Прочитај ми чланак

„ЗАШТО РУСИЈА не интервенише у Украјини?“

0

Конфликт на југоистоку Украјине траје већ три године и поново је постао актуелан у фебруару 2017. Мински преговори доспели су у ћорсокак, ситуација на линији раздвајања између Луганске и Доњецке Народне Републике и Украјине је крајње напета: украјинска војска концентрише на тој линији тешко наоружање и заузима неутралне зоне, а у честим ракетирањима страда цивилно становништво Доњецка и његових предграђа.

„Међународна заједница“, тачније САД и Европска унија, не могу да утичу на Кијев и опет за ескалацију насиља оптужују Москву. Међу најпопуларнија питања на српском Гуглу везана за Русију спадају следећа: „Зашто Русија не интервенише у Украјини?“, „Зашто Русија не напада Украјину?“, „Зашто Русија не реагује?“ и чак, „Зашто је Русија напала Украјину?“. Одговоре на питања даје политиколог Олег Бондаренко. Текст је објављен 23. фебруара у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.

a

Питање „Зашто Русија не интервенише у Украјини“ последњих дана и недеља је крајње актуелизовано у медијима, поготово после непрекидних ракетирања и убиства командира Михаила Толстиха званог Гиви, као и после вести да је Захар Прилепин формирао сопствени батаљон. Српски корисници интернета често изражавају недоумицу и упућују прекоре Русији због тога што се не меша у конфликт у Донбасу на страни република Донбаса.

На то питање може се одговорити овако: Русија се не меша зато што не жели нови, трећи светски рат. Ситуација умногоме подсећа на 1914. годину, а Русија уме да се учи на сопственим грешкама. Слање трупа у Украјину, које ни са ким није усаглашено и које нико није подржао, биће третирано као апсолутни акт агресије у свим светским структурама, укључујући и Уједињене нације. Украјина ће у очима читаве светске заједнице бити жртва и у њену одбрану ће далеко одлучније стати Запад, НАТО, Европа и САД. Нама то уопште није потребно. Због тога Русија неће нападати, неће слати трупе у Украјину, осим по одлуци неких међународних инстанци, у склопу мировних контингената или у договору са другим великим светским силама. Било би погрешно да она то уради самостално.

Зашто су се догађаји 2014. године одиграли баш тако, а не некако другачије?

И у Русији и у Србији има оних којима се може учинити да такав одговор није занимљив, да је Русија могла далеко више постићи 2014. године, када је Запад био шокиран догађајима на Криму. Све су то расуђивања у стилу „шта би било кад би било“. Тачно је да је од 22. фебруара до 25. маја 2014. године свакако постојао већи простор за маневар и такво стање је трајало три месеца. Тада се нешто могло учинити, јер власт у Украјини није била легитимна. А када су 25. маја тамо одржани председнички избори, Русија је признала њихов резултат, и самим тим више није било простора за маневар.

Зашто се све одиграло управо тако? Одговор на то питање може дати само узак круг људи, тј. чланови Савета безбедности Русије. Ти догађаји већ припадају историји. Ми смо искористили простор за маневар тако што је Крим сада део Руске Федерације. То је само по себи тако озбиљна историјска чињеница да она већ постаје део светске историје. Према томе, није коректно тврдити да ми нисмо искористили простор за маневар. Питање је зашто смо га управо тако искористили.

Можда због тога што Русија 2014. године после Јануковичевог бекства није у Украјини имала на кога да се ослони. Хајде на тренутак да замислимо другачији сценарио: Јанукович тражи да пошаљемо трупе, и ми их шаљемо. И шта даље? Где шаљемо трупе? Украјина није Грузија. То је огроман простор. Пре државног преврата 2014. године и сједињења Крима са Русијом Украјина је била највећа европска земља. После Русије, наравно. Тада је имала 44-45 милиона становника. То је веома много. Ако би Русија послала трупе, колико би оне тамо остале? Још увек нам је свеже сећање на Авганистан…

И што је најважније, да ли би Јанукович тамо могао да се врати на власт? На кога би се он тамо ослонио? Сви смо ми видели како су људи из његовог окружења бежали као пацови са брода, или су се преко ноћи „преобукли“ и постали „патриоте Украјине“. Сви су од Јануковича очекивали конкретна дејства усмерена на успостављање реда, али се Јанукович тада уплашио. Народ није имао на кога да се оријентише. Украјински „антимајдан“ није имао правог вођу који би могао повести народ за собом. То је главни проблем. Да се такав вођа појавио, можда би историја кренула другим путем.

