Подешавања / Settings

Председник Државне думе Руске Федерације Сергеј Наришкин, који је јуче и прекјуче боравио у Београду у званичној посети, спада у круг најближих сарадника руског председника Владимира Путина, са којим се дружи већ 35 година, откада су заједно студирали на обавештајној академији КГБ-а. Наришкин, човек „број два” у државној хијерархији, део је такозваног петербуршког тима руског председника, коме припадају и премијер Дмитриј Медведев и многи други највиши руски функционери са којима је Путин радио деведесетих година у градској управи Санкт Петербурга.

Нападом на Славјанск од 2. маја и беспримерним злочином у Одеси започео је грађански рат у Украјини. Немогуће је рећи колико ће дуго он трајати и на који начин ће бити окончан. Али то значи да мирног политичког решења за Украјину нема и да Украјина, по свему судећи, неће бити очувана као држава.

Социолог Весна Пешић указује на опасност од могућег дисбаланса у спољнополитичкој оријентацији Србије која званично прокламује равнотежу између Запада и Русије.

Руска дипломатска мисија на Балкану 90-их је нанела велику штету руско-југословенским односима, традиционалном престижу и утицају Русије у том региону. Југославија је очекивала од Русије подршку, а Русија је само имитирала своју активност у балканском правцу. Резултати ове политике били су: пад угледа Русије међу југословенским народима, њено истискивање из зоне традиционалних интереса, проширивање политичког, економског и војног присуства САД у Европи.

“Путин је својим ратом против нас успео да промени менталитет Украјинаца и окрене нас у различитом стратешком правцу. НАТО је најбољи избор за Украјину” – изјавила је ових дана лепа Јулија и остала жива. То да Украјина не може бити чланица НАТО пакта, јасно је свакоме “коме врана није попила памет” како би сликовито рекао српски народ

Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.

Увијек изненади колико су велике силе, када дођу у сукоб на стратешким тачкама у свијету, заинтересоване за подршку малих ма колико војно, политички и економски маргиналних земаља. Пажљиво мотре ко је за њих, а ко за супротну страну, и по томе их оцјењују као пријатељске или обратно и узвраћају. Још чудније је да се то односи и на БиХ, која не може ни сама са собом да изађе на крај, а камоли да утиче на глобалне политичке токове. А нови поводи се сваки час јављају у Ирану, Грузији, Египту, Сирији, на Криму …

“Ја сам сам, и немам никога” – ова жалба се може чути не само од старијег човека, који је сахранио све родјаке и пријатеље, већ и од младих људи чак потпуно успешних. О томе, одакле настаје осећање усамљености, како га превазићи и да ли у њему има нешто позитивно, – одговара протојереј Аркадије Шатов, старешина цркве Светог царевића Димитрија и председник епархијске комисије за питања црквене социјалне делатности.

У савременој руској публицистици активно и масовно се користи термин „пета колона”, који је настао у време грађанског рата у Шпанији. У нашим условима његово значење установљено је доста прецизно и зато овај термин има строго одређене значењске оквире.

У случају опстанка тврдог става власти у Кијеву, Југоисток тешко да моће да постигне циљеве без директног мешања руске армије.

Србија може да постане најближи економски и политички савезник Русије, а конструктиван став Београда поводом ситуације у Украјини је позитиван сигнал да односи наша два народа могу да буду још приснији. Ово ексклузивно за „Србин инфо“ поручује Сергеј Наришкин, председник руске Думе, који је ових дана посетио српску престоницу.

У мају у бившој Југославији често се сећају маршала Тита. Рођен је 7. маја 1892. године у хрватском градићу Кумровцу, а умро у престоници Словеније, Љубљани, 4. маја 1980. године. Јосип Броз Тито активно је радио за Коминтерну и направио је изузетну каријеру захваљујући својим верним пријатељима из Загреба — Јосипу Копинићу и Ивану Стеви Крајачићу

Везе српског и руског народа су бројне и дубоке. Њих карактеришу заједничко словенско порекло и православље, али и заједничка борба и слична судбина. Блискост Срба и Руса је потврђена и у стратегији њихових највећих непријатеља

У Русији је несумњиво означена нова етапа у спољној политици. Она постаје самосталнија, свеснија, полази, хтели бисмо то да верујемо, од сопствених националних интереса. За тај окрет биле су потребне 23 године. За то време избијале су и уз нашу пасивност беснеле многе кризе, не у нашу корист завршен је низ међународних интрига и лукавости.

Има нешто готово мазохистичко и депресивно у размишљању и писању о српској политичкој сцени данас. А још је депресивније када тај поглед компарирамо са светом око нас у којем све ври од догађаја и врца од историје и политике (са великим „И“ и великим “П“), разуме се, са свим изазовима, опасностима, али и приликама које из таквог глобалног врења могу произаћи.

Округли сто „Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” одржан је у Београду, у организацији Српског кода, Руског института за стратешка истраживања и Нове српске политичке мисли.