Подешавања / Settings

Јасно је и од раније да режим и тзв. „жута“ опозиција (парламентарна у исто време) настављају концепцијски Постоктобарску есенцију, која само лоше ствари надаље може донети за земљу, већ прилично рањену и раубовану применом промашеног макроекономског неолибералног модела, са демографским минусом који се продубљује сваке године, са антисоцијалном политиком, потом предајом чак и севера Косова, мигрантским понором, напуштањем државотворне подршке српској ствари у Црној Гори, али и Републици Српској који су пред великим искушењима, затим следеће године се отвара могућност да у правцу даљег некритичког пузања ка ЕУ и директне продаје (преосталог) земљишта странцима и др.

Кад смо поверовали да је наш централни и највећи проблем Милошевић/Коштуница/Вучић, тог тренутка започели смо игру држећи се за ђавољи реп. Србија данас нема већег интереса од тог да задржи грађански мир и да бар не продубљује дубоке ране поделе на свом друштвеном ткиву. Према томе је чак и наша беда лук и вода. Наши непријатељи хоће да нам сруше тај мир, јер тиме скраћују пут свих својих амбиција са Србијом. Део нас им у томе помаже из слепог уверења, део ради за паре, а део из огромног нагомиланог беса. Али свеједно раде.

Шетајући се прелепим улицама Рима и дивећи се архитектури Вечног града која вас води на једно путовање кроз историју бејах просто продуховљен. Одушевљен јер ме је терао на неку тугу, жаљењем што историја није пошла другим путем. Рим је за мене два пута пао. Једном су га срушили варвари а други пут највећи отпадници италијанског народа.

Када се све сабере и одузме, Лазански је вероватно најубедљивији бранитељ марионетске власти, која је мимо очекивања наставила НАТО тековине својих претходника и значајно унапредила „партнерску“ сарадњу, истовремено нескривено бежећи од војног савезништва са Русијом пуне четири године.

У последње време све је више оних који „воле“ Србију али је напуштају. Сви они иду јер овде немају могућност да зараде, да наплате своје знање, таленат… Свима њима су уста пуна љубави према Србији али одлазе, не остају да се боре за Србију!

Желите ли да живите у земљи у којој парламент не доноси законе, а председника не бира народ? Желите ли да Република Србија приступи федералној диктаторској супердржави и финансира Енглеску?

Сви који су се питали и чудили како то да Вучић и даље ужива тако велику подршку, нарочито код национално опредељених бирача, упркос свему што говори и ради (од Бриселског споразума, преко унајмљивања Блера до аутошовнистичке реторике и квислиншке економске политике) најбољи одговор на своје чуђење могу добити анализом јучерашњих преговора са делегацијом „Косова“ у Бриселу.

Дражаву чинимо сви ми који је волимо. Држава је Његош. Држава је Тесла. Држава су наше Морава и Дрина. Држава је Ноле. Држава су наши ђаци из Математичке гимназије. Држава су наши кошаркаши и ватерполисти. Држава су Милица Ракић и Марко Симић. Држава си ти и твоја породица. Држава, то смо сви ми заједно.

Уреднички одбор Вашингтон поста, некадашње иконе америчког либералног истраживачког новинарства, а сада бастиона неоконзервативне политичке „мисли“, објавио је 23.1.2016. као став уредништва чланак насловљен „Путинов отровни чај“,[i] позивајући остатак света да „Русију више не третира као нормалну државу“. Разлог? Наводна умешаност руског председника у убиство Александра Литвињенка, који је умро у Лондону 2006. године од последица тровања радиоактивним полонијумом-210, како је британска истрага закључила.

Годинама се сервирају приче да је ПИО фонд потпуно неодржив, да је пред банкротом боље речено! Када те приче лансирају представници Владе, Министарства финансија и Министарства рада, Ми, грађани Србије, понајвише пензионери, не бисмо требали да сумњамо. Тачније, морамо да верујемо, чињеница је да Влада на годишњем нивоу дотира ПИО фонд са скоро милијарду евра како би несметано биле исплаћене пензије. Да би појачали своју тврдњу званичници увек говоре да радника у Србији има 1,8 милиона, пензионера 1,7 милиона, однос од 1,1 према 1, не може да издржи нити један ПИО фонд у свету. ТАЧНО!

Као ратни командант и војник државе нисам навикао да пуно причам и држим говоре, већ да извршавам компликоване и мање компликоване задатке и операције на терену, заједно са мојим борцима. Као што сви овде добро знате, (али увек се треба тога изнова и изнова подсећати), то смо чинили током ослободилачког рата 1992-1995 и херојски и војно кроз победе над нашим непријатељима одбранили слободу и створили своју државу Републику Српску. Дакле, војничким победама, часно и храбро створили нашу земљу уз високу цену десетина хиљада бораца и грађана који су своје животе положили на олтар отаџбине.

Живимо у немирном региону, само током прошле године Србија је ушла у три оштра дипломатска конфликта са суседима.

На људе који мењају веру на овим просторима никада није гледано благонаклоно. Док у САД свака друга особа у једном тренутку свог живота прихвати другу веру, у региону се тек 1,3 одсто људи одлучи да потражи „новог бога“.

У Француској, на унутрашњем плану, јасан је и евидентан пораст и јачање антиглобалистичких снага, потом снага које се залажу за сувереност земље и традиционални пол Пете републике овековечен у Шарлу Де Голу. Парадокс је да је управо Марин Ле Пен, са Националним фронтом, најближа неодеголистичком наслеђу, а не толико, рецимо, сама неодеголистичка странка УМП и њени челници Саркози, Копе и Филон?!

Очигледно је да уопште није случајно основан и CNN, један од најмоћнијих информативних канала. Њега је 1.07.1980.г. основао магнат Тед Тарнер који је одлучио да свих 24 сата приказује новости и да их шири по читавом свету. Најважније је да је политика Беле куће и Стејт департмента буде стотинама милиона људи у 212 земаља света схватљиво објашњена – преко новости и специјалних репортажа, а најбоље у режиму реалног времена.

Овако наша власт види „сређивање“ јавног сектора: отпуштање немедицинског кадра, па „дотеривање“ здравствених установа у Србији, а између тога, сви нервно лабилни могу свој стрес да искале на лекарима и сестрама, јер санкције нису предвиђене. На већ ионако угрожен здравствени систем у Србији, надлежни су се од почетка године потрудили да додају још неколико забрињавајућих […]