Републике Донбаса све ово време постоје захваљујући Русији

Рецимо поштено, Русија дефакто признаје постојање Доњецке и Луганске Народне Републике. Русија дефакто признаје пасоше тих државних структура, признаје Захарченка и Плотницког – људе који су 4. новембра 2014. године изабрани за лидере ДНР и ЛНР. Русија од 18. фебруара 2017, откад је Владимир Путин потписао специјални закон, признаје све пасоше, дипломе и друга документа Доњецке и Луганске републике. Русија дефакто омогућава финансијско-економско постојање тих територија, она многим предузећима тог региона служи као тржиште за пласман производа и обезбеђује тамо све што је потребно за опстанак – и зону у којој важи рубља, и здравство, и лекове…

Русија им пружа огромну помоћ и у економском и у политичком смислу. Онима који постављају горенаведена питања могао бих да одговорим питањем: Како тако мајушне републике, које нико није признао и које не обухватају ни половину Доњецке и Луганске области, могу три године самостално да издрже притисак читаве украјинске армије? Тачно је да је та армија 2014. године била у лошем стању, али за три године чак и мајмун може научити да пуца из митраљеза. А будући да су тамо радили амерички инструктори и веома способни стручњаци… Они су, наравно, обучавали Украјинце, и то врло озбиљно.

Према томе, украјинска армија није сада више у онако јадном стању као пре три године. Она се свакако не може поредити са руском армијом, али кад не би било помоћи из Русије, одавно не би било ни Доњецке ни Луганске Народне Републике. То је чињеница. Такође, вероватно, не треба подсећати да су и доњецки и лугански устаници у суштини сада већ искусни професионалци који ће у случају потребе, како је добро рекао Дмитриј Песков, „имати довољно пројектила“ да одбију украјинску агресију.

Руски држављани, добровољци, дају приметан допринос одбрамбеној моћи Донбаса. Вероватно најпознатији савремени руски писац Захар Прилепин обнародовао је да је још од новембра прошле године заменик командира једног батаљона Доњецке Народне Републике. Он је сам отишао у рат по угледу на Лава Толстоја и друге руске писце. Као што је и Пушкин својевремено кренуо на Кавказ… Најважније је да он после свега овога остане жив и напише књигу која ће ући у анале светске књижевности.

„Хрватски сценарио“ неће поћи за руком ни Украјини, ни Западу

Ако Кијев изненада одлучи да по „хрватском сценарију“ уништи ДНР и ЛНР, тада ће се Русија, наравно, умешати. У овом случају мислим да ће Русија признати Доњецку и Луганску Републику по сценарију Јужне Осетије и Абхазије. И после тога ће на неки начин градити са њима односе.

Српским читаоцима који су забринути за судбину ЛДНР још једном могу да поновим да Русија неће окренути леђа тим републикама уколико Украјина покуша да приреди „хрватски сценарио“, тј. да крене у озбиљну војну интервенцију, продор и заузимање Доњецке и Луганске Републике. Укратко, ми нећемо издати Доњецк и Луганск. То треба свима да буде јасно. Неће их издати ни Русија, ни Кремљ.

Може ли Кијев ипак да се дрзне и покуша да реализује тај сценарио? Може да покуша. Штавише, то може да учини управо сада, у овој 2017. години, када ће му бити ускраћен досадашњи простор за маневар.

Зато се Кијев одлучио за заоштравање ситуације. Од 29. јануара до 4. фебруара борбе су вођене истим интензитетом као и пре споразума из Минска. Друга је ствар што је у тим борбама углавном коришћена артиљерија, системи „Град“ итд. Другим речима, трупе су се физички кретале, али на потезу од неколико километара. Није било неког озбиљног судара двеју армија. Украјинска армија није кренула свим силама да заузме Доњецк. Ако дође до озбиљног напада, Русија свакако неће седети скрштених руку.

„Србији су победе потребне као вода и ваздух“

Зашто ситуација око Донбаса изазива толику забринутост једног дела српског друштва, па чак и фрустрацију у стилу: „Тешко оном кога Рус брани, а Кинез храни“? Зашто они не верују да Русија неће оставити ДНР и ЛНР на милост и немилост судбине?

