Прочитај ми чланак

25. и 27. МАРТ 1941: Да ли је требало потписати или одбацити пакт са Хилтлером?

0

(Разматрања која следе односе се на значај и међусобни однос два судбоносна датума који су у великој мери одредили новију српску историју, 25. и 27 март 1941. године, из пера др Слободана М. Драшковића, генералног секретара и једног од суоснивача, поред Слободана Јовановића и других истакнутих српских интелектуалца, предратног «Српског културног клуба.» Овај осврт на 25. и 27. март, чија се годишњица приближава, објављен је 1947. године као саставни део шире студије др. Драшковића, «Српски народ и српска политика.» Становиште др Драшковића односи се на данашњи тренутак у подједнакој мери као на стање у марту 1941. — Стефан Каргановић)

У ствари, проблем није тако прост. Хвалити 27. март зато што је тога дана дошло до изражаја на један јако експлозиван начин народно расположење, а при том не водити рачуна о последицама које је такав један потез произвео, није мудро. Али је исто тако недржавнички посматрати проблем само са гледишта тренутне ситуације, не водећи рачуна о основним схватањима и погледима народним, о ономе шта и како народ стварно осећа. Јер, ако постоје извесно битни и вечни принципи унутрашње и спољне политике који важе увек и свуда, то још не значи да је могуће конструисати неку политику која би била добра уопште, in abstracto, него је потребно узети у обзир све посебне одлике и све посебне моменте живота и положаја једног народа. Тек на основу свега тога, може се рећи да ли је једна политика добра или рђава.

Југославија: Потписивање Тројног пакта

Политика је добра кад унапређује интересе народа. Рђава је кад народу доноси рђаве последице. Под тим углом, ако потез од 27. марта, после милион и по српских жртава, које су дошле као његова посредна или непосредна последица, не изгледа онако сјајан и диван као на дан 27. марта 1941. године, кад смо у њему гледали само одисај народног расположења, не питајући се за последице које ће изазвати, — с друге стране се не може глорификовати политика 25. марта као политика тобожње мудрости, насупрот политици 27. марта, као политици неразмишљања.

Да иза пуча од 27. марта није стајало општенародно расположење, тај би акт био забележен као акт неопростиве лакомислености једне шаке људи. Само зато што је уз 27. март било народно расположење, тај пуч се није свео на лакомислен експеримент на рачун и уз крваве трошкове народа. Али то не значи да је 27. март рецепт за нашу политику будућности. Ако би се политика, тј. брига о националним интересима тако водила, онда би се дошло до једне унутрашње контрадикције, наиме да политика, уместо да штеди људске животе и живот народа унапређује, доводи до нестанка народа са лица земље. Проблем 27. марта, дакле, није ни најмање прост, него треба добро видети и размерити све његове елементе и све ствари поставити на њихово место. Као став народни, као израз основних схватања народних, он је величанствен. Као државнички акт, у једној држави са потпуно трулом војском, са становништвом подељеним на браниоце државе и издајнике државе, он је поразан, јер представља играње са највећим народним интересима и проигравање људских живота, бацање као од шале стотина хиљада људских живота.

Једна од кардиналних тачака енглеске политике и енглеске стратегије јесте да до максимума штеди енглеске животе. То је примена на политику једног универзалног начела економичности, наиме, да се са минимумом губитака постижу максимални резултати. Ако се 27. март посматра као акт државне политике, онда је то државна политика крајњег расипништва најдрагоценијег богатства једног народа: људских живота.

