Подешавања / Settings

„Босна и Херцеговина је земља, која није била до сада, а нажалост, неће бити ни у будућности поштеђена терористичких напада. Исламска држава је већ у неколико наврата јавно поручила БиХ да је дефинитивно њихова мета“, каже Предраг Ћеранић, експерт за борбу против тероризма. Интервју Предрага Ћеранића за „Вечерње новости“ преностимо у целости.

Расписани су још једни узалудни избори без праве могућности избора. Са старим манипулативним изборним законом. Са милион и по непостојећих бирача. Са бирачким списковима по попису становништва, који је платила и извела Европска Унија!

Ових дана „наша“ средства информисања обавестише нас да држава Србија, тј. „наша“ власт и многобројне „наше“ друштвене организације почињу са припремама за обележавање осам векова од крунисања „првог“ српског краља Стефана Првовенчаног.

Руски народ и бирачи јасно знају о Путину све што им је потребно, па зато ројеви негативних вести нису усмерени ка њима, већ ка западној јавности која мора бити убеђена да непослушна Русија мора бити ограђена. А да би била ограђена, она мора бити огађена. Зато хоће да прво огаде руски најпрепознатљивији бренд.

Дух времена је данас под снажним утицајем неолибералних идеја. Тренд је незаустављив, као и његово чедо – глобализација. Или бар тако изгледа.

Да је Србија окупирана и колонизована држава постаје све јасније, aли да ће колонизатори образовања оптужити веронауку за изазивање подела и „сегрегацију“ у друштву је дрскост без преседана.

Одговор: онда када Зоран Кесић схвати зашто морамо бити против ММФ, НАТО, Бриселског споразума, зашто ЕУ интеграције нису добре за Србију и који је значај данас националне државе пуног капацитета, не само у случају Србије, него у светским размерама.

Босна и Херцеговина је једна од земаља у којима је ова радикална идеологија пронашла плодно тло. Њени барјактари били су ратници одреда Ел Муџахид, у рату пристигли у БиХ из више арапских земаља. Ел муџахид је познат по злочину, ритуалном одсијецању глава српским војницима заробљеним на Возући код Завидовића. Други „знак распознавања“ била је интерпретација ислама, страна босанским муслиманима, али подржана од Алије Изетбеговића који је „нове муслимане“, како их је називао, домицилном становништву нудио као узор у вјери.

Пошто као политички емигрант живим у Италији, помно пратим италијанска политичка дешавања. И овде на Апенинском полуострву као и у окупираној Србији постоје слуге окупатора који оправдавају америчке базе и војску на територији Италије. И овде постоје еунијатске цепанице, идиоти који цене бриселске бирократе.

Буђење из свеопште анестезије народа нећемо моћи да остваримо ако се будемо борили само за прелазак изборног цензуса.

Није ли првопоменута странка изразито евроскептичка и русофилска? Није ли другопоменута партија изразито еврофилна и пронатовска? И нису ли те две странке – у коалицији – нешто идеолошки противречно и политички неприродно?

Тражили сте, ево вам. Враћају се стара добра времена једнопартијског система, за којим већина кука. Предстојећи избори промениће нам свест.

Заступници реалистичког погледа су практично искључени из америчке јавности и њених главних медијских центара. Зашто?

Србин инфо је 28.01.2016.г. објавио мој текст http://srbin.info/2016/01/28/da-li-je-pio-fond-odrziv/. Текст је добио позитивне коментаре више удружења пензионера, многих читалаца.
Напомена: по тачкама преносимо мишљење г. Драгаша и одговор.

Премијер Србије Александар Вучић ових дана је, пркосећи сам чак и великом немачком народу, изјавио да воли Ангелу Меркел. „Ако Европска унија буде од нас затражила да не примамо економске избеглице, ми ћемо тако поступити“, рекао је Вучић за најтиражнији швајцарски дневник „Блик“. „Моје право је да волим и поштујем Ангелу Меркел, без ње не бисмо имали мир и стабилност на Балкану“, рекао је српски премијер.

Заправо, тешко да и једна земља чланица НАТО-а може да рачуна на заједничку одбрану у случају напада. Да ли су Немци пешадијом, или оклопним снагама помогли Турцима против наоружаних Курда који су из Ирака ушли у Турску? Нису. Да ли би Французи војно похитали у помоћ Пољацима ако дође до сукоба са белоруским војницима? Чисто сумњам, свако гледа прво себе. Чак ни Немци нису сигурни на кога би унутар НАТ