Прочитај ми чланакПричу о херојском подвигу и јуначкој погибији потпуковника Миленка Павловића коју је „Искра“ јуче објавила, за мање од двадесет сати на нашој страници лајковало је, означило да им се свиђа, поделило пријателјима – 10.000 наших читалаца!
Доказ да се Србија не стиди својих хероја, оних који су славно гинули, ценећи слободу и војничку заклетву свом народу више но свој живот, па макар на другој страни била и највећа армада саставлјена икада? Можда! Сетио сам се јуче, читајући причу о погибији потпуковника Павловића, Словеније и јунског рата 1991. године.
Када сам, тада као млад новинар, трећег или четвртог дана рата закорачио у једну од касарни ЈНА у Љублјани, највиши чин који сам унутра затекао били су – млади, голобради потпоручници који су, са шачицом војника још бранили то парче Југославије у Словенији, и они вођени војничком заклетвом, својом чашћу, док су их са околних солитера, словеначки територијалци гађали снајперима као голубове…
Где су вам пуковници, потпуковници, капетани, мајори, питао сам тада, наивно, голобраде потпоручнике. Побегли – јетко су одговарали млади официри, свесни издаје, свесни да су их они, који су годинама уживали све привилегије официра, имали станове, добре плате, издали, побегли, оставили да изгину.
И пилот, потпуковник Миленко Павловић могао је тог 4. маја 1999. године, док су злочинци оргијали на небу изнад Србије да побегне, није чак морао ни да бежи, могао је са издвојеног командног места да слуша радио станицу и пренос уживо погибије свог младог колеге. Није, а могао је. На аеродрому у Батајници, та прича већ је постала легенда, извукао је из кабине МИГ-а 29, свог младог колегу пилота, и, уз „псовку“, на какву можемо наићи читајући мемоаре Степе, или Живојина Мишића, војводе Путника – „мајку вам дечју, нећете да гинете ви, ја ћу“, сео у авион и одлетео пут родног Валјева…
Знајући да са оне стране Дрине долази сила… Епски тренутак отпора једне мале землје највећој армади икад створеној! И баш зато, питам данас зашто пилот потпуковник Миленко Павловић није проглашен за хероја Србије? Не народ, него питам државу Србију, оне који су овом землјом владали последњих 16 година.
Зар подвиг пилота Павловића није херојски, није достојан највећих јунака ове землје, оних који део из војничке заклетве о полагању живота за отаџбину нису схватили као пуку причу, него као питање части. Или се можда држава Србија стиди данас пилота Павловића и његовог подвига. Можда данас, када нас анационална Унија гази и сатире, ништи нашу историју, није паметно проглашавати херојем некога ко се супротставио злочинцима и кукавицама па макар они били и из НАТО пакта и Европске уније.