Наравно, то још никако не значи да је 25. март линија исправне националне политике. Јер, ако је 27. март имао као последицу грдне губитке у људским животима, то не значи да 25. март не би такође имао најтежих последица у истом погледу. Ако је 27. март непосредно изазвао Хитлера да нас нападне, не значи да је 25. март отклањао немачки упад у Југославију. Да смо пустили Немце да мирно уђу у Југославију, последице би, по трајне српске интереса биле још теже. Јер, независно од планова и побуда појединаца, факат је да је 27. март српски народ примио као свој, да је он тога дана имао извесну сатисфакцију за сва понижења и разочарања која је у Југославији доживео. Тај 27. март је донекле српском народу повратио тешко поколебано поверење у самога себе и своју судбину. Зато је отпор према освајачу могао да добије национални печат. Иначе би комунисти све узели у своје руке. Они су и овако, без обзира на доцнију енглеску и америчку политику напуштања Драже Михаиловића и наметања Тита, имали извесних успеха, захваљујући разбијености и потпуном беспућу националних снага и националног фронта у Југославији. А да није било 27. марта, поларизовање на националној линији било би много слабије. Нити би српска акција могла изблиза да буде оно што је била, нити би морални фонд за будућност био овако гигантски велики као што је.

Демонстрације 27. марта 1941.

Не треба, најзад, превидети да је огромна већина Срба била најодлучнија против 25. марта, као акта који је супротан његовим схватањима о националној части и поносу. Према томе, 25. март не само да не би донео смирење са стране Немаца, – већ окупацију, не само да не би донео унутрашње смирење него сукобе и грађански рат, већ би поразно утицао на Србе тиме што би онемогућио њихово окупљање на српској линији, као што је учинио Равногорски покрет. А изнутра би их толико ослабио, да би, из ината, из огорчења, из разочарања, из опозиције према хрватском колаборатерству са Немцима, велики број Срба отишао у комунисте.

Хрватска нација била би обележена као колаборатерска у погледу Немаца, што се, као што се већ и сада види, никоме не уписује као неки велики грех, а у погледу Совјета, као антикомунистичка и западно-европска. Хрватима не би било тешко да докажу да је њих у немачке воде отерала политичка нужда с једне стране, анти-комунистичко расположење с друге стране. Тиме би двоструко добили. Једно што би их оценили као политички зреле и озбиљне, друго што би се осигурали за будућност, да им борба против Совјета не буде рачуната као колаборатерски грех, него као антикомунистичка заслуга. Срби, пак, били би обележени као неспособни, јер су дозволили да дође до грађанског рата, а с друге стране као непобитно руски и комунистички опредељени, јер би теза о Хрватима као браниоцима Запада и хришћанства и Србима као представницима Словенства и антихришћанства, добила еклатантне потврде.

Једном речју, није проблем бесомучно бранити или бесомучно нападати 27. март. Проблем је у томе да се више никад не дозволи да алтернатива буде, као 1941. године, 25. или 27. март, тј. срамота и капитулација без борбе, или политика пркоса која не води рачуна о народном самоодржању. Политика 27. марта је политика лепог геста, па ма шта било са народом. Политика 25. марта је политика срамоте и неуспеха. Да би прва могла да се препоручи као рецепт за будућност, требало би да је претходно испуњен један кардинални услов, а то је да је држава унутра јака. Јер би тад пријатељи јурили око нас са понудама, а непријатељи сто пута мерили и ко зна да ли би на нас ударили, кад, под којим околностима и са каквим резултатом. Она, другим речима, захтева да се раније, много раније, мисли на ситуације које неминовно наступају у животу једног народа, и да се за таква решења, какво је 27. март, припреми нужна политичка подлога, а то је пре свега унутрашња политичка снага, јединство циља, свести и воље, а кроз то јака држава, коју пријатељи помажу, а непријатељи од ње зазиру.

Али, да би политика 25. марта могла да служи као рецепт за будућност, требало би не само да се води друкчија унутрашња политика, која не би ишла у раскорак са развојем спољашње ситуације, политика која би народу објаснила извесне непопуларне спољнополитичке нужности, која би га припремила за извесна решења која налаже спољнополитички опортунизам, него би било потребно изменити сам национални карактер српског народа, учинити га из основа друкчијим него што је, што значи убити га не само биолошки и политички, него још и морално.

