Подешавања / Settings

„Ако је породица основна ћелија друштва, локална самоуправа је основна ћелија ненамемнски потрошеног народног новца!“

„Oсећам како ми у лице дува веома хладан ветар са Истока”, наводно је рекао господин Мики Ракић, секретар Савета за националну безбедност и председник државног Бироа за координацију обавештајно-безбедносних служби Србије, Николају Патрушеву, секретару Савета за националну безбедност Русије, бившем шефу ФСБ-а и главном Путиновом човеку за обавештајне послове.

Трагична судбина српске ћирилице сеже у 11. век када је католичанство на синоду у Солину бацило, практично, анатему на ћириличко писмо прогласивши га за „ђавољи изум“. Било је то 1060. године, дакле, само шест година после познатог хришћанског раскола 1054. године на католилчанство и православље.

Врло често ћемо у дискусији, препиркама међ` Србима чути да проблем нашег народа јесте заборав. Да смо нација која брзо заборавља. Да нам се баш због те чињенице несреће и несрећни режими дешавају. Сходно томе, можда баш због тога, десила нам се Српска напредна странка. Десио нам се Вучић!

Кирби је тим својим гестовима и понашањем демонстрирао надобудност показујући колико цени и поштује Србе!

Гори ли кандило вере у нашим душама и даље, упитао нас је свети владика Николај Велимировић.

После гостовања на РТС-у, сервису назадне Србије, у емисији „Да можда не“ интернетом се раширио видео у ком Мирослав Лазански, човек са прегршт знања, расправља са Јеленом Милић о балистичким ракетама. Јелена Милић је показала велико незнање и није пропустила прилику да у свом фашистичком маниру извређа Русе. Она је бранила Хрвате, наше вековне „пријатеље и браћу“, а притом се смејала Лазанском као да је неки дилетант.

Предизборна памет овдашње легије политичких аналитичара углавном се исцрпљује у проценама тога која скривена намера води Вучића на изборе кад им време није, и хоће ли због тога зажалити као Слободан Милошевић 2000. или Борис Тадић 2012. године.

Данас – врхунски резиденти и агенти Запада, као што видимо, седе у најважнијим фотељама и руководе колонијалним поседом под називом Србија. Ипак, решења постоје. Но, пре тога, ваља се пробудити из летаргије и дефетизма.

Али, на њихову несрећу, историја је већ више пута доказала (случајеви распада Југославије и распада СССР-а) да је свака друштвена организација која се базично заснива на потискивању националних осећања, националне свести њених поданика, пре или касније, али засигурно – осуђена на пропаст. Такође, пре или касније, народи централне и источне Европе ће Западњаке престати да третирају као своје ослободиоце од комунистичких стега, већ као своје најобичније, буквалне окупаторе.

Превремене изборе премијер Владе Србије почео је да најављује негде пред крај августа прошле године, када је прихватио четири нова споразума за представницима косметских Албанаца. Од тада је у више наврата збуњивао српску јавност причом о новим изборима остављајући утисак човека који не зна шта хоће. Последњих десетак дана ова инаџијска претња све више је давала утисак озбиљне намере, да би се она и обистинила прошлог викенда.

Уважени премијеру и поштовани министри, ја сам обичан грађанин Србије и немам приступ великим медијима, али надам се да ће ових пар питања ипак некако доћи до вас, односно доћи ће сигурно, само је питање да ли ћу добити одговоре.

У Србији све почиње и све се завршава причом. Уместо да радимо и да радом постижемо жељене промене, ми разглабамо само о политици, а чини се да већина нас и очекује да им неко други створи државу у којој ће моћи лепо да живе.

Прослава стогодишњице Мојковачке битке још једном је послужила на тлу Црне Горе као полигон за унутрашњополитичка препуцавања. Светли догађај црногорске историје, када је бројчано и оружано слабија војска краља Николе поразила царске аустријске трупе – уместо националног поноса, данас изазива поделе и оспоравања. Није ту помогао ни умерен тон премијера Мила Ђукановића, који као да није дао за право данашњим екстремним црногорским историчарима.

САД су предале свој суверенитет клики финансијских олигарха. Будући да ником не полаже рачуне, ова америчка (у неку руку и међународна) олигархија уништава финансијски сектор земље, гомилајући дугове до запањујућег нивоа, уништавајући штедњу и пензионе фондове, деградирајући валуту итд.

Сада су се свети отац и човек број два у хијерархији СПЦ сусрели у Ватикану, где су расправљали о много значајнијим питањима него што су идеолошке полемике о блискости хришћанства и комунизма.