Прочитај ми чланак

ЗАШТО СЕ ЦЕПА патриотска опозиција

0
Фото: Мале фотографије - Танјуг, Бета, АП, Фонет; Велика фотографија: Емил Цонкић

Фото: Мале фотографије – Танјуг, Бета, АП, Фонет; Велика фотографија: Емил Цонкић

Да је опозиција заиста тако тврда и патриотска, не би је разбуцавале ситне паре и крупне амбиције.

У Србији је у току процес распадања онога што се зове „патриотска опозиција“. Просто, чим неко сам себе назива патриотом, ту од родољубља ништа нема. Мој деда није имао појма да је патриота и националиста, а борио се до 1946. Мислио је да је то нормално.

Овде међу аналитичарима распад опозиције се приписује деловању режима, односно служби, које хоће да спрече опозицију да пређе цензус. Ја мислим другачије, а рећи ћу и зашто. Да је опозиција заиста тако тврда и патриотска, не би је разбуцавале ситне паре и крупне амбиције. Биће да људски материјал није такав да може да се одупре сили пара и ласкања, па самим тим не да не заслужује цензус него ни минимум поверења.

Режиму није у интересу да опозицију, која је слаба на паре и привилегије, држи испод цензуса. Напротив. Таква би им одлично служила у Скупштини, где би пре или касније открила своју еврооптимистичку природу. По фазама, наравно. Прилично сам сигуран да режим, односно Вучић, нису хтели олупавање опозиције. Ко хоће да убије коња који је тек стасао да вуче, или краву која тек почиње да даје млеко?

Фото: Дарко Војиновић

Фото: Дарко Војиновић

МАЛИ ДОС

Биће да су странци осетили Вучићев план да упрегне опозицију и, пошто не желе да опозицију организује Вучић, кренули су да је цепају. Запад у овом тренутку не може да обара Вучића јер нема резервног играча. Сви спавачи су демаскирани, тако да се нови „суперевропејци“ морају тражити у опозицији, а не у власти или међу другосрбијанцима. Мислим, дакле, да патриотску опозицију махом контролише Запад, те да је само Шешељ на режиму „пола Запад, пола Вучић“.

Сутра, кад Вучић оконча своју улогу, а мора, јер је и Западу додијао, амбасадори имају само два решења: цепати СНС на „патриотско“ и „европејско“ крило, па, кад прођу избори и свако узме своје, опет створе коалицију. Други је избор стварање широког опозиционог фронта, од десетак партија, које ће све једва прећи цензус (зато су сви у истраживањима на 4-6 одсто, да би им се сутра лакше уштеловао цензус). Пет таквих партија плус СПС – ето нове владе. Мали ДОС. Мислим да је ова друга варијанта изгледнија, јер поцепани СНС може да има и мање гласова од уједињеног. Но видећемо.

У сваком случају, патриотска опозиција у Србији је на умору, и то не као опозиција, него као патриотска. Патриоти се налаза изван партија, а не у њима – то је најдубља тајна српског родољубља. Ко се узда у то да му партија развија патриотизам, а не отац и деда, тај или не разуме или има корист. Тај је као и онај који чека да му поп каже шта је обичај.

Ово не пишем зато што некоме желим зло или политичку пропаст, већ само због тога што не могу да слушам више оно наше „преварише нас опет“. Велики кинески философ Сун Јат Сен каже велику мисао: „Лако је делати, тешко је разумети“. Заиста, и магарац може да тегли, али је разумевање привилегија релативно малог процента људске врсте. Није Кинез погрешио. Зато разумимо данас да не кукамо сутра.

srpski vojnik prvi svetski rat20_n

РОДОЉУБЉЕМ СЕ СТИЧУ САМО РАНЕ И МЕДАЉЕ

Нисам један премет видео у српској политици; пре би се могло рећи да су метаморфозе правило него изузетак. Немојте да мислите да су преображења завршена и да неће више нико да седне у фотељу и да објави своју европску природу. Већ сте то гледали, не дајте да вас опет насаде. Немојте да вас заводе лепе речи, патриотске фразе. Увек гледајте људски материјал. Ко говори, а не шта говори.

