Прочитај ми чланак

ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Да ли је Путин поражен у Украјини?

0

rusija-putin-ukrajina

Рат у источној Украјини бесни, он траје већ више месеци, а од председничких избора 25 маја, дакле у последњих око шест седмица, он добија нове, све веће размере ангажованих средстава и дубине разарања.

Ако изузмемо варљиво седмично примирје крајем јуна, ради се заправо о енорном увећавању ангажоване технике и људства од стране Кијева, и наставак, углавном успешног, али ипак само одбрамбеног вођења рата од стране ЛНР и ДНР. Последњих седмица суочени са неуспесима у директним ратним сучељавањима са проруским снагама, кијевски врх, форсира масовну употребу технике, артиљерије, далекометних система, вишецевних бацача попут Град и Ураган, ваздухопловства, где је сада дат све већи акценат на авијацији у односу на хеликоптере, и сасвим повремено и у мањој мери употребу оклопних снага. У првом плану је бомбардовање из свих видова оруђа снага проруских бораца, али и насеља, са сигурне удаљености, што доводи до енормног разарања и цивилних жртава. Лакоћа са којом се власти у Кијеву одлучују за тако нешто, са једне стране је изгледа мотивисана, неупитном подршком и усмеравањем од стране америчке политике, а са друге стране, свешћу да званична Русија неће одговорити на тако нешто.

05_dragan-petrovic
О АУТОРУ

Др Драган Петровић (Београд), дипломирао је на четири факултета у оквиру државног универзитета у Београду, и то: на Економском (1999), на Социологији (2000), на Историји (2000) и на Политичким наукама (2002).
Завршио је Постдипломске студије на Географском факултету у Београду, на одсеку Економска географија; постдипломске студије на Факултету политичких наука у Београду, одсек Међународни односи;
Докторирао 19.02.2007. на Природно математичком факултету у Новом Саду.
Стално је запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду, као Виши научни сарадник.

Јасно је да је званична Русија пронашла неку формулу избегавања свог директног увлачења у сукоб у Доњецку и Луганску, а да са друге стране ипак подржава проруске снаге да не доживе пораз од сада већ, готово максимално ангажованих војних ефектива које може да скупи у овом тренутку кијевска власт.

Међутим, у пракси, та помоћ изгледа је тог интензитета и квалитета, да само омогућава ДНР и ЛНР одбрану свог опстанка уз огромна напрезања, људске и материјалне жртве, посебно када су у питању цивили. Није јасно због чега подршка Русије ЛНР и ДНР није била већег интензитета, нарочито од тренутка када је заузет значајан део међусобне границе.

Снаге проруске су вишеструко мање бројне од трупа које ангажује против њих кијевска власт, да не говоримо о техници и наоружању.

Ако се руско руководство определило да не ангажује директно војску, макар ни као мировне трупе у раздвајању сукобљених снага на истоку, и посебну у правцу заштите цивила, остаје питање зашто се није определило за суптилну, али ипак осетнију подршку у виду слања добровољаца, специјалних јединица, и посебно оружја и технике од оне која свакако постоји, али не омоугћава снагама ЛНР и ДНР ништа друго до грчевите одбране.

Најзад, зона забрањеног лета, знатно би помогла проруским снагама да дођу до даха, од силних и масовних напада прокијевских снага.

Зона забрањеног лета, се етички може образлагати врло лако као начин спречавањеа већег броја цивилних жртава и хуманитарне катастрофе, а технички се може реализовати коришћењем С 400 и других система, без улажењем авијације у ваздушни простор Украјине.

Уосталом сама Украјина је већ дала толико повода Русији да се умеша, макар озбиљнијим дипломатским претњама, попут напада на руску амбасаду у Кијеву (која је званично део територије и суверенитета Руске федерације), више пута преласком украјинских снага на руску територију, падањем бомби на руску страну границе и друго.

Повлачење из Славјанска ће сигурно бити искоришћено од кијевскиих власти за додатну пропаганду, да војна опција има шанси за успех, иако се заправо ради пре свега о максималном коришћењу разорних оружаних ефектива и уништењу градова и цивилног становништва.