Можда ће се некоме учинити да мој одговор није коректан, али разлог може бити у томе што Србија у последње време није нигде и ни у чему побеђивала. То је главни проблем целокупног даљег историјског развоја те земље. Србији су као вода и ваздух потребне нове победе.

И само онај политичар који може да обезбеди те победе, који може почети бар минимално етапно и постепено напредовање од распада ка изградњи и обнови, тај политичар поново може рачунати да ће ући у историју, а српски народ ће ући у нови историјски циклус.

Засада је Србија, отворено говорећи, талац тог свог пониженог стања условљеног догађајима из 1990-их, распадом Југославије, хрватским ратом, ратом у Босни и одсецањем Косова. Све је то непрекинути низ пораза у којима је од огромне земље остао само комадић, а и њега и даље раздиру разне кризе, унутрашњи сукоби и спољни утицаји. Према томе, све те бриге су разумљиве. То је пројектовање сопственог историјског искуства на другу ситуацију. Треба, међутим, схватити да су Русија 1990-их и Русија 2010-их две различите земље.

Русија се тада налазила у потпуно „размонтираном“ и крајње ослабљеном стању, те није била у могућности да помогне Србији. То јесте проблем саме Русије. Она се и сама тада умало није распала као и Југославија. Али ако би се тадашња ситуација са Југославијом поновила сада, став Русије би био далеко енергичнији и она се не би повлачила са својих положаја. Али опет, и то је расуђивање у стилу „шта би било кад би било“.

Олег Бондаренко је политиколог, директор руског центра Агенције стратешких комуникација

74 коментара “„ЗАШТО РУСИЈА не интервенише у Украјини?“

  1. Dijasporac каже:

    То се ја питам од 2014г а уствари је одговор веома једноставан. Приликом напада/одбране би дошло до сукоба ширих размера. Жртвује Русе у Украјини за мир Русије. Толико за оне Србе који би се час посла опет сукобили са светом у нади да ће нам Руси брзо стићи. Ако не реагују када су Руси у питању, зашто би за Србе брже реаговали?

    1. Simerijanac каже:

      А Сирија ?

    2. Dijasporac каже:

      „Херцеговини“ сам одговорио. Сирија је интерес и тамо наравно иде Путин. Где би пронашли свој интерес код Срба? Савезник на Балкану? Шта им то вреди? Мала државица им је савезник а све около НАТО земље…

    3. Бели Орао каже:

      Како не видиш да ће Русији опет Румуни и Бугари бити савезници.

    4. Dijasporac каже:

      Сигурно? Добро, у Бугарској је победио ПроРус а докле ће то трајати? Чувајмо се Бугарске политике, то се могло видети и у питању „Јужни ток“. Румуни не воле Русе, једино ако нађу огроман интерес да би због тога ћутали и трпели.

  2. Simerijanac каже:

    Ово је моје мишљење.
    Садашња нелегална и пучистичка власт ( невезано за тзв. изборе и руско признање) нема подршку већине грађана Украјине. Јер,… од деведесетих до пуча 2014. године, проруске странке су увијек побијеђивале у односу 55:45. Погледати посљедње легалне изборе у Украјини- предсједничке 2010. год. и парламентарне 2012. године.

    Политичка воља наведених 55% никако није нестала и уз катастрофално економско стање ( сиромашнији су данас ос тренутно окупиране јужне српске покрајине) чека се ( али овај пута оправдани, не изрежирани) народни бунт и смјена режима.

    Зашто интервенисати и стварати злу крв кад је горе наведено извјесно ? Рат између Украјине и Русије би био идентичан рату, карикирам, Срба из Шумадије и Срба из Војводине, под условом да је шепаво зло АВНОЈ-ем Војводини дало Републику.

    Чуо сам да је оно унијатско зло арсеније јацењук одавно одселило у Америку са свим што је покрало. Значи, пацови напуштају брод који тоне.

    Друго, на милионе грађана Украјине је побјегло да неби било мобилисано у нацистичку војску ( иначе, Укро нацизам је тежак облик мазохизма) и ратовало против браће. Побјегло, гле чуда- у “ агресорску“ Русију.

    1. Frojd каже:

      …vid’ njega…’moje misljenje’…nemo zahebavat…

    2. Simerijanac каже:

      За разлику од тебе ја мислим својом главом, а ти по мишњење идеш у партијске централе, а и то ти је тешко запамтити па си мало за Јеремију, а мало за Радуловића.

