Подешавања / Settings

„Почела је предизборна кампања“, претпостављају једни. „Да би се затрпало ослобађање Станка Суботића, Вучићевог пријатељског тајкуна“, кажу други.

Фреска на којој је приказано Распеће Христово, на северном делу поткуполног простора у дечанској цркви, изненада је постала занимљива шездесетих година и на сва звона је представљна као „доказ“ да су неиденификовани летећи објекти (НЛО) посетили Земљу и да су и дечански сликари то забележили. Године 1964 Александар Пауновић, студент уметности у Београду први је покренуо ову причу, а наставили су је француски часопис „Спутник“ и наравно, велики „експерт“ за НЛО Ерих фон Деникен.

То како у Хагу пролазе амерички штићеници мање-више је познато. Пролазе добро. Баш као и чињеница да је некадашњи први човек српске државне службе безбедности, претече БИА, господин Јовица Станишић, дуго година радио за ЦИА. Из најбољих намера. Да сачува мир на Балкану.

…Рекоше ми неки да се саблажњавају јер у Цркви виде много наопаких ствари, а ја сам им рекао: ‘Ако упиташ муву: ‘Има ли овде у околини цвећа?’, она ће рећи: ‘Не знам: али тамо доле има много конзерви, ђубрета, прљавштине’, па ће ти набројати сва ђубришта која је обишла. А ако упиташ пчелу: ‘Јеси ли видела неку прљавштину у околини?’, рећи ће ти: ‘Прљавштину? Не, нисам је видела нигде; овде је све пуно мирисног цвећа’ и испричаће ти ког све цвећа има по баштама и пољима и тако даље. Видиш, мува зна само где постоји ђубре, док пчела зна да тамо цвета љиљан, а мало даље зумбул…

На пример, у Њујорку има много „руских“, који су заправо Јевреји. Од њих нема горих. Они су напустили домовину пре двадесет или тридесет година, и тада су били веома поносни и срећни, а сада гризу нокте од зависти, јер су исти такви као они – млађи научни сарадници, који су остали у Русији, са још само мало стрпљења, ускоро опљачкали њена богатства и сад су олигарси, а ови – како су и били, тако и остали – таксисти.

Та српска огњишта су западне хијене уз помоћ дивљих хорди са ових простора претворили у згаришта. Наравно Србин не би био светосавац када се не би трудио и веровао у то да ће згаришта поново постати топла огњишта српска.

Економска сарадња са Русијом, коришћење постојећег Споразума о слободној трговини, куповина руског оружја — то су теме које су такорећи свакодневно на насловним страницама наше штампе. Могућности су велике, а о томе како ћемо их искористити, за Спутњик говори премијер Србије Александар Вучић.

Валутни ратови које воде десетине земаља су за Америку изузетно погодни јер у току тих ратова долази до слабљења националних валута у односу на долар.

Нема опозиције јер је дошло до замора идеја. Све политичке странке које су данас опозиција СНС-у, имале су максимум за реализацију идеја којима су се доказивале док су вршиле власт, каже Томислав Николић у интервјуу Спутњику, одговарајући на питање како то да владајућа партија готово и нема опозицију.

То значи да ако ви Срби уђете у НАТО, онда ћемо бомбе које ћемо код вас стационирати за случај рата са Русијом морати да превозимо вашим путевима до центара за њихово одржавање. А за то су нам потребни добри путеви.

Који је заправо скривени и прави циљ сепаратиста у Војводини када под изговором вишенационалне средине, децу Србије онемогућавају да истовремено проводе зимски распуст?

Да ли права родољубива опозиција тек треба да буде створена? Како је могуће да у опозицији имамо људе који се нису бунили када су ослобађани шиптари из српских затвора, када су гажене српске банке и привреда, када је НAТО дошао у Србију?

Историја нам је показала да све наше невоље долазе са стране. Вани се смишљају, пакују, добијају форму. Домаће становништво је само извођач радова.

После годину дана од оснивања Координационог тела за борбу против сиве економије Влада је усвојила НАЛЕД-ов Национални програм за борбе против сиве економије. Анализом програма сигурни смо само у једно: жестоко ће зарадити страни произвођачи фискалних онлине каса и увозничке фирме, све на штету привредника. Вероватно то тако и треба, обзиром да се глас оних који ће претрпети највећу штету није ни чуо.

4. новембра 1979. група иранских студената је упала у амбасаду САД-a у Техерану. Многе америчке дипломате су заробљене, свет је осудио упад и криза је трајала месецима. Међутим, оно што су Иранци нашли у амбасади није имало никакве везе са регуларним дипломатским активностима.

Кад помислим на Европу помислим на свакодневна понижења којима смо изложени и као народ и као држава. На пацке које примамо по реду вожње и кад смо заслужили и кад нисмо. На свакодневно измишљање нових услова, захтева због којих се осећамо као пасторче, као 13 прасе које нико не жели.