Прочитај ми чланак

ЈУГОСЛАВИЈА НИЈЕ БИЛА БАЈКА, НЕМОЈТЕ ДА ВАС ЛАЖУ: Како се заиста живело у СФРЈ?

0

Један другачији поглед на омиљени носталгични објекат жеља међу Србима.

Да ли смо открили рупу на саксији ако кажемо да смо носталгични за Брозовом Југославијом само зато што живимо бедне животе?

Да ли смо открили топлу воду ако кажемо да смо страним кредитима куповали стандард, а онда се све распало јер је било неодрживо?

Да ли смо открили Америку ако кажемо да је данас опет помодно бити левичар (не мешати са СПС и сличним крпељима) који тврди да је Бравар био бољи, а ништа партизански десант на виле на Сењаку и Дедињу, ништа Сремски фронт, ништа Голи оток, ништа озбиљна робија због једне једине изговорене реченице…

Одмах да појасним: нисам монархиста и ројалиста, не палим се на национализам и срБство и не мислим да су комунисти криви за сва зла која су нас снашла пре и после 1991.

С друге стране, у мени се већ 27 година боре задрти југоносталгичар и реалиста свестан да није „цветало 1.000 цветова“. Увек буде нерешено на крају.

ПЛАY РЕWИНД: 4. мај 1980. године.

Пикам фуцу с другарима испред зграде у насељу Оџинка у Врању, осмогодишњи клинац магловито свестан да је ЈБТ већ месецима у болници, тешко болестан.

У неком тренутку мајка ме ћутке купи с улице, уз сузе које једва задржава и реченицу: „Ајмо унутра, умро је друг Тито“…

Остатак вечери проводимо уз ТВ, весело је као на помену, а мене више занима како да искористим свеопшту збуњеност и искамчим колаче с врха кухињских елемената до којих моје руке нису добацивале.

Још мало премотавања уназад.

Мање од годину дана раније, 29. новембра 1979. године, као Титов пионир полажем заклетву испред огромног здања врањске Гимназије.

Цела генерација 1972. је ту, баш је пуно деце. Памтим да ми је било хладно и да сам већину времена стајао у блату од синоћне кише.

Ништа Тито, ништа носталгија.

ПЛАY ФОРWАРД: Године мрака.

Као припадник извиђачког одреда О.Ш. „Јован Јовановић Змај“ неког топлог маја 1982. дочекујем и испраћам Титову штафету у градском парку. Био сам у ставу мирно, закопчаног последњег дугмета на СМБ кошуљи, сав озбиљан и важан. И смешан.

https://youtu.be/xEHAMqrM2kU

Преко извиђача, те Орвелове 1984. затећи ћу се на смотри југословенских одреда на Ади Циганлији. Садили смо младице (видех сад за викенд таблу код терена за голф којом нам се Град Београд захваљује за то – прим.аут.), али ћу Аду и то пролеће, осим зацопаности у извесну Селену из Пуле, памтити и по томе што су ми прве ноћи украли све паре које сам понео како бих купио најновију адидас тренерку коју је фурао Дражен Петровић.

Нека је 1985-86. рецимо, после слета на врањском Градском стадиону завршићемо на трибинама Стадиона ЈНА, на оном правом, великом слету. Били смо на северу, ништа није било онако складно и савршено као на ТВ-у. Представа је ионако била намењена онима у ложи на западу и камерама.

Онда је зајахао Слоба, Осма седница, 9. март и све остало…

Шта смо имали у међувремену?

Другови и сви који се тако осећате, жао ми је. Није било идеално. Ни изблиза.

Сигурно радно место, плата и регрес? Нису сви имали радно место. Плате су биле мршаве, регрес као Халејева комета. У мојој га породици бар није било тако често.

Тата је, док ме мама носила у стомаку, добио посао у Немачкој. С аутобуске станице, с већ спакованим коферима, вратиле су га сузе његове мајке, моје нане.

„Где ћеш БАШ САД тамо с трудном женом, видиш да усташе дивљају, нема тамо среће, сине мој“, говорила је моја златна Љубица, која истраумирана свим што јој се десило од 1941. до 1945, никад у животу није одгледала ни секунд било ког партизанског филма. Било је то превише шминкања ружне прошлости за жену којој су, на њене и очи њене малолетне ћерке, убили мужа 1942.

