Подешавања / Settings

Данашња тема Хришћанске вредности има посебан значај. Савремена секуларна свест сматра религијске вредности за секундарне у односу на превлађујуће либерално-демократске стандарде, чије тумачење бива све удаљеније од традиционалног хришћанског морала. Стога, дијалог о хришћанским вредностима представља најважније сведочанство о вери у савременом друштву које се одриче својих религијских корена.

Не бирајући начине, средства, место и време како да нас даље понижава и уводи у нерешиве мат позиције апсолутно противне националним интересима, Александар Вучић је у снежном Давосу, ваљда у романтичној ноћи када није могао од усхићења на починак, нашао времена да соли памет српској јавности пишући ауторски текст за недељник НИН.[i] И, тако, на крају колумне, у складу са предизборном атмосфером опсенарски поручује „са чаробног брега журим у свој чаробни град…“

Драги Александре, имењаче, јер Михаило у преводу значи: „Онај који би волео да се зове Александар, али, авај, ретроградни кум” …

Ако на изборима не понудите људе за које барем неко може рећи да су способни и храбри, те наду у промене, а мислите само на цензус, на крају нећете прећи ни тај цензус.

Шта је Вучић стварно урадио у периоду своје неприкосновене власти? Заглибио је земљу у дужничко ропство према ММФ, а да то није било ни за подизање пољопривреде, индустрије, нити било које производње, смањио је плате и пензије и направио је невиђене државне уступке предајући Косово и Метохију албанским сепаратистима.

Већ тридесетак година у Србији је изложено критици и прљавим нападима све што је национално, а нападачи, плаћени из иностранства, заштићени су и недодирљиви као светиње. Куда то води?

Америчка европска команда (USEUCOM) је објавила у петак надограђену Стратегију. И погодите шта је међу првих шест „приоритета“. Зауставити руску агресију!

Монгол Џингис-Кан (око 1167 – 1227), један од највећих владара у целокупној светској историји, који је створио државу већу и од Римског царства а која се простирала од Тихог океана па све до Црног мора, веома добро је знао кога и када да нападне. Тако је његова војска од 1211. па до 1218. године напала и освојила северну Кину.

Oткако је Србија ступила на „европски пут без алтернативе“, сећање на Светог Саву, првог Архиепископа србског, изложено је тихом али систематском прогону и брисању из свести и савести Срба.

Британски историчар Сајмон Себаг Монтефјоре објавио је нову књигу о руским царевима, у којој владаре династије Романов представља као деспоте “жедне крви”.

Јасно је и од раније да режим и тзв. „жута“ опозиција (парламентарна у исто време) настављају концепцијски Постоктобарску есенцију, која само лоше ствари надаље може донети за земљу, већ прилично рањену и раубовану применом промашеног макроекономског неолибералног модела, са демографским минусом који се продубљује сваке године, са антисоцијалном политиком, потом предајом чак и севера Косова, мигрантским понором, напуштањем државотворне подршке српској ствари у Црној Гори, али и Републици Српској који су пред великим искушењима, затим следеће године се отвара могућност да у правцу даљег некритичког пузања ка ЕУ и директне продаје (преосталог) земљишта странцима и др.

Кад смо поверовали да је наш централни и највећи проблем Милошевић/Коштуница/Вучић, тог тренутка започели смо игру држећи се за ђавољи реп. Србија данас нема већег интереса од тог да задржи грађански мир и да бар не продубљује дубоке ране поделе на свом друштвеном ткиву. Према томе је чак и наша беда лук и вода. Наши непријатељи хоће да нам сруше тај мир, јер тиме скраћују пут свих својих амбиција са Србијом. Део нас им у томе помаже из слепог уверења, део ради за паре, а део из огромног нагомиланог беса. Али свеједно раде.

Шетајући се прелепим улицама Рима и дивећи се архитектури Вечног града која вас води на једно путовање кроз историју бејах просто продуховљен. Одушевљен јер ме је терао на неку тугу, жаљењем што историја није пошла другим путем. Рим је за мене два пута пао. Једном су га срушили варвари а други пут највећи отпадници италијанског народа.

Када се све сабере и одузме, Лазански је вероватно најубедљивији бранитељ марионетске власти, која је мимо очекивања наставила НАТО тековине својих претходника и значајно унапредила „партнерску“ сарадњу, истовремено нескривено бежећи од војног савезништва са Русијом пуне четири године.

У последње време све је више оних који „воле“ Србију али је напуштају. Сви они иду јер овде немају могућност да зараде, да наплате своје знање, таленат… Свима њима су уста пуна љубави према Србији али одлазе, не остају да се боре за Србију!

Желите ли да живите у земљи у којој парламент не доноси законе, а председника не бира народ? Желите ли да Република Србија приступи федералној диктаторској супердржави и финансира Енглеску?