Подешавања / Settings

Курди су етничка група која представља староседелачки народ регије која се назива Курдистан, а која се састоји од међусобно суседних области Ирана, Ирака, Сирије и Турске. Курдске заједнице се такође могу пронаћи у Либану, Јерменији, Азербејџану, а у последњим деценијама постоје и у многим европским државама и САД.

Искрена радост многих српских руководилаца због почетка преговора о интеграцији Србије у ЕУ који су почели ових дана, неочекивано ми је отворила очи за све што се догађа. Ја сам раније из неразумевања мислио да је НАТО после свечаних батина Србима у принудном поретку из 1999. године, упутио исте на обуку европских стандарда, како више никада не би изјављивали о постојању својих сопствених интереса.

Државни удар се још није десио, а кад ће, не знамо.

Комшија Бранко већ пар година упражњава неки Јога систем вежби дисања. Каже да му је од тада невероватно боље, техника чини човека здравијим и продужава му живот. Бранку није било довољно да само њему буде лепо, већ је почео и своју мајку Верку, бабу од близу 80 година и 120 килограма да подучава истој техници.

Свет се неповратно променио“, гласила је стандардна анализа политичких коментатора после 11. септембра 2001. године. И то се тада већином односило на Запад. Данас, на крају 2015, може се поставити питање да ли та реченица важи и за милитантне исламисте? Заправо, је ли Исламска држава, без обзира како и када ће завршити, већ постигла свој циљ? И да ли је 11. септембар 2001. променио и Запад и милитантни ислам? Где се сада налази главни фронт у борби против тог радикалног ислама? У Сирији, у Ираку, Нигерији, Јемену, Авганистану, на улицама америчких градова, у Паризу, на Кавказу, у Индонезији? И да ли су обе стране, и Запад и радикални ислам, прецизно дефинисале противника?

Замислимо да смо прилично објективно оценили и одмерили ризике и да је наша анализа тачна. Шта чинити у таквој ситуацији?

Случај гласања поводом покушаја Косова да уђе у Унеско поново је покренуо питање односа Србије са суседима, при чему су посебно занимљива бивша југословенска „браћа”. Само онај ко не познаје историју двадесетог века и правце деловања великих сила на овим просторима може да се ишчуђава над овим, нажалост, потпуно логичним потезима. Садашња Црна Гора и БЈР Македонија (како гласи међународно прихваћен назив ове земље) имају континуитет антисрпских потеза, где је овај последњи случај само један у низу.

Сви наши буџети, па и овај последњи, у себи имају уграђен дефицит и то је последица једног системског дефицита читавог друштва које троши више него што производи.

У нашем главном граду се, под покровитељством НАТО Одељења за јавну дипломатију и Фондације браће Рокфелер (без теорије завере, молим) приводи крају „Трећа београдска НАТО недеља“ у организацији Центра за евроатлантске студије, на чијем је челу госпођа Јелена Милић. Активност је афирмативно пропраћена, како и приличи, од стране свих водећих српских медија на челу са РТС-ом. Примљени су и у скупштину Србије, где им је формацијски НАТО лобиста Драган Шормаз, са одабраним посланицима, пожелео добродошлицу, а успут их и информисао.

Ти и такви Срби, који су се до јуче клели у Србство а сада лове и прогоне као дивље звери своје некадашње саборце и ратне хероје, правдају се речима да они само раде на основу овлашћења која су им додељена заслугом њихових политичких противника из Странке независних социјалдемократа, која је до пре коју годину представљала „кооперативнији“ део политичког спектра РС.

Уосталом, Турска врло добро зна из историјских искустава ко је у тим сукобима извлачио дебљи крај, јер када би се чак и десио неки изузетак попут Кримског рата, када би се привремено уз помоћ неких западних и других сила и одржао статгус кво, или чак остварио привремени поен за Турску у том одмеравњу снага, следили су нови сукоби попут Велике источне кризе, где би Русија и њени савезници тријумфовали.

Случај гласања поводом покушаја Косова да уђе у Унеско поново је покренуо питање односа Србије са суседима, при чему су посебно занимљива бивша југословенска „браћа”.

Подручје Старог Раса, средиште средњовековне српске државе и колевка српске културе и духовности, током османске управе постало је централна област друге вере и цивилизације која је овом пределу дала ново име – прво формално, као Новопазарски санџак затим колоквијално само Санџак, а сада чак са тежњом да овај назив прерасте у званично територијално одређење на путу ка аутономији ове области и даљим аспирацијама (не дај боже, ка отцепљењу).

Грчка остаје и даље главни правац продора миграната на пространство Европске Уније. За период од јануара до новембра текуће године, границе те земље је прешло 715 хиљада миграната (у првом реду становника Сирије). То је за 16 пута више од аналогних показатеља за 2014. годину.

Циљ је био да се огранићи моћ Срба и да се напротив томе ојача утицај муслимана, од којих су неки били повезани са глобалним џихадом и криминалним организацијама. Данас је на сцени слична сарадња измедју Сороша и ЦИА-е, којом се помаже радикални ислам вехабитске оријентације.

Тешко је доћи до поузданих бројки. Краљевство не дозвољава да му се гледа у карте. Но, подаци Међународног монетарног фонда (ММФ) такође пружају невеселу слику: она би још ове године могла да се суочи са рупом у буџету од сто миијарди долара. А то би била петина њеног бруто друштвеног производа. ММФ сматра да се ситуација неће поправити ни 2016.