Елем, татин друг је отишао, стекао немачку пензију, направио кафану, ено га и данас живи удобан и безбрижан пензионерски живот. Мој ћале, који никад за 40 година није закаснио минут на посао, после свих оних година у мемљивој хали фабрике шпорета „Алфа“, данас једва крпи крај с крајем с пензијом мањом од 30.000 динара.

Сигуран стан? Није га било за све. Деда је био у комисији за доделу станова у Врању, још памтим оне руке скупљене у карактеристичну позу скрушеног и скромног човека, као и погледа пуних наде. Памтим и угашене погледе после непоколебљиве дедине реченице: „Услови конкурса су за све исти, поднеси папире, комисија ће урадити свој посао“.

Рата кредита мања од кутије за цигарете? Кад бисмо се шалили. Мама и тата су те 1979. једва добили кредит, после силног мољакања по шалтерима, да би се следећих 5 година некако довијали, дебело помогнути дедином пензијом, како би опремили бар први спрат куће у насељу Асанбаир, на тешкој периферији Врања. Кућу смо продали много година касније, а други спрат никад нисмо успели да завршимо у потпуности.

https://youtu.be/8GqinHf-w2I

Летовање сваке године? То су могле само пословође, директори и они изнад платежног разреда мојих родитеља, мајке службенице у „Јумку“ и тате радника. Ишли смо на море у Лептокарију, али никако сваке године. Сваке друге или треће можда.

Бесплатно здравство и школство? Кул. Могуће је да део данашњих дугова плаћамо захваљући тој одлуци. Не кажем да не може, ено у Кини може, али да ли је Југославија то могла да дозволи себи? Нисам сигуран.

Било је ту још неких ствари.

Вожња пар-непар јер нема горива за све.

Рестрикције струје, све чешће како су се осамдесете ближиле крају.

Нема ОХО лепка, треба ми за ОТО, па мама преко пријатељице набавља испод тезге.

У моје годинама начето сећање стаје и црвена хармоника коју је тата донео једног дана у дедин стан од 44 квадрата, у коме се наш шесторо гурало 12 година.

Тата је, као и цела породица, био срећан, јер ће син научити да свира хармонику, па ће млатити паре као сви они весели хармоникаши с Првог програма ТВ Београд.

Нана би знала да каже: „Бар ћеш имати занат ако школа не крене како треба“.

Школа је ишла како је ишла, кампањски и на гурку, али хармонику никад нисам засвирао толико добро да бих од ње живео. Штавише, пар година касније тата је продао „јер од сина није било вајде“.

Не знам каква су ваша сећања, колико овај глиб од живота утиче на општу идеализацију свега, али далеко од тога да је Титова Југа била бајка.

На страну идеолошко силовање државе и њених грађана (другова), Југославија је свој зенит достигла много година пре мог рођења, ако га је икад достигла.

Године које памтим биле су мусаве, мрачне, хладне, пуне бесмислених забрана и још бесмисленијих несташица.

Људи су желели више, то је у природи човека, али тога није било. Вазда стезање каиша, штедња, вазда нема, увек биће… Једног дана.

Нема за адидас или пуму, има за yассу.Нема за лее цоопер или левис, има за неку домаћу марку чијег се имена више не сећам.

Томосов мопед, тошибин видео-рекордер, стони фудбал, све је било недостижно јер – нема се пара.

Никад није било.

Коначно, ако вам је овај текст превише мрачан, праштајте.

Многи од вас имају лепше успомене, поделите их с нама у коментарима.

74 коментара “ЈУГОСЛАВИЈА НИЈЕ БИЛА БАЈКА, НЕМОЈТЕ ДА ВАС ЛАЖУ: Како се заиста живело у СФРЈ?

  1. Perun каже:

    Titoizam

    “Krvavi diktator i srboždеr J. B. Tito…

    Ovo nijе rеč samo o prošlosti
    vеć i o našеm nacionalnom oslobođеnju i prеporodu u budućnosti!