Према томе, искуство са 25. и 27. мартом не може ниједног добронамерног Србина да наведе на закључак да треба постати издајица и част бацити под ноге, као ни да треба чинити гестове корисне по иностранство и по личну сујету, по крваву цену народног биолошког и политичког осакаћења. Лако је одушевљавати се жртвом других, лако је држати патетичне говоре на гробовима других. Треба, међутим, ући у суштину проблема и тешкоћа, па довести у склад оно што народ хоће и оно што интерес државног опстанка и народног самоодржања налажу.

Рушевине у Београду након немачког бомбардовања српске престонице 6.априла 1941.

Наше искуство може само да наведе на закључак да је политички императив првог реда савладати јаз који је у Југославији постојао између народа и државе, не дозволити да иду у раскорак никад, а нарочито не у најкритичнијим тренуцима, кад од одлуке зависе стотине, хиљаде и милиони људских живота и цела будућност нације. Ни политика вазалског опортунизма, ни политика лакомислености и демагогије. Него политика националних и народних интереса. Нације каква се манифестовала кроз тринаест векова историје. Народних интереса какви су посматрани у датом историјском тренутку и у будућности. Не: политика срамног живота, нити политика часне смрти. Него политика часног српског живота.

Само кроз једну такву политику, политику која ће бити потпуно стварна, а то значи не само у погледу хладне и трезвене оцене свагдашње спољне политичке ситуације, него и у погледу оцене само националног карактера, историјске ситуације и потреба једног народа, политика која ће, дакле, у свему да рачуна са реалностима (па биле оне материјалне или духовне, мерљиве или немерљиве природе) – само кроз такву политику моћиће заиста да се обезбеди народна судбина. Јер, само кроз такву политику, српске народне масе, место да буду слепа, сурова и сирова снага која се руководи само тренутним импресијама и импулсима, постаће свесна политичка снага за остварење националних циљева, кичма једне мудре и смишљене националне политике.

 

И само на таквим основама наша политика, место да се води без народа, мимо народа и против народа, постаће у правом и пуном смислу речи национална и народна политика. Национална, јер ће штитити велике и трајне интересе нације у даном тренутку и за будућност. Народна, јер ће је народ схватити, пратити и давати јој своју пуну подршку. Само таквом политиком моћиће се спречити да српски народ од девет милиона људи изгуби један и по милион људи у овом рату, док две највеће силе света, које укупно броје преко 600 милиона људи, изгубе мање од половине тог броја, и да притом српски народ још изађе као побеђен из овог рата.

 

135 коментара “25. и 27. МАРТ 1941: Да ли је требало потписати или одбацити пакт са Хилтлером?

  1. Kodza Milos каже:

    Ма јок, дивно је било позвати Хитлера на шорку а онда очистити готово цео Српски народ и његова ентитетска обележја из његове миленијумске колевке Балкана и тако учинити оно што нису успели ни Хуни, Монголи, Римљани и Турци хиљадама година. Ал бар смо то учинили за наше навеће и најискреније пријатеље Енглезе. Не треба заборавити ни ницање НДХ у бивших Срба тзв Хрвата и успон робијашко-јањичарске багре тзв комуниста који ће довршити посао. Сад нам копчају мртвачку врећу на њихове дугмиће, Вучића, Дачића и осталу булументу.

    1. Дуња каже:

      Колико мирни, по Вама, треба да будемо??? колико мира је довољно да Срби преживе?? Имате ли прорачун?? Зар је у реду да нестанемо сад кад смо идеално антиратно организовани(безвојника, без оружја)…Ви заиста желите да по сваку цену оправдате оне који су „ваша“ прича, али јасно је да идеализацијом својих, дајете све аргументе и „противницима“… довољно да и они буду нечији „идеал“…зар мора да се буде безгрешан, зар међу нама треба неко такав????