Са друге стране високи функционер ДНР Павел Губарев је у праву, када у свом јавном обраћању, истиче да ће Стрелков као главнокомандујући проруских снага и његов штаб бити далеко кориснији за реорганизовање снага новорусијских у Доњецку него што је то био у истуреном и окруженом Славјанску.

У тренутку када сам већ предавао овај текст стигла је вест да је одлучено да се након пада Славјанска скрати линија фронта „према далеко бројнијим прокијевским снагама на северу, које броје више десетина хиљада бораца и стотине оклопних возила“ и да се повуку нешто јужније, што подразумева и евакуацију града Краматорска. Сам Стрелков је недељама и посебно последњих дана најављивао овакву могућност, указујући на велику несразмеру између ратне технике и наоружања прокијевских снага и проруских.

Кликни на слику да је увећаш

Кликни на слику да је увећаш

Проруским снагама предстоји покушај реорганизације устројства својих оружаних снага, подређивање под вертикалну организацију команде, попуњавање јединица добровољцима и посебно оружјем које је неопходно добити из Русије.

У војно-стратешком смислу за њих пресудно је важно задржати и чак проширити поседовање дела границе према Русији и директну везу Луганск-Доњецк, а потом одстрањивање преосталих пар украјинских јединица у позадини територије, што посебно важи за доњецки аеродром и на тај начин ослободити део својих везаних снага за одбрану главних линија фронта. У војном смислу, украјинске снаге нису све до сада постигле посебно значајан успех у последњих месец дана, јер за тако нешто им је неопходно ангажовање пешадије, која се до сада није показала успешно у сучељавању са оплоченицима.

Украјинске снаге, ће дакле покушати са једне стране да поседну што већи део границе који тренутно држе ЛНР и ДНР према Русији, а са друге стране, да у што краћем року уђу у битке за Доњецк и Луганск, мада су то јако крупни и у овом тренутку чини се, бар краткорочно теже достижни циљеви за њих, уколико се проруске снаге прегрупишу и посебно ако добију опипљиву помоћ.

Ипак укупно макростратешки посматрано уколико би украјинске снаге заузеле ЛНР и ДНР то би био тежак пораз Русије у целини и то би био увод у не само даљи недемократски поредак у Украјини, већ и зачетак озбиљног покушаја геноцида над рускојезичким становништвом у земљи и сврставање Кијева уз америчку политику и вероватно приближавање НАТО.

Без обзира што поједини стручњаци и аналитичари се искључиво позитивно изјашњавају о политици званичне Москве према украјинској кризи, јасно је да је то једна стратешка опција која потенцијално даје одређене погодности, попут максимизирања могућности за сарадњу и анимирање Немачке, Француске и других западноевропских сила за своју миротворну политику и наставак њеног одвајања од англоамеричке. Томе треба додати свакако и на овај начин покушај да се задржи неки углед и избегне крајње продубљивање украјинско-руских односа, имајући посебно у виду добар део украјинског становништва, посебно у централним деловима земље.

Са друге стране, имајући у виду пресудан утицај на Порошенка и владајући режим у Кијеву америчке политике и њихову непопустљивост да се седне за преговарачки сто и чак спремност да се свим (па и геноцидним?!) средствима обрачунавају са народом на истоку, остаје велико питање како ће се решити украјинска криза, грчевитим одбранама преосталих позиција ЛНР и ДНР пред налетима максимално ангажованих и наоружаних прокијевских снага. Већ сам раније напомињао да је и то могуће само ако се чврсто поседну границе ЛНР и ДНР са Русијом (што је добрим делом постигнуто још пре више од месец дана), али уз подразумевано у том случају изразито помагање РФ у добровољцима, оружју и опреми, што мислим да је само делимично и ни изблиза довољно урађено.