Обратите пажњу којим аутомобилом вам који патриота у посету долази, какав му је мобилни, какав сат, каква баканџа (ово сам научио од мог пријатеља, једног од најбољих српских коцкара, који је, ако ћете ми веровати, у стању да погоди колико ко пара у новчанику има, само на основу посматрања човека; и може да погреши за 10-20 евра). Све се види, само треба умети гледати.

Родољубљем се у Срба нису стицале виле и паре, него само ране и медаље, и то сви знате. После рана и медаља иде се на биро за запошљавање. Таква нам је судбина, а можда тако и треба да буде. Здравије је.

Према томе, будите опрезни према „патриотама“. Сетите се какви су само родољуби били ови што нас данас продају за сићу.

Извор: In4s – Милан Миленковић

50 коментара “ЗАШТО СЕ ЦЕПА патриотска опозиција

  1. jako777 каже:

    MORAJU SE ZBACITI DOMACE ELITE KOJE SLUZE AMERIKU ili ce nas kao NARODA NESTATI.

  2. србин тм каже:

    У Србији опозиција не постоји, све су то страни послушници, плаћеници ситне шићарџије.
    Све је ово јефтина представа за лоботомизирани народ.
    Није нам никаква утјеха што су такви и политиканти и у позицији и у опозицији у свим државама бивше југе и већини европских држава.

  3. Порфирогенит каже:

    Свака част за овај чланак..генијална анализа! Велико је питање да ли су Срби икада имали патриоте у странкама? Или су то све били убачени елементи као Шешељ да контролишу и блате Србско Родољубље!

  4. Аца Тодоровић каже:

    Очигледно је да је погрешан наслов текста. Патроитска опозиција се не цепа, јер није ни удружена. Право питање би било „Зашто се патриотска опозиција не уједињује“. Нико од споменутих лидера и „патриотских“ странака и не позива на уједињење, што је јасан знак да они учествују у разбијању национал-патриотских странака.
    Једино Бранко Драгаш позива на уједињење и заједничку борбу против владајућег режима и Запада који поставља своје слуге на власт у Србији. Они, који себе називају патриотама, не желе да се придруже Драгашу, јер он захтева да се постави заједничка платформа изласка Србије из кризе и да сваки политичар потпише да ће своја обећања и да остваре, што је јасан знак да ови „патриотама“ није циљ да своја обећања одрже, већ да се докопају дела власти, али не и да владају државом.

    1. Alek Sutulov каже:

      Јели то овај Бранко Драгаш ?

      Биографија, образовање и каријера[уреди]

      Економски факултет смер „Економска теорија“ завршио 1982. године у Београду. Седмоструки ударник на радним акцијама и најбољи војник.

      1980-те[уреди]

      Банкар од 1984. године. Радио у државној банци на тржишту новца. Развио посао до 100 милиона ДЕМ месечног обрта капитала.

      Године 1987. указује на погрешну политику режима и јавно наступа против њега.

      Године 1989. принуђен је да напусти државну банку због политичких притисака.

      Године 1989. учествује у формирању опозиције у Србији.

      1990. – 1996.[уреди]

      Године 1990. постаје председник прве приватне банке у Источној Европи – КАРИЋ БАНКЕ и за две године ствара профитабилну и модерну институцију која тржишно послује.

      Пише и наступа у српској јавности залажући се за увођење капитализма, берзе и тржишне привреде.

      Од 1990. године финансира и помаже демократску опозицију у Србији.
      1990. Учествује у формирању Београдске берзе.
      1990. Саветује владу Анте Марковића око развоја финансијских тржишта и успостављања модерног банкарског система.

      Године 1992.г. напушта КАРИЋ БАНКУ због неслагања са власницима банке.

      Године 1992. године, уз помоћ приватних предузетника, са групом сарадника оснива КРЕДИБЕЛ БАНКУ. Захваљујући доброј постављеној стратегији и професионалном наступу Кредибел банка стиче велику популарност. Од 1992. године оснива фирме у свим источноевропским земљама и посредује у пласману капитала са развијених тржишта.

