Подешавања / Settings

„Све наше династије су радиле, како су знале и умеле, у корист Србије, само ова власт ради против сопственог народа“ – рече недавно Александар Танасковић, на трибини Српског покрета Двери у Нишу. Он рече, а ја ћу то сад понављати.

izrael iran

Европске, Руске и азијске компаније већ дуже време посматрају иранске потенцијале, а америчке компаније траже посреднике да би ушле на ово велико и перспективно тржиште. Изгледа да се клатно моћи дефинитивно помера са Атлантика на Пацифик.

Дневни лист Блиц објавио је пре неколико дана на насловној страни фотографију на којој се види како се деца тискају да узму аутограм од криминалца Кристијана Голубовића, једног од јунака наших бројних ријалити програма који је од њега начинио „велику“ медијску звезду.

То је управо оно друштво у које данас Србе увлачи њихова политичка елита. Зато треба схватити да информативна блокада српских патриота представља само прелудиј за повратак оног поклопца којим је недавно управљао Џејми Шеј. Срби поново морају да клекну на колена, али сада већ зарад интереса сопствене елите.

Википедија, слободна енциклопедија где не можете много сазнати о тренутном министру МУП-а, „господину“ Небојши Стефановићу. Наводнике нипошто нисам ставио због неког личног сукоба или неке мржње већ због чињенице да се ради о плагијатору и полтрону прве класе. Он је један од ретко успешне врсте, која још није изумрла. Полтрон. Предпостављате чији?

Дошло је, дакле, и до тога да неким јадним Србима смета и генетски код српског народа, народа из чијега су крила потекли, али му, чини се, по сопственом избору више не припадају.

Данашња тема Хришћанске вредности има посебан значај. Савремена секуларна свест сматра религијске вредности за секундарне у односу на превлађујуће либерално-демократске стандарде, чије тумачење бива све удаљеније од традиционалног хришћанског морала. Стога, дијалог о хришћанским вредностима представља најважније сведочанство о вери у савременом друштву које се одриче својих религијских корена.

Не бирајући начине, средства, место и време како да нас даље понижава и уводи у нерешиве мат позиције апсолутно противне националним интересима, Александар Вучић је у снежном Давосу, ваљда у романтичној ноћи када није могао од усхићења на починак, нашао времена да соли памет српској јавности пишући ауторски текст за недељник НИН.[i] И, тако, на крају колумне, у складу са предизборном атмосфером опсенарски поручује „са чаробног брега журим у свој чаробни град…“

Драги Александре, имењаче, јер Михаило у преводу значи: „Онај који би волео да се зове Александар, али, авај, ретроградни кум” …

Ако на изборима не понудите људе за које барем неко може рећи да су способни и храбри, те наду у промене, а мислите само на цензус, на крају нећете прећи ни тај цензус.

Шта је Вучић стварно урадио у периоду своје неприкосновене власти? Заглибио је земљу у дужничко ропство према ММФ, а да то није било ни за подизање пољопривреде, индустрије, нити било које производње, смањио је плате и пензије и направио је невиђене државне уступке предајући Косово и Метохију албанским сепаратистима.

Већ тридесетак година у Србији је изложено критици и прљавим нападима све што је национално, а нападачи, плаћени из иностранства, заштићени су и недодирљиви као светиње. Куда то води?

Америчка европска команда (USEUCOM) је објавила у петак надограђену Стратегију. И погодите шта је међу првих шест „приоритета“. Зауставити руску агресију!

Монгол Џингис-Кан (око 1167 – 1227), један од највећих владара у целокупној светској историји, који је створио државу већу и од Римског царства а која се простирала од Тихог океана па све до Црног мора, веома добро је знао кога и када да нападне. Тако је његова војска од 1211. па до 1218. године напала и освојила северну Кину.

Oткако је Србија ступила на „европски пут без алтернативе“, сећање на Светог Саву, првог Архиепископа србског, изложено је тихом али систематском прогону и брисању из свести и савести Срба.

Британски историчар Сајмон Себаг Монтефјоре објавио је нову књигу о руским царевима, у којој владаре династије Романов представља као деспоте “жедне крви”.