      Уживај : https://www.youtube.com/watch?v=nS0le2glYYU

    3. Frojd каже:

      …ti be ko ona papiga…’Vucicu phederu’…objasnih ti, a ti ko pijan za plot..
      to spinovanje ne prolazi kod mene, zar nisi skapiro, a da, tebi treba malo vise…

    4. Simerijanac каже:

      Јеси ли погледао линк ?
      Ако нијеси погледај и уживај.

      ‘А ја сад одо мало на спавање, вријеме је…

    5. Бели Орао каже:

      Пусти Фјорда, некад проклиже, али биће нам каВеџија,. То сам му обећао, а ја нисам Омашић. Он је један од родољуба који су заведени 5-октобарским причама уз дипле.

    6. Frojd каже:

      …vrapce, ne se zanosi ko Milan u kosidbu…

    7. Бели Орао каже:

      Па Фјордић ја што обеЌам мора да извршим.
      Не бој се ништа ти ће будеш у моју ј-цу.))

      Ево ти мало добар блуз
      https://www.youtube.com/watch?v=U4tQzqo8yDg&t=1586s

    8. djole каже:

      Simerijanac, izvini ali Galicaijaneri Rusima dodju kao nama „ust…..e“. Idi
      na socijalne mreze, pa ako ne znas ruski, prevedi „translate-om“ i pitaj
      ih sam sta misle o njima. Ne teraj njima ono sta ti neces. Ovi sta vode
      Rusiju danas su komunisticka skola i kadar, kao i Slobini udb…..asi. Samo
      nece kao i ovi nasi da jedu koske nego oce dobar komad mesine za sebe.
      Sta bi delili sa partnerskom agenturom. To je sva NJIHOVA BORBA. Gledaju
      svoja posla, internacionalne duge hodinike, odelca i naocare. Nista
      vise bre. Je……e im se kako za Ruse, tako i za Srbe. Lepo objasni
      Hercegovina gore. Jedni ce da ginu da bi drugima bilo bolje. TO JE SVE.
      Sva ostala palamu….djenja su kupovanje vremena i filterisanje. Zjuganov,
      Putin, Zirinovski su bolja verzija Dacica, Vucica i Seselja. NISTA VISE.

      Nadam se Zlatanovicu da ovaj prolazi DB filter.

    9. Simerijanac каже:

      Галицијанери су крајњи запад Украјине који је у састав те бољшевичке творевине ушао тек 1939 године. Нису ни православци већ су унијати.

  3. Kodza Milos каже:

    “Русија неће окренути леђа тим републикама уколико Украјина покуша да приреди хрватски сценарио тј. да крене у озбиљну војну интервенцију, продор и заузимање Доњецке и Луганске Републике. Укратко, ми нећемо издати Доњецк и Луганск. То треба свима да буде јасно“.
    Немојте тако господине Бондаренко, неке ћете наљутити јер многим Србима то и даље није јасно па им Слоба херој а не издајник.

    1. Херцеговина каже:

      Да ми је неко рекао да ћу морати да браним Милошевића, не би повјерова::))
      Ајмо овако:
      Херцеговци су се више пута дизали на устанак против отоманске окупације, са Вукаловићем од 1852 до 1862, али је тек устанак 1875 дао резултате повољне по србски народ и Србију, а завршио потпуним крахом Ерцеговаца које је преузео други окупатор Аустро-угарска.
      Ја никад до сада не чух и прочитах да је неко кривио и оптуживао кнеза Милана, за издају као што ви кукавном Слобу покушавате намјетнути тај терет.
      Непобитна је истина да је Србија ступила у рат с отоманима 1876, да је мир склопљен 1877 у Цариграду.
      Да је Русија средином исте године ступила у рат с истима и сан Стефанским уговором, стала на страну БУгарске, која је добила округе до Ниша итд.
      Да је Србија била разочарана тим Руским поступком и окренула се Аустро-угарској, а онда Бизмарк на Берлинском конгресу 1878, на који кнез Милан шаље Ристића ,,сређује,, Србији да добије Нишки,Топлички,Пиротски и Лесковачки округ
      У ЗАМЈЕНУ за то дозвољава се Аустро-угарској да окупира Херцеговину и Босну!! Истина, и Црна Гора добија свој дио ,,колача,, стару Ерцеговину..Никшић..Плужине…
      Сви задовољни, а ми који смо дигли устанак по.ушили!!
      ТАКВО вријеме било, колику капу нам је ко кројио, тако смо стављали:)
      И КАД смо кривили кнеза Милана да је издао Србе Босне и Херцеговине???
      НИКАД!! Једноставно, да би се сачувао ГРО Србије и Срба, гледало се да се прође што безболније за нека друга боља времена, кад се све коцкице сложе!!
      То вријеме је било дошло 1918 године, а што га ми нисмо искористили онако како је требало је друга тема.

