Прочитај ми чланак

СРПСКИ ЛИНГВИСТА: Српски, хрватски, босански и црногорски су заједнички језик…

0

Професор сматра да се заједнички језик и данас зове "српскохрватски", без претензије да тај назив намеће било коме, и додаје да је за својих 85 година живота говорио исти језик "под пет-шест различитих званичних назива"

Лингвиста Ранко Бугарски изјавио је данас да са лингвистичког аспекта нема никакве сумње да су српски, хрватски, босански и црногорски језик у ствари заједнички језик који је раздвојен из политичких разлога.

„Имамо четири различита језика гледано са политичког и административног становишта, а никако са лингвистичког“, рекао је Бугарски на представљању своје књиге „Говорите ли заједнички“ на Филозофском факултету у Новом Саду.

Навео је да свако може да назива тај заједнички језик како жели, јер како је оценио, није суштина у имену језика, већ је битна свест да говоримо заједнички језик.

„Дакле, оно што је битно јесте свест да говоримо заједнички језик и то је нешто што нам доноси велике предности које се гурају у запећак и не користе се из политичких разлога“, казао је Бугарски и додао да је то суштина Декларације о заједничком језику која је јавности понуђена на потписивање прошле године.

Бугарски је казао да заједнички језик и данас зове „српскохрватски“ без претензије да тај назив намеће било коме, и додао да је за својих 85 година живота говорио исти језик „под пет-шест различитих званичних назива“.

Лингвисткиња Вера Васић казала је да су убедљиви лингвистички аргументи којима се у Декларацији о заједничком језику доказује да је реч о истом језику.

„У избору измедју струке и политичког става, мора се дати предност стручном знању, али се по реакцијама схвата да се многи лингвисти одричу тог принципа“, казала је Вера Васић.

Оценила је да уколико се прихвати да заиста говоримо заједничким језиком, он може довести до помирења, због чега треба радити на подизању степена толеранције и на промоцији предности заједничког језика.

„Садашња четири језика су четири политичка језика. То нису стандардни језици, већ су ти стандарди резултат политике“, навела је Вера Васић.

По њеним речима, политичко раздвајање језика доноси бројне лоше последице, а најдрастичнији примери су такозване две школе под једним кровом.

22 коментара “СРПСКИ ЛИНГВИСТА: Српски, хрватски, босански и црногорски су заједнички језик…

  1. Виде Даничић каже:

    „Лингвиста Ранко Бугарски изјавио је данас да са лингвистичког аспекта нема никакве сумње да су српски, хрватски, босански и црногорски језик у ствари заједнички језик који је раздвојен из политичких разлога.

    „Имамо четири различита језика гледано са политичког и административног становишта, а никако са лингвистичког“, рекао је Бугарски на представљању своје књиге „Говорите ли заједнички“ на Филозофском факултету у Новом Саду.

    Навео је да свако може да назива тај заједнички језик како жели, јер како је оценио, није суштина у имену језика, већ је битна свест да говоримо заједнички језик.

    „Дакле, оно што је битно јесте свест да говоримо заједнички језик и то је нешто што нам доноси велике предности које се гурају у запећак и не користе се из политичких разлога“, казао је Бугарски и додао да је то суштина Декларације о заједничком језику која је јавности понуђена на потписивање прошле године…“

    Основа језичке заблуде Бугарског (а можда је у питању и подметачина!) из цитираног текста јесте:
    – имамо четири различита језика гледано са политичког и административног становишта, а никако са лингвистичког;
    – термин „заједнички језик“ обухвата српски, хрватски, босански и црногорски језик;
    – свак може да назива заједнички језик како жели;
    – велике предности нам доноси то што говоримо заједнички језик;
    – подршка Декларацији о заједничком језику…

    Он, дакле, негира да са лингвистичког гледишта имамо четири различита језика, али прихвата да је та политичка подела једног, заједничког језика некаква предност. Он, наравно, не каже како се зове тај заједнички језик, ни каква је и зашто је то нова предност оних који од давнина говоре једним језиком звати тај јединствени, заједнички језик различитим, политичким именима. Такође, он не образлаже како се лингвистички један и јединствен језик може звати именима по слободном избору и има ли у свету још барем један такав случај. Он неће да призна да је то политичко уплитање у лингвистику и не осуђује то насиље над науком. Наравно, он зна да је тај тзв. заједнички језик у ствари Србски језик, али он то није рекао. И код њега, из политичких или утилитаристичких ртазлога, превладао политички став о лингвистичком проблему. Зато он у позитивном смислу помиње ону злогласну Декларацију о заједничком језику…

    Овим ставовима Бугарски се декларисао до краја као политички лингвиста и прихватио је логику оних који већ вековима врше насиље, крађу и прекрађу Србског језика, јер такав став има и Влада Србије којој он не сме или неће да се супротставља. Он је као вајни лингвиста прихватио насиље политике, вере и агресије великих сила и њихове резоне и циљеве у пљачкању Србског језика и културне баштине на том језику, стварању нових верских и политичких нација од Срба православаца, стварању квази држава на етничким територијама србским и од Срба православаца путем исламизације, унијаћења и католичења…

    Бугарски је класичан лингвиста из сербокроатистике (србокравтистике), који је још под утицајем Новосадског договора којим је конституисан српскохрватски језик, који има два наводно равноправна писма од којих је крватска рогата латиница пуно равноправнија од Ћирилице… Зато он прихвата и непостојећа нација „босанци“ има право на језик који се зове „босански“, а исти је случај и тзв. црногорцима у националном смислу.

