Подешавања / Settings

Сви који су се питали и чудили како то да Вучић и даље ужива тако велику подршку, нарочито код национално опредељених бирача, упркос свему што говори и ради (од Бриселског споразума, преко унајмљивања Блера до аутошовнистичке реторике и квислиншке економске политике) најбољи одговор на своје чуђење могу добити анализом јучерашњих преговора са делегацијом „Косова“ у Бриселу.

Дражаву чинимо сви ми који је волимо. Држава је Његош. Држава је Тесла. Држава су наше Морава и Дрина. Држава је Ноле. Држава су наши ђаци из Математичке гимназије. Држава су наши кошаркаши и ватерполисти. Држава су Милица Ракић и Марко Симић. Држава си ти и твоја породица. Држава, то смо сви ми заједно.

Уреднички одбор Вашингтон поста, некадашње иконе америчког либералног истраживачког новинарства, а сада бастиона неоконзервативне политичке „мисли“, објавио је 23.1.2016. као став уредништва чланак насловљен „Путинов отровни чај“,[i] позивајући остатак света да „Русију више не третира као нормалну државу“. Разлог? Наводна умешаност руског председника у убиство Александра Литвињенка, који је умро у Лондону 2006. године од последица тровања радиоактивним полонијумом-210, како је британска истрага закључила.

Годинама се сервирају приче да је ПИО фонд потпуно неодржив, да је пред банкротом боље речено! Када те приче лансирају представници Владе, Министарства финансија и Министарства рада, Ми, грађани Србије, понајвише пензионери, не бисмо требали да сумњамо. Тачније, морамо да верујемо, чињеница је да Влада на годишњем нивоу дотира ПИО фонд са скоро милијарду евра како би несметано биле исплаћене пензије. Да би појачали своју тврдњу званичници увек говоре да радника у Србији има 1,8 милиона, пензионера 1,7 милиона, однос од 1,1 према 1, не може да издржи нити један ПИО фонд у свету. ТАЧНО!

Као ратни командант и војник државе нисам навикао да пуно причам и држим говоре, већ да извршавам компликоване и мање компликоване задатке и операције на терену, заједно са мојим борцима. Као што сви овде добро знате, (али увек се треба тога изнова и изнова подсећати), то смо чинили током ослободилачког рата 1992-1995 и херојски и војно кроз победе над нашим непријатељима одбранили слободу и створили своју државу Републику Српску. Дакле, војничким победама, часно и храбро створили нашу земљу уз високу цену десетина хиљада бораца и грађана који су своје животе положили на олтар отаџбине.

Живимо у немирном региону, само током прошле године Србија је ушла у три оштра дипломатска конфликта са суседима.

На људе који мењају веру на овим просторима никада није гледано благонаклоно. Док у САД свака друга особа у једном тренутку свог живота прихвати другу веру, у региону се тек 1,3 одсто људи одлучи да потражи „новог бога“.

У Француској, на унутрашњем плану, јасан је и евидентан пораст и јачање антиглобалистичких снага, потом снага које се залажу за сувереност земље и традиционални пол Пете републике овековечен у Шарлу Де Голу. Парадокс је да је управо Марин Ле Пен, са Националним фронтом, најближа неодеголистичком наслеђу, а не толико, рецимо, сама неодеголистичка странка УМП и њени челници Саркози, Копе и Филон?!

Очигледно је да уопште није случајно основан и CNN, један од најмоћнијих информативних канала. Њега је 1.07.1980.г. основао магнат Тед Тарнер који је одлучио да свих 24 сата приказује новости и да их шири по читавом свету. Најважније је да је политика Беле куће и Стејт департмента буде стотинама милиона људи у 212 земаља света схватљиво објашњена – преко новости и специјалних репортажа, а најбоље у режиму реалног времена.

Овако наша власт види „сређивање“ јавног сектора: отпуштање немедицинског кадра, па „дотеривање“ здравствених установа у Србији, а између тога, сви нервно лабилни могу свој стрес да искале на лекарима и сестрама, јер санкције нису предвиђене. На већ ионако угрожен здравствени систем у Србији, надлежни су се од почетка године потрудили да додају још неколико забрињавајућих […]

Од момента како се Обичан сељак јавно обраћа све више га спопада језа. До њега стижу такве информације да је сватио да на целој територији Вучићевог пашалука, пардон Србије, нема нигде бољег места, само се не зна где је горе.

Бити Србин значи бити Христов: “Нема лепше вере од хришћанске, Срб је Христов, радује се смрти“, како је певао Свети ђакон Авакум у зиму 1814, одбијајући да се потурчи. Не радује се Србин смрти као нестанку, и зато што зна да га у вечности чекају они који су пре њега изашли пред Васкрслог, на челу са Светим Савом, учитељем пута који води у живот. И зна Србин да све што чини у име Бога и крста са три прста његов живот уткива у вечност. И да служи непролазном Смислу, Који беше у почетку и Који ће бити на крају, јер је Алфа и Омега човека и света.

Ријетки су људи који се одричу царске славе и дворског уживања замјењујући их за доживотно сиромаштво и манастирску послушност. Ријетко ко оставља власт и моћ овога свијета и одлази да бос по камењу гази док другу браћу служи, а на мучење земаљско позива чак и свога оца. Красећи се богослужењем и постом представљаш најбољи примјер у одрицању свега овоземаљског ради задобијања живота вјечног.

Свечаним пуштањем Александра Вучића у предизборни погон отворена је железничка станица „Прокоп“, с које ће премијер до избора саобраћати више пута дневно, у свим правцима, са преседањем на „Пинку“ и нешто краћим задржавањима на осталим телевизијама с националном фреквенцијом и заменом вагона у штампаним медијима!

Рокфелеров капитал планира да се докопа војвођанске земље и смета му присуство руског капитала. Стога је уз мрежу НВО у Војводини финансирао и стварање посебног агитпроп одељења које годину дана покушава да компромитује руске инвестиције у Војводини.

Шта ако главни импулс за промену економске политике, чија правила одређују тржишта, не дође из кругова уморних европских социјалиста већ из „бастиона“ неолиберализма — САД и Велике Британије?