Подешавања / Settings

Да завршим, мада би требало да наставите да снимате како не знајући да ме снимају дрхтим и бдим над Србијом – година за нама памтиће се по невероватним успесима:

Не само да је Србија погасила своје институције на Косову, и не само да је пристала на ЗСО којим добија мање него Ахтисаријевим планом, већ сада треба да пристане да ни та и таква ЗСО нема никакву правну сигурност. Ако се нешто оснива уредбом, уредбом се и укида. Ако је Вучић обећао да ће се интереси Срба штити кроз ЗСО, онда мора инсистирати да се донесе закон у Скупштини Косова и то двотрећинском већином, како је и дефинисано. Све остало је играње судбинама косовских Срба и тежак политички пораз.

Тешко је извагати шта је Кирбијев позив Србији да се сагласи са пријемом „Косова“ у УН био више. Или знак да се Америци на Балкану жури и више нема времена за игру „и Косово и ЕУ“. Или је пак понуда шта је све потребно да заустави мобилизацију америчке колоне и легије корисних идиота против Вучићеве владе. Али вагање та два циља и није врх мудрости, јер они се не искључују. Са друге стране, Вучић је свестан да Кирби убрзава и да се његов Ватерло приближио. А тада никоме није свеједно, посебно ако у њему тиња још нека нада да је сукоб могуће избећи.

Амнестија злочина током НАТО агресије, билатерално озакоњење базе Бондстил у пријатељском миљеу, умиривање исламског света подршком њиховим заједницама на Балкану и истискивање Русије са истог тог Балкана, четири су разлога због којих САД заокружују независност Косова.

„У Србији неће моћи да се живи боље док не буде уништен Цане Суботић“, говорио је на једној од трибина 2002. године, тада борац против криминала и корупције, генерални секретар СРС Александар Вучић.

Сав овај несумљиви капитал ДФ ненасилног отпора и изграђеног заједништва у оквиру фронта (упркос одређеним програмским разликама, посебно по питњу ПЗП) је на неки начин добио велики изазов позивницом коју је Црна Гора добила 2 децембра од НАТО.

Зато је за Ердогана и АКП, ако не желе да иду до краја и самоуништења баш као немачки нацисти, једини частан излаз да признају реалну претњу за земље у окружењу, али и саму себе, а то су исламистичке милитантне групе које ратују широм Северне Африке, Блиског истока, све до Авганистана, Пакистана и западних граница Кине.

Национализам србски је универзално хришћански, никад уски и глупи шовинизам. Овако би се могао дефинисати србски светосавски национализам: уређивати своју кућу и сувишком своје снаге и свога блага помагати сваком народу да уреди своју кућу

У интервјуу за КМ новине др Драган Петровић је детаљно анализирао Бриселски споразум, као и његове даље елементе разраде и операционализације у ових две и по године.

Пуцњава у Гораждевцу и бацање бомбе у Гојбуљи затворили су у куће децу из готово свих српских села јужно од Ибра.

Вођи није сметало то што Бата не зна ништа о послу кога се прихватио, јер је био спреман да НАТО-у потписује и жмурећи, а Бати је било свеједно то што је Вођа од Кобри практично направио фирму за породично обезбеђење, а од Војске карикатуру која није смешна.

Мирослав Лазански, наш најпознатији војни аналитичар, саопштио је да је сасвим случајно открио када ће почети трећи светски рат?!

До краја вестернизована српска јавност спустила се испод свих кота са којих би се могли осматрати фронтови светског сукоба. Системска намера западних пропаганди, да од територија којима они уређују свест праве Зомбиленде, у Србији има најочигледнију потврду

ujedinjene nacije

Ако из неког разлога неће или не може да подржи Вука Јеремића, званични Београд би свакако требало да има кандидата за Генералног секретара УН. На пример, шта фали Зорани Михајловић, Милици Делевић или Роксанди Нинчић? Па и Јасни Шекарић?

. Српско херојство у овим ратовима имало је за последицу две демографске катастрофе и три државна разарања, од којих се, као народ, Срби никада више неће опоравити. Крајње је време да Срби схвате да су нас многобројне Пирове победе довеле до тога да данас не знамо шта нам је држава, или шта су нам државе?

Ако је веровати „неименованом вишем саветнику“ врховне команде оружаних снага САД, амерички војни врх је од 2013. године радио сопственом врховном команданту, Бараку Обами, иза леђа у Сирији.[i]