    2. Simerijanac каже:

      Видиш ли ти једну паралелу што се Срба тиче посљедњих 100 год. пријатељу:

      1. Крајем 1918. го. били смо везани за запад и створена је гробница српског народа
      2. 27. март 1941, год. је несумњиво посљедица везаности за запад ( Енглези) и видимо доклен нас је довео.

      3. Ево, сада нас ови властодршци поново вежу за запад, кроз своју жељу за ЕУ-ом

      Нај више смо остварили кад смо били против запада. Нпр. руководство РС је било против запада и добили смо Републику Српску. Милошевић се куурвао са западом ( од фактора мира и стабилности до Хашког осуђеника) па је изгубио РСК ( која је преко Мартића несумњиво била под његовом контролом) и Косово и Метохију ( надам се привремено).

  2. Markos каже:

    Oficiri koji su izvrsili puc 27-og marta su redom bili ne anglofili nego placenici koji su zemlju uveli u rat za racun Engleske.
    Ako se pogledaju njihove kasnije karijere, svi su dobili cinove u Engleskoj vojsci, ziveli lepo po Egiptima i Palestinama dok je trajao rat a kasnije su se neki i vratili u zemlju i nista im nije falilo.
    Niko od njih nije ratovao nigde.
    Engleski interes koji ih je na to naterao je poznat, i superioran, Englezima odgovara da gine svaka druga bagra nebitno gde i kako ako bar minimalno pomogne Englesku, Engleze stradanje drugih (Srbije,Poljske,Ceske) ne interesuje uopste, i oni se i smeju kako je moguce da postoje takve budale da ginu za njih.

    Sam princ Pavle je bio anglofil, ali je imao pred sobom i ratne planove i izvestaje, i sudbinu Poljaka i Francuza i znao je sta znaci rat, procena je bila da moze da se ratuje 10-15 dana.
    Sad, ni Nemci kao sto se zna nisu verovali nista ni Pavlu ni njegovim ministrima, pa da li bi drzali do toga ostaje sta bi bilo kad bi bilo.

    Zemlje koje su imale nacionalno jedinstvo, i autoritet su izbegle mnogo zesce pritiske i Engleske i Nemacke i nisu ni ulazile u 2.sv rat.
    Kemalu Ataturku nije padalo napamet da gine za Engleze Nemce i komuniste, iako su mu nudjene i pare i teritorije i sve, Spancima isto.Al zato je Kemal Ataturk veliki, i zato je Turska drzava i danas, a Srbija nije ni sad ni tad.
    Najblize ovoj logici Ataturka je bila vojska generala Mihajlovica, ali je i ona zavisila od Engleza, ko i Poljaci.E sad, kome su saveznici Nemci moze da se nada da ce nekad Nemacka da ojaca pa ima korist i za njega, isto i ako su mu Rusi saveznici, al kome su saveznici Englezi taj propada u 100% slucajeva.

    Ovde komunisti nisu tema, jer su oni tad najveca braca s Hitlerom, a i po karakteru su isto janicari ko i ovi engleski oficiri, samo placeni i zavedeni sa druge strane.

    1. Lune каже:

      Hm,hmm…komunisti braca sa hitlerom, ??? pa brat izdao brata i proterao “ iz porodicne kuce“..isterivao je iz “ kuce“.. Milos i Karadjordje..pa ih slavite… u,cemu je “ vac“ problem..? Istrcali ste “ na sporedni,vanjski ulaz iz dvorista pa u Blaburg“…?

    2. milovan каже:

      Један двојице браће Кнежевић Живан, припадао је тзв. Ђиласовцима у Лондону имали су штампарију и штампали су многе књиге. Он је заједно са пок. Десимиром Тоићем, стварао са усташом Матом Мештровићем ( син И. Мештровића) „Демократску Алтернативу“ која демолратски заменила комунистичку власт. На првој седници је дошло до чарки међу делегатима. Већина Хрвата ноје хтела никакву Југославију. Тада је Живан убеђивао Хрвате, како никад Истра и Кварнер неби припали Југославији да није било 27. Марта. Хрваи ће их обрисати као оно са ципеле, а Десимир Тошић ће одмах доћи у Београд и обновоти ДС на челу са Мићуном.