      Био је консултант у многим источноевропским компанијама и владама у процесу транзиције.
      1992. На позив председника државе Добрице Ћосића написао економски програм за експозе премијера Милана Панића. Учествовао у финансирању кампање Милана Панића.
      1992. Организовао у Београду обележавање 100 година рођења Мирослава Крлеже.
      1992. Основао и финансирао алтернативну школу „Кредибел школа“, која је касније постала БОШ Београд.
      1992. Оснивач и финансијер гинеколошке клинике „Деван“.
      1992. Оснивач издавачке куће Терсит, која је издала неколико стотина наслова.
      1992/1993. Донатор је и оснивач многих пројеката из српске културе као што је фонд „Борислав Пекић“, фонд „Радована Самарџића“ и „Станислава Винавера“ и учествовао у финансирању многих националних пројеката из области науке и културе.
      1992-1995. Власник више од 20 предузећа из различитих области у Србији и исто толико у земљама ЕУ, САД, Канади,Кини, Хонконгу, Кипру и свим земљама у источној Европи.
      1995. Покушао да оснује за прогнане из Хрватске фарму-кибуц у селу Шаранову крај Тополе – пројекат прекинут насилно у изградњи.
      1990-1996. Финансирао обнову многих манастира и цркава по Србији.
      1990-1996. Финансирао многе опозиционе медије у Србији или директно учествовао у њиховом покретању.
      1990-05.10.2000. Забрањиван од стране режима као идеолог капитализма, па је одржао безброј предавања и наступа на трибинама и локалним медијима.

      Одбија понуде режима да се укључи у политику.

      Почетком 1996. године, због опозиционог деловања, после силних притисака, режим уништава Кредибел банку.

      Априла 1996. године основао портфолио-менаџерску фирму Кондел.

      1996. – 2001.[уреди]

      У периоду од 1997. – 2001. године објављује неколико романа и драма.

      Бави се публицистичким радом и указује на катастрофалне последице режима по српско друштво. У НАТО интервенцији1999. године 3 месеца провео на топовима ПВО.

      Повратком са ратишта, јула 1999. године са групом својих пријатеља, стручњака из различитих области, сачинио „Програм за спас Србије“. То је свеобухватни предлог политичких и економских промена које треба извршити у држави.

      После демократских промена, октобра 2000. године, на позив премијера Србије, обишао у 100 дана привреду Србије и предложио начин решавања нагомиланих проблема.
      2001. У фебруару месецу разишао се са премијером Зораном Ђинђићем због различитог виђења концепта реформи уСрбији.
      2001. Први отпочео критику наметнутог неолибералног концепта и устао против спровођења шок-терапије, тврдећи да ће тај концепт уништити српску привреду.
      2001. Предложио одржавање Округлог стола о правцима развоја друштва на коме би се сучелили различите концепције у јавној расправи пред грађанима Србије.
      2001. Нови режим забрањује све наступе у државним медијима.
      2001. Објављује 05. октобра. са групом аутора критику неолиберализма у Србији у књизи „КУДА ИДЕ СРБИЈА?“.

      2001. – данас[уреди]

      Године 2003.г. основао удружење привредника Привредна снага Србије – ПСС.

      Децембра 2003.г. био је носилац листе на парламентарним изборима Привредна снага Србије (ПСС) и дијаспора – као група грађана освојили – 14.113 гласова.

      Понудио грађанима Србије Нови економски програм и Владу националног спаса за покретање привреде.

      Јуна месеца 2004.г. основао УМА – Удружење малих акционара Србије. УМА Србије је од јуна 2004 – августа 2007. удружила преко 200.000 акционара у преко 1200 предузећа, раскинула уговоре у више од 350 предузећа, подигла цене акција на берзи у више од 530 предузећа и одржала више од 3000 предавања широм Србије.