    2. Frojd каже:

      …a brate, kad ti krenes….cudo nisi od Adama i Eve….:)))

    3. Херцеговина каже:

      Тек да видиш кад почнем уз гусле::))

    4. Frojd каже:

      ….a, znas i da guslas…eee brate ti si vr’…….

    5. Kodza Milos каже:

      Пар разлика између Краља Милана и Милошевића:
      1. Краљ Милан од аутономне Кнежевине Србије створио Краљевину Србију (после петсто година). Милошевић од аутономне СР Србије створио СР Југославију
      2. Краљ Милан се звао српским краљем, Милошевић Југословеном.
      3. Краљ Милан је ратовао српском војском, Милошевић југословенском.
      4. Краљ Милан се један једини пут са фронта повукао из Бугарске, под претњом Русије, све друге ратове је водио до краја и онај најважнији против надмоћнијих Турака добио. Сваки Милошевићев рат је био или повлачење далеко надмоћније војске или издаја.
      5. Краљ Милан није могао свуда да одбрани Србе јер то није могао ни Кнез Лазар а чак ни Деспот Стефан, после пада Царства, али их је ратом или дипломатијом у великом делу српских земаља одбранио. Милошевић где год је бранио Србе, тамо више Срба нема.
      6. У време кад је Краљ Милан створио српску војску, ни један од околних народа изузев Мађара није имао своју. За време Милошевића једино Срби нису имали своју војску.
      7. Краљ Милан је преговарао са свим странама, Русима, Аустријанцима и Турцима, не би ли извукао максимум за Србију. Милошевић је преговарао само са Американцима и НАТО пактом.
      8. У време Краља Милана Србија је била на врхунцу свог економског развоја и имала велики прираштај, за време Милошевића се преполовила и то време је забележило једне од највећих миграција у историји.
      9. Време Краља Милана бележи златни динар док време Милошевића највећу инфлацију и беду коју је Србија икада видела.
      10. Херцеговина је јако лош пример јер је то српска земља која није била српска више од шесто година. Чак и у средњем веку, била је целом територијом у склопу српске државе једним периодом. То шта бисмо ти и ја волели то је један ствар а друга је тема како јесте. Сем тога, улазак Аустрије у Босну и Херцеговину по одласку Турака је договор Русије и Аустрије око поделе Балкана а не једностран акт агресије како се то данас манипулативно приказује.
      11. За време Краља Милана Турци се повлаче из већине српских земаља док за време Милошевића НАТО практично ко кроз сир пролази тамо где Турци нису могли за 500 година.
      Поздрав Стара Херцеговино!

  4. Dmitry Sarutov каже:

    Ne interveniše? Ona je već to uradila još u februaru 2014. godine

    1. Zoran Lekic каже:

      Где си Ујко, хоћеш да ти узмемо меру за одело…Тома ће то час.

    2. Simerijanac каже:

      Русија ће ускоро интервенисати, а ти ћеш бити добровољац у Руској војски. Кад руска војска избије на обале ријеке збруч, ти ћеш храбро погинути од нацистичке граназе 155мм која ће ти откинути главу па ћеш бити безглав сахрањен.

      Твоја мајка ће жалити за тобом, али ту је батаљон храбрих Новоруских војника који ће је тјешити.

    3. Бели Орао каже:

      Ајде у кућицу псето усташко.

  5. Zoran Lekic каже:

    Луцкасто,
    Запад иде на то да самњи популацију истока, па ће онда фашиста Поршенко имати већину у парламенту.
    Иначе, Украјина је урнисана, све је на патосу, спољни дуг је колосалан…Поршенко тражи 3 милијарде Еура од Еу за наоружање!. Када се буду сви исцрпели од рата, барута у носу и крви у очима, наступиће ММФ са каматама за наредних 100 година и ето, Чемерика продужује свој век!. Украјинци има да плаћају за још 4 генерације одплату ММФ-у. Плус ресурси, рудна налазишта и тако даље и тако ближе…

Коментари су затворени.