  3. моћни Ђоле Јанговић каже:

    Неколико јаких реченица у овом тексту друга доктора Драшковића, а које ће родољупци вадикалци сигурно прескочити погледом, па ево да их нагласим:
    …“ Политика 27. марта је политика лепог геста, па ма шта било са народом.
    Политика 25. марта је политика срамоте и неуспеха. Да би прва могла да
    се препоручи као рецепт за будућност, требало би да је претходно испуњен
    један кардинални услов, а то је да је држава унутра јака. Јер би тад
    пријатељи јурили око нас са понудама, а непријатељи сто пута мерили и ко
    зна да ли би на нас ударили, кад, под којим околностима и са каквим
    резултатом.“

  4. Vesa каже:

    У другом светском рату, који је за Србе трајао око 4 године, 1 400 дана, укупни губици Срба су били више од 1 800 000. Знаћи: Хрвати , Титове комуњаре, Немци, Бугари, Мађари и Балисти и Италијани, сви заједно су сваког дана убили просечно око 1250 Срба.

    Непријатеље Срба сам поређао по њиховом доприносу у убијању Срба.
    Сваки дан померања почетка рата би значило спасавање више од хиљаду Срба.

    27 Март 1941 год. је подједнако трагичан дан за Србе као и Видовдан на Косову 1389 год..

    1. Lune каже:

      Hm,hmm.a,sas proboj,Solunskog fronta,sasstom politikom,pardon dinastijomjok tragedija porojuzrtava ?

    2. Lune каже:

      Hm,hmm.ili,da slede,svetu tradiciju i zbrisu u Solun, ..a, Tito u london,da diktira imena za slovo (kirilicom)…3 ??

    3. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Комуњаре су на крају листе, а негде пре њих су СДК и СДС, и ЈВуО.

  5. E. Lirsch каже:

    Koliko je mozak ispran da sad postavljaju pitanje… Da li je bolje bilo biti zu Hitlera????
    Ovu pogan i moralnu kaljugu ocistiti. Vaginalni kvisling menja svest…. Pas mu mater posarnu.

    1. Destroyer каже:

      Ово ти није комунист инфо или гибаница инфо.

    2. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Али јесте Србин.инфо, а Срби не сарађују са онима који их спремају за истребљење.

    3. Destroyer каже:

      Tако, Срби не сарађују са црвенима.

    4. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Не, Срби не сарађују са црнима и сивима…

    5. Destroyer каже:

      Сарађују сарађују https://m.youtube.com/watch?v=Uzf9GD8jYhs

    6. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Да, издајници сарађују…

    7. Destroyer каже:

      Издајници сарађују са црвеном бандом .

    8. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Издајници сарађују са црним и сивим фашистичким и нацистичким демонима…

    9. brane121 каже:

      pa naravno…nismo mi Madjari ili recimo Slovaci. Mi se uvatimo za muda…sad pogibe milionce tamo,milionce vamo nije bitno.Nek smo mi njima pokazali…

    10. Дуња каже:

      Ви ћете сигурно претећи, ако иком буде потребно, да Вас позове, да причате о оним лудим и храбрим којих нема….

    11. brane121 каже:

      Izvini ali moraš malo da se sabereš i onda ćes možda nešto shvatiti ili naučiti. Lud i hrabar ne idu zajedno. Ili si jedno ili drugo….

    12. Дуња каже:

      Срећно Вама преживљавање, будите упорни…

    13. brane121 каже:

      Batali. ..vidiš da ti ne ide…idi,heklaj nešto. ..

    14. Дуња каже:

      Даа, требаће да се огрнете, да не озебете чекајући да прође ратовање…

    15. brane121 каже:

      Koje ratovanje! !!??? Ja sam svoje ratove prošao. Da Bog da ti sinovi ratovali,proživeli i videli ono što sam ja…

    16. Дуња каже:

      А то са Богом је у реду, као и са Вашим доживљајима, ко има трауме тај се лечи… дефетиста ….

