Прочитај ми чланак

КО ЈЕ БИО БОЉИ ЗА СРБЕ – Карађорђе или Милош Обреновић

0

О Милошу и Карађорђу: Да ли је историја потценила јуначног Карађорђа на рачун лукавог Милоша, заборављајући да је Црни Ђорђе, између осталог, био бољи дипломата од Милоша, коме је у заслугу приписивана и "политичка мизерија".

Описујући га увек у борби, с руком на кубури, историја је пропустила да Карађорђа означи као генија војне стратегије (само на бугарском фронту Вожд је командовао са 90 хиљада бораца).

Тактичко знање, наполеонска брзина и познавање географије (у чему га је касније достигао само војвода Мишић) чинили су га надмоћним над турским генералштапским официрима, међу којима је било доста школованих Енглеза. Али, систем регрутације, систем обавештавања и командовања на више фронтова, уз снажну централну резерву – то је нешто што ће од њега преузети Хитлеров војни штаб.

У историји самог устанка Вожду су признате, углавном, само војничке врлине и нема сумње да је разлика, као државника и политичара, између њега и кнеза Милоша (по оном познатом дидактичном, баналном, освештаном реду школа) нажалост, већ дубоко укорењена.

Војсковођа И стратег светског формата

Карађорђе, по ратним архивама Аустрије, много је више од једног сељачког вође и његове рокаде, фортификације, артиљериски бојеви, не могу се протумачити, једноставно, простом генијалношћу, или помоћи граничарских официра, или мудрошћу мајора Дабића, руског инспектора градова.

По нашем мишљењу, долази потреба промене целог схватања устанка и новог приказа Карађорђевог рата против Турске.

Тактично његово знање, и наполеоновска брзина остају тајне, као и његово необично географско познавање Србије. Тумачено је хајдуковањем. Како тумачити међутим, остале његове војне замисли, које, и нестручњаку, падају у очи? Не само његове чудесне битке, у којима туче школоване турске штабове, артилерију отоманску којом командују често и официри Енглези, него и његов систем регрутовања, стварање једне централне резервне војске, за сва ратишта, око Тополе, скоро нешто што личи на „врховну команду“, са разгранатом службом извештаја и командовања.

Човек који је тукао своје битке, са идејама истим као немачке у светском рату, борећи се, унутрашњим разводима армија, на више фронта, не може остати, ма колико то епски дивно било, и као стратег, без једне нове критике извора.

У том случају, уверени смо, и слику Совјета, што је досад сав у анегдоти, са његовим топовима и пошиљкама муниције тоуте пропортион гардее, осветлиће неизбежно зрак сличне славе, што је на пр. издашно обасјала у историји круг Карноа.

Исписи из аустријских архива о устанку, уздићи ће Вожда, и досад узвишеног као ратника, још више.

Питање је да ли би нови исписи из докумената турских и руских, изменили историју устанака и лик Вожда. Ми мислимо да би за то била довољна већ и једна изричита критика досадашњих извора, са питањем правде за Вожда као државника.

Карађорђе схватљив и Србима преко Дрине

Покретање устанка, организација побуне то је видно мало ремек дело Карађорђа. Ако се велича Милошева вештина према Марашлији и Цариграду, превиђа се донекле Карађорђева умешност према командантима Петроварадина и Беча. Издржљивост и такт политички и те какви.

Лукавство, мир, присебност и у најстрашнијој ситуацији величају се код кнеза Милоша и његова убиства људи што му сметају, али се превиђа да се све то одиграва у једном затвореном пашалуку.

Упоређења те врсте у историји немају смисла, али ако се баш хоће да чине, будући критичар неће моћи да не примети да је политичар Милош деморалисао и да је неприродан, ван свог пашалука, док је Карађорђе схватљив и у Босни, и у Срему, и под Велебитом, а сваки народ треба да носи судбину свог бића. То је једина мудрост политичка што не вара.

Подвале, марифетлук, колективна дегенерација, често уписују се у плус Милошевог доба, а крај такта око Марашлије, превиђа издржљивост Карађорђа око Бећира итд.
Каква таква дипломатија Карађорђева, под најнеповољнијим приликама стварала је од српског питања европско.

Хладан, паклен, психолог, опак као змија био је, кажу, Милош, али се превиђа да никад није умео заиста да стиша, већ само да умртви, мрцвари, или корумпира.
Када Кметови из Поцерја носе храну Турцима, а Карађорђе стигне да направи реда, пита Карађорђе:

„Чије се ово двориште зове?“

„Зове се Милоша Обилића, војводе поцерског, двориште“.