    Mi Srbi smo sе kroz istoriju borili s brojnim i tеškim opasnostima kojе su prеtilе da nas osakatе, pa i da uništе našе nacionalno bićе.
    Čеsto sе pokazivalo da nismo dorasli izazovima,
    tе smo trpеli i vеću štеtu nеgo što jе bilo nеizbеžno.

    Sistеm koji jе dеlovao u prilog našеm spasu po pravilu nijе uvek bio dovoljno еfikasan,
    u njеgovim rеdovima bilo jе i izdajnika, ali ipak jе bio naš i kako-tako radio za nas.

    S titoizmom smo prvi put dobili sistеm koji radi protiv nas.
    Dobili smo uz pomoć anglo-amеričkih bombardеra i zakulisnih igara,
    tе ulaska sovjеtskih tеnkova u Srbiju
    – državu koja jе titoističko-okupaciona, a navodno jе naša,
    i koja radi protiv sеbе i vеćinskog naroda u njoj.

    Tako smo završili rat kao formalni pobеdnici
    čiji su nacionalni intеrеsi bili tеžе pogođеni nеgo kod bilo kojе poražеnе nacijе. Raznovrsnе poslеdicе toga traju i danas,
    tе prеdstavljaju naš najvеći problеm!
    Avеti titoizma i daljе lеbdе nad srpskim zеmljama“!

    1. издајник над сви издајници каже:

      ал рекни ти мене зашто ови комунисти и даље вршљају по срби?? шта је бре с њи јел су изели гљиве лударе??

    2. Perun каже:

      Pa da PONOVIM:
      Ko misli da jе Broz mrtav, komunizam davno pao,
      a titoizam prеvaziđеni nеprijatеlj iz prošlosti,
      taj nikada nijе razumеo istinsku prirodu titoizma
      kao fanatičnе sеktе ispunjеnе mržnjom prеma svеmu što jе srpsko.

      Članovi ovе sеktaškе duhovnе formacijе danas živе i nеumorno radе u našoj politici, službama bеzbеdnosti, mеdijima, kulturi, umеtnosti, еkonomiji…

      Rade kao deo drzavnog sistema, maskirani kao neke nove
      „liberalne“ eu-rob-ske partije i ne vladine organizacije.

    3. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Перо, уз помоћ Тита успеваш да окупиш око себе и своје највеће мрзитеље! Честитам! Кад си дош’о, јеси се снаш’о ?! :))))

    4. Perun каже:

      E hebi ga Đole,
      ja o temi a ti o meni… :(
      —–
      Кад си дош’о, јеси се снаш’о ?! :)))
      —-
      Pročitao si ono što sam napisao Dikiju…?
      Markov dan u Sasama je uvek lep događaj,
      i trudim se da uvek kada je moguće budem tamo.

    5. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Па и ја о теми Перо.::) Тема је тито, и овде ако пишнеш на њега, о’ма попасеш симпатије највећих својих душмана на теми шешељуге..:)))
      Таки смо ми Срби, зато нас и сврби…

    6. Perun каже:

      Đole ti opet o meni…
      Siguran sam da znaš da ja uvek iznosim svoje mišljenje
      bez obzira na reakciju drugih komentatora.
      Nikada ne gledam i ne razmišljam da li se to nekom sviđa
      ili ne sviđa, da li nekom odgovara ili ne odgovara.

    7. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Титоизам није „fanatičnа sеktа ispunjеnа mržnjom prеma svеmu što jе srpsko“ а ови који су данас ,,“liberalne“ eu-rob-ske partije i ne vladine organizacije“ немају благе везе са кадром СКЈ.

    8. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Тито није “Krvavi diktator i srboždеr“

  2. Stari Lav каже:

    У време Тита смо живели боље, али треба имати на уму да је економија уништена у ратовима и приватизацијама, сада је тек Вучић поново покренуо привреду и биће све боље.
    Сигуран сам да ћемо за 5 година живети много боље него у време Тита јер поседујемо енергију и потенцијале које ћемо искористити.

    1. Kodza Milos каже:

      Јел ти беше онај што је ваљао канистере у та лепша времена?

    2. Stari Lav каже:

      У времену Тита нисам радио јер сам тада био млад а радили су моји родитељи, после када је дошло време кризе било је тешко али сам се борио и радио чак и као радник најтеже послове, у времену ДС-а је било проблема јер ми је жена остала без посла али се нисам предавао и веровао сам у бољу будућност српског народа.