    17. brane121 каже:

      Traume se mogu izlečiti a šta ćeš ti….sa svojom glupošću? ??

    18. Дуња каже:

      :) сасвим је у реду да Ви то кажете

    19. Lune каже:

      Hm,hmm..SS info ??

    20. Destroyer каже:

      Хм,хмм..аха

    21. Lune каже:

      Hm,hmm…ali https://www.pod.titom.smo.bili.vojnici.a.sada.com

      Sent from my iPad

    22. Destroyer каже:

      Хм,хмм… али
      https://m.youtube.com/watch?v=rTtokLhLDkw

    23. Дуња каже:

      ИЗБОР??????? Да ли са Злом које јача, или са Добро коме дрхте ноге???? Данас, исти, нуде чудесну комбинацију еунатоуса фашизам у Бриселу, или … ипак НЕ !!!! Онај мали фолирант Ђурић се изненада, тек сада, сетио, да 5 милијарди људи не признаје Косово … нама би било паметније да се спремамо да у будућности више не буде партизана и четника, да будемо неподељени….

    24. E. Lirsch каже:

      Ako „dokazu“ da je onda bilo bolje podpisati pakt sa Hitlerom onda je danasnja izdaja „velika pobeda“ SRBIJE. .. Na to se cilja. A nije tesko pogoditi kad se odreknes i BOGA i svih moralnih vrednosto i postanes caura i ljustura zapadnjackog sljama. Bez ponosa i nacionalne svesti svaka izdaja je REMEKDELO… Promeni vaginalni kvisling svest narodu… 30 godina mentalnog silovanja srbije ostavilo traga. Odrastose dve generacije debila i morona. Moracemo sve ispotekar, nanovo…. A nemamo sa kim. Crkva pokatolicena slavi Sv. Stepinca i voli ovog „blagoderenog“… Elita je profuknjaca, polovni intelektualci, SANU kome drmaju NATO fasisti…. NVO-bukaci koji se placaju iz budzeta…. sa grbace naroda…. Sredstva JAVNOG SERVISA TV i ostala palamudjevina je cvrsto pod sapom Gebelsa. a narod zinuo u farmu… Bez duhovne obnove nema nijedne druge. Srbija je utopljenik a na vidiku ni one „slamke“ za koju bi se neko mozda i uhvatio. Spasiti se nece.

    25. Дуња каже:

      Можда сте из Бгд, замислите 1941, можда пар хиљда радио апарата у Бгд, АЛИ није нико народ позвао на улицу преко разгласа(нема фејса, смс, текефона), комшије и улица(без превоза) …човек који мисли, увек осети кад нешто ваља …. све друго је „грешка“ или грешка….

    26. E. Lirsch каже:

      Beograd nekad i sad. Na Usce izadje 70.000 ljudi da blene u Cecine silikone sa placenim ulaznicama. Na protest izadje 500 (pet stotina ljudi)… A u Begisu su sjatila i Kuka i motika. Posrbiji zjapa neobradjene oranice. …Jeftinije uvozno. Hocu ad Kazem da se planski sve unistava… Apsolutno sve. Pa seljaci po srbiji vec 15 godina nemaju protivgradnu zastitu… Jedna raketa kosta 350 dinara… Nema se sredstava ali zato NVO-bukaci droaju iz „budzeta“… To su primeri sa mkojima hocu da pokazem koliko je rasulo u drzavnim institucija ali to BeOGradZane ne tangira… 25% stanovnistava srbije zivi u Beogradu. Da je u Kini ista razmera Peking bi morao da ima 380 miliona stanovnika. Budalasto je na to i pomisljati…

    27. Lune каже:

      Hm,hmm..srbi,lome izloge,cuju se i pucnji ( kurir)

Коментари су затворени.