Руска деца у подрумима током украјинског бомбардовања Славјанска

Руска деца у подрумима током украјинског бомбардовања Славјанска

Услед подизања офанзивности и нових војних улагања Кијева уз страну помоћ и одсуство било каквих етичких норми, што подразумева употребу свих облика оружја и по цивилима, и максимално разорно бомбардовање насеља, мислим да је неопходно и логично да и Русија подигне ниво помоћи, укључујући и неку врсту зоне забрањеног лета. Јер чак и да се одбрани некако ЛНР и ДНР у следећим седмицама, а без могућности да врше офанзивне акције, и са једне стране поврате макар део своје до сада изгубљене територије, а са друге стране, не пренесу макар делом сукобе на суседне области Југоистока, неће се моћи преговарати о добијању посебног положаја (аутономије) за читав Југоисток, чак и у случају војне одбране, већ само за простор ове две самопроглашене републике.

Логично у свему томе, помоћ Русије би за почетак морала да буде далеко већа, јер ако се на крају постигне да и западне силе констатују да њу у озбиљном омеру и нема (такав фер плеј се од САД никада не може очекивати), а ЛНР и ДНР буду срушене и реке избеглица крене у Русију, какав би то резултат и исход био за Москву и сверуску политику у целини? Далеко од тога да политика званичне Русије у украјинској кризи није до сада дала неке резултате, али просто када је у питњу још увек врло реална могућност да се војно скрше и нестану ЛНР и ДНР са свим што би то са собом носило, такав исход би, сем Крима, поништио путем нултог исхода све до садашње мање или више неспорне дипломатске успехе Москве по том питању.

Да не говоримо о томе да слике светских медија о бомбардовању градова, великих цивилних жртава међу проруским становништвом, повреду руске границе имају свог ефекта у међународном јавном мњењу и да ће се многи запитати како се може у великим геополитичким играма рачунати на разним меридијанима на подршку Русије, када она у свом непосредном окружењу у источној Украјини, где живи већински рускојезичко становништво, није у стању да изврши притисак да се прекину, или макар смањи интензитет насиља над цивилним становништвом.

Са друге стране уз одређене слабости, снаге ЛНР и ДНР су показале и квалитете, па су у последњих пар дана постигле значајне успехе на осталим фронтовима (ван Славјанска) у правцу одбијања свих напада прокијевских снага. То се може показати као изузетно важно уочи најављених међународних преговора који се требају одржати по питњу постизања примирја, или чак покушаја постизања неког мира. Иако је Порошенко одбацио могућност даљег прихватања једностраног примирја, он не спречава овакве мировне напоре, али ће свакако паралелно са тиме, покушавати на терену, да има што боље адуте и оствари што више војних успеха, и у том правцу је заузеће Славјанска (и вероватно Краматорска) први опипљив такав успех од како је дошао на власт.

(СРБИН.ИНФО)

54 коментара “ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Да ли је Путин поражен у Украјини?

  1. Владимир Кримски каже:

    Поштовани Драгане,
    ваша анализа је занимљива. Међутим, „Украјина“ (једном то беше једна неуспешна држава) је делић шире слагалице. На данашњи дан изгледа да унутар тог делића ствари не стоје добро, али да би се разумело шта се ту догађа мора се узети у обзир шира слика. Но, вратимо се за сада само „Украјини“, ту никаква федерализација или „пацификација“ било каквих размера неће донети решење. Напросто проблем је у самом Кијеву, у „глави“ и тамо проблем мора да буде решен. У противном имаћемо само поновљену историју старог Рима када су и Спартак (као „домаћи“) и Ханибал (као завојевач) направили исту историјску грешку – поштедели су Рим и покушали да „решења“ пронађу „на другом месту“… То је немогућа мисија. „Украјина“ је феудална олигархија само делимично окупљена око несрећног Кијева али свеједно ослобађањем Кијева од НАТ-О-ваца и фашиста цела та феудална слагалица односа снага и „моћи“ би се домино ефектом распала. Дакле, мора се урадити сасвим супротна ствар од ове сада видљиве – мора се прећи у противнапад и подићи устанак у свим могућим феудима, пре свих онима који су под контролом дегенерика Коломског (или како се већ зове), Одеса, Дњепропетровск али свакако и Хабаровск па према центру државе. Других решења, на жалост нема. То је пре две године већ и предвидео неко од „украјинских“ проруских политичара (видео је већ кружио и на овом сајту)… Мени је интересантна инертност људи у свим другим областима, мада их помало и разумем, нико нормалан није расположен да ратује и гине, али није реално да очекују да ће неко други уместо њих решити све проблеме. Хтели не хтели на крају ће сви или бар већина морати да се „умешају“. Не верујем да ово може да се заврши на некаквој „аутономији“ или отцепљењу било кога.

