Подешавања / Settings

Телеком не мора да буде продат да би одржао корак са конкуренцијом, већ, да се не лажемо, да се допуни буџет.

Велика борба за Берлин: Како ће се Немачка да постави према Русији и сукобу на истоку Европе и хоће ли да превлада амерички политички притисак или домаћи пословни лоби?

У Србији је готово непозната чињеница да нема више само два играча у борби за Евроазију. Поред Русије и САД, ту је сада и Кина!

Ко ће да ратује? Французи? Пољаци? Французима је тешко да се снађу и у Малију, а камоли у Украјини.

Хрватска је данас етнички најчистија држава у Европи где се 96 % људи изјашњава као Хрвати. Према подацима Српске православне цркве, преко 35000 Срба је покатоличено након 1995. године.

Немачки амбасадор у Приштини Питер Бломајер поручио је Албанцима да је статус Космета и даље недефинисан и да ће такав бити све док га не признају Србија и Русија.

Амерички теолог и борац против ропства из 19. века једном је написао: „Политичар мисли на следеће изборе, државник на следеће генерације. Политичар жели успех своје странке, а државник своје државе.“

Основна и највећа разлика спољне политике Србије 1990-их и у периоду од 5. октобра 2000. до данас је у томе што је у првом периоду то била спољна политика суверене земље, а у другом – земље која је изгубила суверенитет.

Крајем марта 1992- жене српске националности затворене су у Брези где су их муслимани силовали и убили; 27. маја 1992-женске заtворенице из Брадине одведене су у логор Челебићи где су континуирано силоване; средином јула 1992 младе жене и девојке српске националности биле су доведене у хотеле Загреб и Европа у Сарајеву. Оба хотела претворена су у борделе за муслиманске војнике.

Званичница Министарства пољопривреде, Снежана Савчић Петрић, рекла је 16. априла да се у области пољопривреде очекује захтеван посао утврђивања прелазних периода за усклађивање, развој институција (за пријем новца из ЕУ, а из којих је теже красти) и питања попут производних квота

Војска покреће војне вежбе у центру Кијева, на улице излазе оклопна возила, Турчинов признао пораз на истоку

Михаил Дегтјаров, Заменик председника Одбора за науку и технологију Државне думе Руске Федерације, народни посланик (ЛПР) и др Никита Бондарев, Виши научни сарадник РИСИ, за „Србин инфо“ објашњавају тренутно ситуацију у Украјини, али и српско-руске односе.

Сталне провокације против Русије од стране САД и њених европских лакеја, могу довести до нежељених последица за Запад. Грађански рат, који покушавају да испровоцирају у Украјини, може гурнути цео регион у крвави рат, који се може раширити и планути под самим носом Европе. Његова ватра може да опржи и Стари Свет.

Можда је Бриселски споразум био једино могуће решење у датом моменту, можда наши преговарачи заиста нису имали избора, али оно што остаје је осећај да је ипак могло и морало другачије.

Многи ће за њега рећи да је „последњи београдски шмекер“. Био је огледало неког другог Београда.

Директор РИСИ, генерал Леонид Решетњиков, у врло интересантном интервјуу изнео је кључне претпоставке нових односа Србије, Русије и Европе. Прочитајте.