      Новембра 2004. године постао менаџер Општине Трстеник.
      2005. У јулу месецу основао ЕКОНОМСКИ ПОКРЕТ – удружење грађана које има политички и економски програм за спасСрбије и које се припрема за изборе 2009-2012.
      2001-2006. Траје континуирана забрана од стране режима, упркос томе што заступа 210.000 акционара или људи који је требало да добију акције или оне чије су акције преотете.

      Мај 2007 – економски консултант Српске народне странке у Црној Гори.

      Септембар 2007 – консултант УДАУ БиХ.

      Новембар 2007 – консултант Синдиката правосуђа.

      Децембар 2007 – оснивач ПОСЛОВНЕ БЕРЗЕ.

      Колумниста опозиционог листа ТАБЛОИД.

      Није члан ниједне странке.

      Живи и ради у Београду.

    2. Бели Орао каже:

      Има леп сат и баканџе и воду неће да ти понуди кад му дођеш у госте.

    3. Аца Тодоровић каже:

      Све што има зарадио је својим радом, није ништа добио од тајкуна као што су добили Вучић и Николић. Код нас се не нуди вода, већ ракија и пиво. Не требамо безпотребно неког да оптужујуемо, Потребно нам је неко ко ће нас ујединити и извући земљу из кризе. Једино Драгаш има конкретан план и програм, сви остали имају само списак лепих жеља али немају план како да те жеље и остваре.

    4. Бели Орао каже:

      О ракији и пиву нећу ни да причам. Дефинитивно мог друга није ни водом понудио. Причао је са њим два сата. Да би се стекла лова мора неко да стоји иза човека, који је дефинитивно много паметнији и сигурно бољи од ових ликова, нећу да кажем смрадова, јер онда упоређење није добро. Он тешко да може да окупи људе. Ако тако буде гласаћу за њега. Ваљда ће да по пиво?

    5. Аца Тодоровић каже:

      Тачно је да ће Драгаш тешко окупити људе, јер он тражи паметне, способне и поштене а не политичаре попут Вучића, Чеде Јовановића и остале који ништа нису радили и стекли у животу, а за које је народ гласао. Драгашу је у Србији забрањен приступ медијима, тако би био за сваким, ко би му се придружио. Нису проблем људи, има способних, поштених и паметних. Потребно је да народ схвати да не треба да гласа за Дачића, Вучића, Чеду и остале, који немају никакав програм и који ништа друго нисту радили у животу. осим што су користили политику да би опљачакли државу и народ.
      Ево једног Бранковог чланка, који делиомично објашњава зашто му се не прикљућује већи број „патриота“..http://www.dragas.biz/nacionalni-front-2/

    6. lostus hikuba каже:

      sere kao foka u bazenu

    7. Бели Орао каже:

      Пре него што се изфокариш дај неки аргумент.

    8. Аца Тодоровић каже:

      Управо тај. Само треба подсетити да и даље траје континуирана забрана од стране и данашњег режима. Ни једна телевизија са државном фреквенцијом не сме да преноси ставове Бранка Драгаша ни да га позива у госте, за разлику од Шешеља којег Пинк радо зове у госте, па се Драгаш може видети једино на малом броју локалних телевизја, на које Вучић не може да утиче а такође је чест гост на свим телевизијама у Републици Српској.

  5. Миланковић каже:

    За ДВЕРИ!

    1. Бели Орао каже:

      За које?

    2. Миланковић каже:

      За оне које су и досад биле.

    3. Бели Орао каже:

      Да ли знаш да се растурише? Све због сиће.

    4. Миланковић каже:

      Није тачно. И ако један оде, Двери и даље постоје. Двери су истински, светосавски покрет – што Шешељева странка на примјер није.

    5. Бели Орао каже:

      Није отишао један. Видећеш. Лаки је поставио своју слику. Зашто не ради Снага народа него само пушта песме?

    6. Миланковић каже:

      Став предсједника Двери, Бошка Обрадовића: „У самом Српском Покрету Двери НЕМА АПСОЛУТНО НИКАКВИХ ПОДЕЛА“ Погледај даље овдје: https://www.youtube.com/watch?v=ouoQOtwREVg

Коментари су затворени.