    1. Galina каже:

      Хабаровск — > Harkov

    2. Владимир Кримски каже:

      Харков, наравно! Грешка у „ходу“…

    3. FletcherChristian каже:

      Веома добро запажање.
      Има теорија да је кукњава Новруса да их Путин не помаже, заправо димна завеса за европску јавност (по узору на Милошевићеву блокаду на Дрини). Ствар је у томе да се снаге Укра увуку у градску борбу и поведе исцрпљујући и скуп рат после којег ће Кијев банкротирати већ на зиму. Свака новчана помоћ са стране било би бацање у рупу без дна и тешко би нашло разумевања од стране, ионако безвољне, осиромашене, себичне и шкрте Европе.
      Можда Путин, управо на овај начин жели да се Украјинци сами обрачунају са својом олоши и да етнички Украјинци изведу про-руски преврат у Кијеву. Само тако и никако другачије Кијев би могао да се одбрани.

    4. Galina каже:

      Ahem, vidite tekst gore koji je ranije napisala i potpisala moja sestra blizznakinja Galina — slicni argumenti.

  2. мики каже:

    Драга Галина објасни нам ти онда избеглице које из Новорусије прелазе у Русију.
    Зашто се допушта да војно способно становништво бежи у Русију, зашта их не враћају назад на положаје?
    Раде исто што и Милошевић у Крајини, сиротиња остаје и страда на кућним праговима, а лицемери беже.
    То што такви беже у Русију ће на крају створити ставове код Руса према сукобу као што су били ставови у Србији према РСК (да не спомињемо приче о кафићима у Книну, а са друге стране у селима на линији раздвајања мештани не излазе из ровова).

    Што ће рећи читајући, између редова сличности се проналазе, нико од нас ово не говори зато што не воли Русију већ баш супротно.

    1. Galina каже:

      Jedino sto mogu reci je i ocigledno — Rusi nisu Srbo-jugosloveni i VV Putin nije S.Milosevic. Rusija deluje samostalno u borbi za sopstveni opstanak (a i napredak) u istorijskim granicama Carske Rusije i mocna je dovoljno da se direktno suprotstavi najezdi mongolske horde novog doba (tj. USA). Zato,da li ce preko granice preci stariji/deblji/siromasniji Rusi nije korisno raspravljati. Rusko rukovodstvo ima jasne interese i ciljeve ali i okvir kroz koji da ih dostigne — postujuci osnovna nacela medjunarodnog prava, minimizirajuci ljudske i materijalne zrtve na svojoj ali i na ukrajinskoj strani (!) a ne ulazeci u direktan vojni sukob. Zadatak nimalo jednostavan ni lak. Ja razumem poneko razocarenje ruskom taktikom medju dobronamernim citaocima, ali se taj sentiment zloupotrebljava i manipulise preko virtuelnih „dobronamernika“. Iz istog razloga i skoro svaka argumenacija brzo degenerise u medjusobnu pljuvacinu — ali to je (nazalost) adekvatna municija za virtuelni prostor. Pretpostavljam da bi mnogi ovde u nekom kafanskom razgovoru imali kvalitetniju komunikaciju, jer bi prikriveni provokatori i i zlonamerni bili lako eliminisani. No, to je vec druga tema koja samo izaziva zal za vremenima koja su prosla, a sa kojima i kafana kao neprikosnovena institucija tipicno srbskog druzenja i pametovanja…

    2. мики каже:

      Слажем се, али не могу да сакријем и бес.

    3. Komentator Komentator каже:

      Putin nije Milosevic, Putin je mnogo gori.

