Подешавања / Settings

Тек у светлу догађаја у Украјини постаје нам много јаснија и схватљивија трагедија српског народа на постјугословенском простору. Дошло је време да ствари назовемо правим именом: казнена операција западног фактора, цинична и подла, почела је са Србима.

Дан уочи Дана победе, Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен поручио је из Варшаве да својом агресијом на Украјину Русија „подрива мир и безбедност у Европи“, и да ће НАТО прилагодити тој тобожњој „новој реалности“ своје „одбрамбене“ планове, као и планове о размештању трупа на својој источној граници.

Историјска ситуација у вези са развојем догађаја у Украјини дошла је до критичне тачке.

Утисак је да је увођењем оволиког броја експерата премијер направио веома некохерентну владу у којој ће СПС имати посебну политику, министри из СНС-а пратити премијера, а експерти пак гурати на своју страну

Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.

Како ће Србија обележити 9. мај? Следеће године је 70-годишњица победе над нацизмом. Да ли ће и то бити једна од годишњица коју ћемо заборавити да обележимо?

2006. године руски председник Владимир Путин враћа све дугове Руске Федерације и земљи враћа апсолутни суверенитет.

Саговорници „Вести“ покушали су да објасне да ли је „медијско демантовање Дачића“ заправо само припрема јавног мњења у Србији за промену става према Русији или нешто много једноставније – почетак много озбиљнијих напада на тек постављеног шефа српске дипломатије.

Да свако зло открива макар и мрвицу нечег, условно речено, доброг, сведоче и драматична збивања у Украјини. Тамо се, нажалост, пролива крв и одвијају други, по обичне грађане трагични догађаји. Истовремено, разголићују се до крајности истине које су у међународној јавности мање-више познате, али коју актери на међународној сцени покушавају разним еквилибристичким изјавама, објашњењима и варијантама да прикрију или прикажу у другачијем светлу.

Пре 15 година САД су прекројиле карту Југославије. Ако је пре тога Вашингтон закулисно водио игру, у ситуацији са Србијом Американци су деловали отворено.

Национална америчка традиција самољубља, звездано-пругасти патриотизам, створили су код самих Американаца мистични имиџ њихових оружаних снага као “непобедивих” и “најбољих на свету”. Уз помоћ моћне пропагандне машинерије они компонују и активно шире лажну легенду да су њихови борци најобученији, а њихово оружје супериорније од свих светских стандарда. Да ли је баш тако и у стварности?

Помно пратећи кризу, суштински толико налик на југословенску, коју су западни агресори отворили сада већ на западним границама које су Русима нацртали бољшевици, региструјући релативну уздржаност и дипломатске обзире које данашња Русија сматра да мора да упражњава док неонацисти убијају њен народ на југу и истоку старе кијевске Рус, човеку не може а да не падне, изнова и изнова, напамет мисао – какве смо ми Срби били фаце 1990-их година.

На чему нутриционисти темеље тврдње да су масноће штетне за организам? На митовима, заблудама и комерцијалним интересима.

Хрватско национално писмо је латиница, а српско национално писмо ћирилица. Хрватска до фанатизма чува латиницу, а ћирилица је у Србији на издисају. Који су разлози томе?

Посебно је занимљиво и индикативно у раду српских медија да оно што је и де јуре и де факто установљено од стране државе и озваничено медијским путем као девијантност и тежак криминал, поприма, паралелно једну сасвим другу конотацију званично, такође кроз популаризацију телевизијских ток-шоу емисија најнижег облика хедонистичке тривијализације и парадирајућег конзумеризма. Редуковањем озбиљне друштвене патологије и аномије на ниво забаве, ироније, или пак, наводно озбиљном приступу проблематичном и несхваћеном појединцу; улизивачким фразама га сагледавати са “боље” стране и подстицати његове “врлине” исти проблем не само да бива потиснут, већ се тиме јавно представља као успех, тако што му се кроз забаву даје симболички легитимитет.

Недавно се у издању Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) појавио зборник Колико коштају илузије / Либерализација образовања у Србији ( већ седма књига у издању овог веома активног синдиката још један је покушај да се укаже на убрзани пут у пропаст који чека српско школство). Зборник је на основу реферата са скупа одржаног 1. јула 2013. у просторијама Удружењу књижевника Србије приредио Драган Матијевић, професор филозофије у Гимназији у Чачку и председник УСПРС, који се од многих синдикалних вођа разликује по томе што није напустио своју службу и бирократизовао се, него и даље ради са ђацима. Био је то повод за разговор са професором Матијевићем.