    3. Grom каже:

      Mislis stranci poseduju te potencijale,kojom ce nasom energijom za minimalac iskoristiti,
      uz aminovanje tog…sa tvog avatara i bracinog mu racuna za postotak.

  3. Mika Mikic каже:

    Тата радник а мама службеница и добили су стан? У реду, рецимо аутору чланка је то било мало… Да га питам ја нешто, просто и једноставно: А данас шта добију радник и службеница?
    И не могу а да не кажем: није летовао само онај ко није хтео! Бесплатнс летовања за нсјсиромашније, извиђачи џабе, феријалци, школе, одмаралишта, летовалишта, радне акције, бање! Јесте и те бање, ове које данас незаконито продају. Битанга једна, треба ли му да упоредим здравство онда и сада?!
    И ј***о га његов ОХО лепак, лицемер бедни!

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Добију куурац да избију очи и ОХО лепак који ће им одбити од плате да залепе памперс пелену да не спада током „процеса производње“..:)))

    2. издајник над сви издајници каже:

      тако је друг пасуљ. од твој казан у јна менсу и даље пушташ гаси. ко да си гуто корсатин.

    3. Михаило каже:

      Овај Калимеро је сам себи противречан али мислим да су ово наручени текстови, још да каже да је био дисидент са три године и затражи неку “бранитељску“ пензију

    4. издајник над сви издајници каже:

      ма ја им рекно ал неће ме слушају. бесплатна летовања за наисиромашнији у ОРА. ако радиш на пругу добијеш тањир на супу. а за моје време кретендо на комунизам. дизаш гаибе и зарадиш милион марке. каки мити море.

  4. ЏЕРОНИМО каже:

    S.Info: zašto ne objavite ime autora ovog teksta?

    Taj Južnoprugaš se ispilio negde pred kraj Titovog života i smatra se merodavnim da daje ocene i da nama starijima soli pamet kako se živelo u Titovo vreme.
    Njegova se priča zasniva na nebulozama, njegovim dečačkim impresijama i doživljajima iz tog doba.
    Taj bizgov je trebao da ode napr. u Leskovac (60 km od Vranja) da poseti fabriku „Jura“. Da o tome napiše reportažu i da napravi upoređenje kakav je bio položaj radnika u Titovo vreme i kakav je danas.

  5. моћни Ђоле Јанговић каже:

    Јеебига друг, школа ти кажеш ишла једва и на „на гурку“, хармонику никад ниси успео да научиш да свираш… па коме се жалиш батице? НАМА!?
    Жали се оцу, он те је правио тако просечна и килава….:)))
    А за чечање на киши и дочек Тита нико те није терао, могао си да останеш у кући, не би те за то слали на Голи оток… ал’ куурац, срамота од друштва, преки погледи, социјално одбацивање.. Исто као и данас што глумиш антикомунисту и пљувача на ту исту државу; немаш муда да се супротставиш мејнстриму!

    1. Преторијанац каже:

      Смрт Шугославији и Шугословенима живела мајка Србија

    2. Sloba Milosevic каже:

      А Србија ли постоји ?? Е брате мили па сватите једном да Србија не постоји од 5.октобра 2000.год. Војислав Шешељ и Слободан Милошевић су 2000.год. били против ДОС и ОТПОР али јачи је победио и Србија је колонија Вашингтона, Брисела и Лондона од 5.октобра 2000.год. Дивљи запад жели да од Србије створи Београдски пашалук.

    3. Преторијанац каже:

      Србија постоји и биће све јача у савезу са Русијом то смета србомрзцима ко што је овај Фрањо Јанг из Загреба

    4. издајник над сви издајници каже:

      ама не дирај ми друг фрањо виш да су запосели саит. нема овде више срби док су црвени издаиници на њега.

    5. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Пронаш’о се у опису а Пркнодавалац хахахахахах..:))))

    6. издајник над сви издајници каже:

      нема бре сваки желудац ко ти друг воле да се препусти местриму. слага се у њега пасуљ са све клозетске даске.

    7. Mika Mikic каже:

      Баш тако Ђоле, потписујем.

Коментари су затворени.