„Е, којекуда, посеците ову тројицу турске удворице који воле Турцима, него својој браћи“. И како мемоари протини причају, стоје они Поцерци у „највећем страу“, гледајући ону тројицу без главе и моле га за опроштај. „Ори се стотину и више гласова, да човеку и сузе потеку. Поцерци пођоше руци; он се по с неким у образ пољуби. Те ти богме, и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић, око пуне софре). „Наша браћа, наша браћа! Христос посред нас!“

Народ за Ђорђа никад није био „стока без репа“

Милош је, у корист свог апсолутизма и свог пореског система поступао са народом, опрезно, великом вештином, као и са Турском, Карађорђе као и са рођеним братом и очухом у име државе која је кад се ствара за сваког ко је мушко највећа опојност. Никад, ни у највећој патњи Вожд свој народ није као кнез Милош назвао „стоком без репа“..

Међутим, та патња, иницијатора, зачетника, организатора, хероја, који захтева од масе прегалаштво не деморалишући је, већ је уздижући („Ене – де сад! Зар Ви мислите тако да се умирите, па кућама. Нема ту мира, од сад ће да буду бојеви велики“) често се превиђа при утврђивању државног количника Вождовог.

Сан на мирисним јастуцима Србије

Најпосле, шта се највише заборавља, у Орашцу већ, мрки, ћутљиви Карађорђе је педесет и две године. При великим биткама устанка. Он је близу шездесете. У најстрашнијој години, што Србији доноси пропаст 1813 зна се да је лежао, баш кад је војничка катастрофа почела, болан од тифуса, али зашто још нико није трагао за његовом болешћу свакако жучи која је очигледна при описима мемоара о њему. Зар та телесна патња, и сама, не би могла много да протумачи?
Као и старост, што га је, занета шумом, мирисом Србије, ораница и поља, при повратку из Русије, у шездесет петој години, ослабила толико да је погнуо у сну главу, да полети крвава у вечност.

143 коментара “КО ЈЕ БИО БОЉИ ЗА СРБЕ – Карађорђе или Милош Обреновић

  1. Аца Тодоровић каже:

    Браво за комуњаре. Овај текст је још један успешан покушај да се Срби националисти и ројалисти поделе, а да би комуњаре и безбожници не сметано владали, пљачкали Србију и уништавали Србе.
    Зна наш непријатељ, да је у традицији Срба да верују у Бога и поштују и гину за краља, па нам потура овакве текстове да би се Срби посвађали.
    Масони и Ватикан су измислили и потурили лажне наследнике Обреновић, да би поделили Србе. Па још им није било довољно што две династије претендују на престо, него су направили и два крунска савета Обреновића. Тако да данас у Србији постоје два крунска савета Обреновића и један крунски савет Карађорђевића.

    Док се ми свађамо и завађамо ко је био бољи владар да ли Милош или Карађорђе, комуњаре, издајници и безбожни на миру нам пљачкају државу а и нас саме, уништавају све што је србско, а Срба је све мање.
    Освестисмо се и пробудимо се браћо Срби и устанимо да се боримо против велеиздајика на власти који уништише и прошлост и будућност.

    1. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Срби не треба да гину ни за краља ни за председника, већ за сопствени народ!

    2. grebak grebić каже:

      Хоћеш ли их ти предводити???

    3. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Ако Бог да, хоћу!

  2. Aljeka каже:

    Знам ко је најбољи а то сам ја. Кад ме одради Меркелка са бренером а брзо после примим и Куррца.

  3. perungromovnik каже:

    текст је тенденциозан и полуистинит, јер у тексту НИЈЕ написана истина, истина да Карађорђе НИЈЕ подигао устанак него да су устанак подигли хајдуци као и све Србске војводе и кнезови, а то што је он на скупу кнезова изабран за вођу борбе за слободу то је друга ствар. Одлуке и тактику ратовања НИЈЕ сам Карађорђе доносио и водио него су то чиниле СВЕ харамбаше и буљубаше а он је само био у врху и координисао све то. Да не дужим, Милош НИЈЕ побегао кад је устанак угушен, него је остао и по цену да буде посечен од турака, а вожд је са још неколицином чамцима збрисао из Србије…
    п.с.
    види се да је текст написан од стране љубитеља Карађорђевића са циљем да их некако оправдају и рехабилитују за катастрофалне одлуке донете за време њихове сумануте владавине, где је СРБИЈА и Србски народ изгубио МИЛИОНЕ својих сународника као и поклањање територија нашим осведоченим крвопијама, укључујући круну свега УКИДАЊЕ СРБИЈЕ као државе зарад добробити курватских и словеначких крвожедних хорди! Црква чува и зна све тајне, нећу се овде препуцавати са „карађорђевићевцима“ јер не желим да уносим злу крв међу Србе и да се Срби опет око ових пробисвета свађају, знам оно што знам и моје је мишљење створено на основу тих сазнања, Карађорђевићи су проклетство и пропаст Србије! Сам црни Ђорђе Петровић јесте водио величанствене битке и за то нека му је Слава и хвала, али као државник он НИКАДА не би успео јер је био психички лабилан и преке нарави (обесио оца и убио брата у афекту те због тога НИЈЕ био омиљен међу Србима), постао је вођа Србских устаника игром случаја и због своје прекости. Изгледом је био црне пути (као арнаутин муса кесеџија) и није много марио за људске животе, лако је падао у ватру и умео је тренутно да пресуђује и убије без давања могућности да се осумњичени саслуша или брани од оптужби. Можда је због таквих убијања на себе навукао грех убијајући невине људе и убијањем свога брата и оца, и можда је баш и због тога и доживео такву судбину какву је и доживео. БОГ види све и грехови се наплаћују по Правди ЊЕГОВОЈ, од ЊЕГА се не може побећи. Данас ни прстом не мрдају да било шта учине за обнову и процват Србске државе и Народа, а за разлику од њих Србија је у време Обреновића постала СЛОБОДНА, призната, са повећаним наталитетом, са новоизграђеним школама, болницама, војним академијама, које су Карађорђевићи уништили својим крвавим превратом и убиством Александра Обреновића! Зато су карађорђевићи проклети, расејани по свету без куће и без државе, без части и без образа…како су чинили Србскоме Роду и Народу ТАКО им БОГ помогао!

