Прочитај ми чланак

ЗАШТО СРПСКИ ПИЛОТ који се борио против НАТО авиона није народни херој?

0

Причу о херојском подвигу и јуначкој погибији потпуковника Миленка Павловића коју је „Искра“ јуче објавила, за мање од двадесет сати на нашој страници лајковало је, означило да им се свиђа, поделило пријателјима – 10.000 наших читалаца!

milenko-pa

Доказ да се Србија не стиди својих хероја, оних који су славно гинули, ценећи слободу и војничку заклетву свом народу више но свој живот, па макар на другој страни била и највећа армада саставлјена икада? Можда! Сетио сам се јуче, читајући причу о погибији потпуковника Павловића, Словеније и јунског рата 1991. године.

Када сам, тада као млад новинар, трећег или четвртог дана рата закорачио у једну од касарни ЈНА у Љублјани, највиши чин који сам унутра затекао били су – млади, голобради потпоручници који су, са шачицом војника још бранили то парче Југославије у Словенији, и они вођени војничком заклетвом, својом чашћу, док су их са околних солитера, словеначки територијалци гађали снајперима као голубове…

Где су вам пуковници, потпуковници, капетани, мајори, питао сам тада, наивно, голобраде потпоручнике.  Побегли – јетко су одговарали млади официри, свесни издаје, свесни да су их они, који су годинама уживали све привилегије официра, имали станове, добре плате, издали, побегли, оставили да изгину.

И пилот, потпуковник Миленко Павловић могао је тог 4. маја 1999. године, док су злочинци оргијали на небу изнад Србије да побегне, није чак морао ни да бежи, могао је са издвојеног командног места да слуша радио станицу и пренос уживо погибије свог младог колеге. Није, а могао је. На аеродрому у Батајници, та прича већ је постала легенда, извукао је из кабине МИГ-а 29, свог младог колегу пилота, и, уз „псовку“, на какву можемо наићи читајући мемоаре Степе, или Живојина Мишића, војводе Путника – „мајку вам дечју, нећете да гинете ви, ја ћу“, сео у авион и одлетео пут родног Валјева…

Знајући да са оне стране Дрине долази сила… Епски тренутак отпора једне мале землје највећој армади икад створеној! И баш зато, питам данас зашто пилот потпуковник Миленко Павловић није проглашен за хероја Србије? Не народ, него питам државу Србију, оне који су овом землјом владали последњих 16 година.

Зар подвиг пилота Павловића није херојски, није достојан највећих јунака ове землје, оних који део из војничке заклетве о полагању живота за отаџбину нису схватили као пуку причу, него као питање части. Или се можда држава Србија стиди данас пилота Павловића и његовог подвига. Можда данас, када нас анационална Унија гази и сатире, ништи нашу историју, није паметно проглашавати херојем некога ко се супротставио злочинцима и кукавицама па макар они били и из НАТО пакта и Европске уније.

147 коментара “ЗАШТО СРПСКИ ПИЛОТ који се борио против НАТО авиона није народни херој?

  1. Buca каже:

    alo bre ljudi, pa zlatousti bi prvi stao pred neprijatelja al Rusa.

  2. МатерВамИздајничкуАнтиСрбску каже:

    Зато што не желе да истичу такве примере како се заиста својим животом треба бранити мајка Србија – отаџбина …. од НАТО убица.
    А да је то тако види се по томе што на челу имамо највеће издајнике.

  3. Saki каже:

    У вези са бесмислицама о ометачима радара, које неки помињу.

    Они су потенцијално присутни (нису увек монтирани на фалконима) али никакве везе немају са овим случајем. Наиме, војне књижице наших авиона о којима је реч, међу којима и потп. Павловића, пуне су сервисних интервенција управо на опреми која је и отказала у борби.

    Потп. Павловићу није отказао радар, већ генератор наизменичне струје. Овај генератор је неопходан за рад радара, тако да је исти био онемогућен не због ометања већ због квара.

    Командант РВО и ПВО Спасоје Смиљанић је мислим и био пријављен још 2000 године као одговорно лице за слање пилота на неисправним авионима, за чије неодржавање је и сам био наведен као одговоран.

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Коме ти причаш човече!? :))
      ПА овде су све сами вадикалци испијачи дволитри иза продавнице! Мани се генератора и синхронизатора; био је овде мој друг класа Дики па почео тим језиком… Скочили на човека као да им псује матер! :)))

    2. Saki каже:

      Нека, нека. Мој текст је објашњење за оне с мозгом, да их не би лагали изјавама приближно у облику „радари су били савршени само смо ми били туњави да схватимо да су их ометали“, или „војска је место где ти одлучујеш које ћеш наређење послушати а које нећеш“. Благо нама с таквима.
      Можда су господа служили војску у оној Гарди из Охаја (ко се сећа оног Шунта-новца, та гарда је њему била идеал). Можда то тамо може, ко ће га знати?