    Бугарски је у интелектуалном и квази-научном смислу поклоник крватског становишта и рватског културног обрасца у србској лингвистици која се зове србистика, али још није конституисана у уведена у научну класификацију и образовни процес.

    Нека му све то што паламудио о заједничком језику служи на част које нема…

    1. Виде Даничић каже:

      Бугарски – како то србски звучи (један коментатор на србин.инфо)! Бугарски је рођен у Сарајеву, дипломирао је Филозофском факултету у Сарајеву, англиста је по профилу образовања, био је редовни професор Филолошког факултета у Београду. Члан је Европске академије наука и и уметности (Салцбург) и експерт Савета ЕУ за регионалне и мањинске језике?! Дакле, он није србиста, а његови мотиви за писање о Србском језику и против њега јасни су у односу на његова титуле у некаквим научним телима ЕУ. Смрди све на чињеницу да је плаћен од ЕУ да промовише тај заједнички језик и растакање Србског језика. Још једном честитамо овом бугарском на антисрбском ставу о србском језичком питању и проблемима…

  2. dr Srbivoje каже:

    Jel vi mislite da stvarno ljudi cak i u hr ne znaju da je jezik isti pa cete vi da im saopstite istinu , pomirite itd kakve gluposti. Znaju to ljudi 99% pa sta. Ova tema samo zanima jugonostalgicare i jugotitobolesnike jer oni zele da nadju nov nacin da vaskrsnu mrtvaca

  3. Горан1 каже:

    Ранко Бугарски је професор енглеског језика и за Српски (намерно велико С) је стручан колико и било који свршени гимназијалац!
    Његови искази су мотивисани политиком, а не стварношћу.

    Тачно је да је народни језик савремених Срба, Хрвата, Црногораца и муслимана из наших крајева исти, савршено се разумемо.
    Службени језици нам нису исти!
    – Пратим хрватско законодавство из моје струке и често наилазим на делове текста који не разумем или са тешкоћом.
    – Службени црногорски језик има више гласова и слова, крај осталог.
    – Од неразумљивих турцизама у језику овдашњих муслимана које силом прилика слушам ми је мука.
    – Мој језик је Српски, а писмо ћирилица!

    Али они, као и ја, имају право да говоре и пишу како им је драго, а и та разлика између њихових народних и службених језика се мене не тиче (о томе се сигурно слажемо).

    Што се тиче српскохрватског језика, тај појам су увели „Српски“ политичари и лингвисти и милом и силом га Србима наметали, заједно са латиницом. Хрвати су увек сматрали (званично и незванично) да је њихов језик Хрватски. Тако је испало да Срби говоре исквареним хрватским језиком. Ето, то је достигнуће „Срба“, родоотишавших, родопрезиратеља па и родомрзаца!

    1. Zoran каже:

      Нема, или их је врло мало, турцизама у србском језику. То су србизми у турском.

  4. Војвода каже:

    Уважени професоре, није проблем то да је језик који се користи заједнички већ то да је то СРПСКИ ЈЕЗИК!!! Не може ни српско-хрватски јер таквог нема осим политичке категорије. Хрватски језик тражите по неким италијанским забитима где још има аутохтоних ‘рвата. Оно што они користе је искварени Српски а остала два које помињете су тзв језици хибридних нација које служе за разбијање српског народа.

    1. Србин од Винче каже:

      Све тачно, а поготово ово о исквареном Србском. Најежим се сваки пут када умјесто „поријекло“/“порекло“ чујем одн. прочитам „подријетло“? Ријеч „поријекло“ је врло лако могуће објаснити лијепим Србским језиком: Наша лоза је као ријека која има свој извор и стално тече а ми идемо „по“ тој „ријеци“. Али, кроати су искварили ту љепоту (зашто ме то не чуди?) па кажу „подријетло“ што је апсолутно немогуће објаснити на било којем језику, укључујући и искварени Србски који су назвали „хрватски“.

    2. АЛатир каже:

      стиже „нови језик“ али без слова „србски“! одобрили „виши научници“, сложио се и Ноам Чомски, или екумена.
      ја се оштро томе противим, али сам свестан да ово није „прва“ ни задња реформа или „сакаћење“, после Брчина и Виенских „штампара“ којима је Вучина предао/продао наше старе летописе за трошкове (чифути…), ту су се „играли“ реформатори неки Хам (по презимену еврејин), неки Клајн (по презимену еврејин)… и тако даље…

Коментари су затворени.