    1. grebak grebić каже:

      Перуне , рекосмо вам да се претплатите на „ИСТОРИЈУ ЈЕДНЕ УТОПИЈЕ“. СА ЊОМ ТИ НИКО НЕЋЕ ДРЖАТИ ПРЕДАВАЊЕ НИ ИЗМИШЉАТИ ГЛУПОСТИ!

  4. grebak grebić каже:

    За оне који верују лупежу Коџи: Он вас стално упућује на „историчара“ Баранина. Ево шта каже Баранин на страни 94 књиге „Кнез Михајло“: „Беч је за Михајла био најпогодније место за деловање на Србију као и да каналише незадовољство у Хрватској и Војводини у КОРИСТ ЈУГОСЛОВЕНСТВА!!!!“
    „Улазак у високо Бечко друштво и племство Кн Михјло……..
    ТО ВАМ ЈЕ ТАЈ КОЏА-УСТАШКИ ПОРТ ПАРОЛ У БЕОГРАДУ. ПОДЛЕ ЛАЖИ КОЈЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ СУ КЛАСИЧНЕ УСТАШКЕ У ЕМИГРАЦИЈИ!!

    1. Sloba Milosevic каже:

      Kodza Milos је усташа и само пише лаж. Пише коментаре на ВЕСТИонлине и хвали фашистички запад.

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      А овај твој вршњак Грбоња опет, за разлику и унаточ… хвали масоне и англосаксоне као наше добротворе.::)))
      Ееее јеебо вас Јосип Броз што вас није потаманио још у колевци, пичка ли му маатерина она хуманист’ћка ! Него вам је ћаћама обезбедио радно место, стан и дечији доплатак!

    3. Kodza Milos каже:

      То ми је својеврстан комплимент од тебе јер си натакарио слику најзаслужнијег човека у усташкој историји.

    4. Sloba Milosevic каже:

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије.

    5. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Па рекао си горе да ти је оно ЗАДЊИ коментар??? ХАхахахахаха…::))))

    6. grebak grebić каже:

      НИ ТО НИСИ РАЗУМЕО, ЈАДНИЧЕ!

    7. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Истина нам не смета, сметају нам будале.

    8. моћни Ђоле Јанговић каже:

      хахахахахахахахахахаа….. прдоњо алцхајмером похарани..::))))

    9. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Докажи, написмено и документовано да Коџа или било ко овде има икакве веза са усташама!

  5. milovan каже:

    Кратко и јасно. Да неби Карађорђа неби било ни Милоша. Камен
    темељац србске независности оштра ђорда Карађорђева и тачка 8 врло неповољног како за Србе тако и за Русе Букурешког мира. Мудри Милош, као и сви после њега стављали су Порти тачку 8 под нос те све миц по миц све до рата 1876-1878 ослободили један део Сбије.

    1. Бели Орао каже:

      Само гурати слогу и ништа више.

    2. milovan каже:

      Тако је лепо име!

    3. Бели Орао каже:

      Хвала брате !

    4. Kodza Milos каже:

      А извори су, твоја осећања? Историја каже другачије а то да је ђорда карађорђева камен темељац за слом устанка, пошто је збрисо из јендека да су све војводе за њим збрисале, већина ратника побијена, жене и деца завршили у робљу а праве цифре овог потопа се крију. Постоје подаци у ћоровићевој историји Срба да је само један дан на Палилуској пијаци продано 10.000 жена и деце у робље и послато у Анадолију. То је време док је Карађорђе шето ђорду по Аустрији и спремо се у Русију. Карађорђе је засро много пре Букурештанског мира, он је само последица његовог јајарења са великим силама. Флоскула “Да није било Карађорђа не би било ни Милоша“ је прилично шеретска, исто тако можемо рећи “Да није било Карађорђа, било би Милоша или његовог брата Милана“ кога је убио да до тога не дође.

Коментари су затворени.