  4. Saki каже:

    Неки овде очигледно војску нису ни видели. Зато им се дају опростити глупости које причају. Зато наш народ и каже: „Опрости им боже, јер не знају шта говоре“.
    Човек је био командант ловачког пука, одговоран за своје људе као сваки прави војник. Мамини и татини на овим форумима су већином одговорни само за своју задњ…цу, зато не знају шта значи бити одговоран за своје људе. Наређење за полетање није издао он већ виша команда. Наређење се у војсци извршава (ово опет за оне који не знају). Иначе херој потпуковник по свему судећи није изрекао реченицу из 1 св. рата, али је својим поступцима слично урадио. Наиме обука расположивих пилота је била на очајно слабом нивоу а стање опреме у активној употреби такође. Извесно је зато човек извршио замену; очигледно је био врхунски одговоран професионалац и сјајан човек!
    Даље, човек је полетео у кршу у коме се радар покварио такорећи о`ма`. То у преводу за мамине и татине значи да пливате на пучини, по мрклом мраку, а око вас су ајкуле. Он је дакле полетео са мишљу да ће имати неки минимум обзервације циљева, што се испоставило као нетачно. Ово је и разлог зашто није уочио непријатеља из рејона Тузле који су испалили ракете које су га убиле.
    Већина маминих и татиних, без обзира колико су незналице, ако имају бар мало мозга у глави, преиспитаће идиотизме „колико кошта авион“ и сличне глупости након овога што сам написао, без потребе да даље објашњавам.
    А за оне без мозга, наравно помоћи нема.

    1. Аца Тодоровић каже:

      Наређење може да се одбије, уколико прималац наређења сматра, да ће извршењем наређења угрозити свој живот и живот својих сабораца, као и да ће наређењем уништити војна добра. Према томе наређење не мора да се извршити ако имаш добар изговор и не можеш бити кажњен, само заборави на добијање виших чинова, јер ти неће помоћи никакво завлачење у гузицу онима којима си одбио наређења.
      Доста је нас служило војску и знају правила, само они који и даље бране комуњаре играју на карту да је народ не обавештен и да не зна правила војске.
      Радар у авиону МИГ29 није би покварен, већ су амерички авиони имали ометаче радара, тако да је радар изгледао као покварен. Тако су се понашали сви радари и на земљи и у авионима, због ометача.
      Какве су шансе биле да Павловић било шта уради сам са застарелом техником? Једино што је могао да уради да омете америчке авионе да не погоде прав циљ, већ да погопди насељено место и да страда више народа.
      То што је Павовић урадио је сулудо а не херојски чин.Боље да је убио оног ко му је то нареди да уради него што је извршио наредбу и убио себе а могао је проузроковати страдање још цивила.

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Ми смо им Ацо са „застарелом техником“ дупета померали и срушили невидљиви понос!!!
      Не брукај се даље ако бога знаш и не петљај се у дискусије о теми коју не познајеш!
      Сам кажеш да су ти другови настрадали на земљи од ватре са неба, од наше авијације како тврдиш. Дакле био си прашинар, а све знаш о нашој „застарелој“ авијацији и ПВО техници?!

    3. Аца Тодоровић каже:

      Кажеш да смо дупе померали НАТО-фашистима, а погледај њихове резултате.
      http://www.srbijadanas.net/wp-content/uploads/2015/03/secanje-zlocini-dizajn.jpg

      Ми се можемо само похвалити обарањем невидљивог, која су одрадили Золтан и Аничић. Али други се нису сетили и имали муда ни да упале радар.
      Моји другови нису настрадали због застареле технике, већ због неспособности пилота и војног врха који није био у стању да координира војском.
      Рекао сам да смо имали лошу војску, а то значи и застарелу технику и лош кадар. И сам знаш ко је и какав све био у војсци. У војсци је највише било оних, који су ту били због добрих плата, а онај мањи број што се заиста трудио да нешто уради попут тебе и Дикија, шта су могли да ураде поред осталих гребатора.

    4. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Препоручујем ти да не тртљаш више о људима који су „палили“ радаре, авионе и станице за вођење ракета! Прекини ако бога знаш, дошао сам из Бање Луке 25. марта 1999. и био са тим људима све до 7. јула! Не брукај се више молим те, драг си ми лик, један од ретких на овом порталу! :)

    5. Аца Тодоровић каже:

      С једне стране, не би требао да „тртљам“због тебе, Дикија, Белог Орла и осталих који сте се часно и поштено трудили и борили, а опет баш због Вас не треба ћутати, јер су од рата просперирали само дупеувлакачи и улизици, а док сте Ви који сте се часно и поштено борили, данас као и да не постојите, док тамо неки мајор пилот који се курчио, треба да буде херој. Проблем који имамо данас у војсци Србије, само производ и наставак оних проблема који су били још у ЈНА. Не можемо ћутањем и гурањем проблема под тепих, решити проблеме, већ само борбом и сведочењем истине, можемо бар покушати неких од проблема да их решимо

    6. Владица каже:

      Ја се слажем са тобом Ацо,по том питању,јер највећи терет агресије су поднели обчни војници десетари и подофицри…до официра.Слава им.

  5. perungromovnik каже:

    …На крилима Славе одлетео у ЛЕГЕНДУ…Вечнаја Памјат и Слава Потпуковниче!

Коментари су затворени.