  3. fićo каже:

    Setiće se Rusi Donbasa kad Gestapo opet zakuca na njihova vrata.Oligarsi će sa zlatom da se razmile po raznim zemljama,ali setiće se i obični Rusi koje viđam ovih dana kako se brčkaju po Jadranu ili ko zna gde i onih 80% koji bi opet Putina za predsednika,doživotnog.Tebi,Dragane,priliči da pišeš biranim rečima,diplomatski odmereno,ali ako si negde anoniman ne verujem da ne opleteš po bandi kako i dolikuje.Do sad smo mogli da polemišemo o nekoj taktici,strategiji i da to ima smisla,ali sad je car go.Navukao je te ljude na nesreću i povukao vodu.Putin je za hapšenje,kao i cela klika,a sistem za remont.

    1. fićo каже:

      Što se naslova tiče,Putin ne može biti poražen ako se nije ni borio,on se kukavički predao,a časno je poražen Strelkov koji je i najavio za nedelju ili dve najkasnije poraz i uništenje celog otpora ako ne dobije pomoć.Strelkov će ući u sećanja i istoriju,a Putin hoće kao Vuk B.

    2. Galina каже:

      fico, vec ti je lepo receno da se vratis u svoju pacovku rupu, a tebe evo opet. Sibe, bre.

    3. fićo каже:

      IQ 45

    4. objektivno каже:

      Fica je u pravu. To sto Vi galina tako reagujete je stvar viska vaseg poverenja u projekt sestokrakih, projekt zvani Putin, Sojgu, Rogozin. Zar nije bilo fer i ljudski da su lepo rekli onim ljudima da im ne mogu pomoci jer ne smeju od amera nego sto je toliki svet izginuo. Zar nije samoreklamer Putin mogao da jace i konkretnije pomogne? Fasisti mu kolo vode pred nosom i masakriraju njegov narod. Znam ja da su SAD, dolar i sestokraki u debelom problemu i da im ne cvetaju ruze i da im je neophodan rat vecih razmera za oporavak. Onda je fasiste i banderase u Kijevu zgromiti za dan-dva i odvrtaiti im i samu pomisao na ono sto sad rade. Zasto nije reagovao jos u vreme rusenja Janukovica? Zar nije imao sluzbu i analiticare koji su mogli da vide sta se sprema iza tzv mirnih demonstracija u Kijevu. Uzmice korak po korak i sta je to do neodlucnost da ne kazem IZDAJA>

    5. Galina каже:

      Objektivno, optuzujes vodjstvo RF za izdaju i siris smutnju i nevericu. To je tvoj „bottom line“ kako kazu ovi u koje vise verujes, i sasvim je dovoljno da sa tobom ne bude argumentovane rasprave, nego da te samo obelezim, objektivno, kao takvog — defetistu i anti-ruskog propagandistu. Ima i druga mogucnost, a to je da si naivni navijac za Ruse pa se „jedis“ sto ne zabijaju golove kako si ti zamislio (“ fasiste i banderase u Kijevu zgromiti za dan-dva“), Ali tvoj jed se opet svodi na istu propagandu. Slicno je i sa istomisljenikom ti ficom. Kako god okrenes, (bez obzira koliko svi mi bili minorni) vi ste stetni igraci za rusku stvar u ovoj crnoj rupi informacionog rata…

  4. Александар каже:

    У предвечерје судбоносног рата за данашњу цивилизацију ово је тек предигра свему што следи. А то што следи неће да заобиђе никог од свих нас. Подсетио бих да је наполеон дошао до Москве, Хитлер до Стаљинграда (узео је и Крим притом) па су изгубили ратове. Нема места меланхолији. НЕКА БУДЕ ШТО БИТИ НЕ МОЖЕ НЕКА БУДЕ БОРБА НЕПРЕСТАНА.

    1. Marko каже:

      I Adolf je stigao do predgradja Moskve.

  5. Malik каже:

    Rusija je pukla čim joj je Crna Gora uvela sankcije i to je to bez mnogo filozofiranja.

    1. B.... каже:

      Ne jedji g…..

    2. Rhetorius каже:

      Врати се на своје корито и настави да једеш гона, није коментарисање за крмке…само испадну глупави а успут и све засмрде.

Коментари су затворени.