i ovakve slicne kreature vam Crkvu ni veru ne mogu zabraniti.

    „Bez tog Isusa Hrista, bez vere u Vaskrsenje i da cemo ponovo videti svoje bliznje koji su preminuli i da ce zlo biti iskorenjeno, bez ikakve nade, dal bi ovo propalo covecanstvo imalo icem lepom da se nada, da li bi imalo ijedan dobar ideal za koji vredi i poginuti? Ako mu se uzme vera tj. nada, na sta ce spasti, na prolazan ovozemaljski zivot i posle toga… nista, samo mrak? Pogledaj svet oko sebe, sve propada, ne zna covek hoce li sutra biti ziv, samo se trtlja o ratu, izbice rat, u svetu, na Kosovu ovo ono. Situacija se svakim danom sve vise pogorsava, i nije u pitanju samo rat, gledaj kako prirodne nepogode izbijaju svuda po svetu, u intezitetu nikad zabelezenom u istoriji, gledaj kako je klima dosegla granicu ludila. A zlo tek koliko je kulminiralo, ljudi su dotakli moralno dno i nemaju nameru da menjaju poredak, da menjaju sistem koji nas samo vodi u unistenje. E vidis zato meni Hrista niko i nista ne moze uzeti, i vratice se jednom da svede sve racune i vrati ljubav, red, blagostanje i mir.“

  2. ЗаСрбијуБезСепаратиста каже:

    Ево мало бруталних чињеница које се неће допасти појединим кер… који свако мало блате Србе западно од Дрине због велеиздајника Вучића и уз то стално причају о некаквим комунистима који су преко Дрине дошли 1944. у „четничку Србију“ (а она заправо тад била њемачка Србија т.ј. окупирана Србија )

    1.Вучић је на изборима 2017.добио око 2 мил.гласова ( откуд 2 мил. кад „нико“ у Србији није за велеиздајника ?)

    2.Нису комунисти дошли 1944. у Србију, него су се ваши комунисти из Србије 1944.вратили у Србију након што су комунизам донјели у БиХ 1941. (гдје су их Њемци протјерали након пропасти Ужичке републике ).Успут су и многе Србе из БиХ и Книнске Крајине увукли у комунизам.

    3.Комунистичку партију Југославије 1919. основао је Филип Филиповић из Чачка и на првим изборима 1920. Србија и Македонија су се зацрвенили т.ј комунисти су добили изборе ,али им је краљ Александар забранио да преузму власт

    4. Устав из 1974. био је КАТАСТРОФАЛАН ПО СРБИЈУ али то није спријечило Србију да има више чланова партије 1981. (907.672 ) него Хрватска,Бих и Словенија ЗАЈЕДНО

    5. Како је могуће да су у „четничкој “ Србији два најпопуларнија спортска друштва са комунистичким именима ,Црвена звезда и Партизан (и то од свог оснивања до данас)?

    6.Зашто се држава чак до 2003.звала СР Југославија,зашто је застава била југословенска, зашто је химна била“Хеј,Словени“ ,док је ВРС и СВК ратовала 1991-95 са србском тробојком уз химну „Боже правде“ ?

    7.Ко је оно гласао 1992.на референдуму да застава Србије има петокраку и ко је махао са југословенским заставама (са петокраком,наравно) по трибинама „Маракане“ и „ЈНА“ 1980-их ?

    8.Тито у Београду марта 1945.на огромном скупу уз паролу „Доле краљ-живјела партија“(ВИДЕО НА ЈУТЈУБУ)

    9.Шлихтање власти која год да је постао је национални спорт у Србији,зато нам тако добро и иде. Само Митровић(Пинк-овац) колико је фарби промјенио у задњих 25 година.

    Погледајте се ви мало у огледало ! То важи и за вас из К.Митровице и удружења „Отаџбина“ који у задње вријеме много једете гов… док прозивате Пречане због Вучића (за кога гласате и ви на КиМ т.ј. гласате за његову тзв.Српску листу) !!!

Коментари су затворени.