Подешавања / Settings

Влада Хрватске саопштила је данас да је прикупљено довољно потписа за расписивање такозваног референдума против ћирилице, па ће сада Сабор одлучити да ли ће од Уставног суда тражити оцену уставности референдумског питања или ће расписати референдум.

Иницијативу је покренуо штаб за одбрану хрватског Вуковара, проусташка организација која се бори против употребе ћирилице у Хрватској.

Двојезичну таблу са натписом установе на латиници и ћирилици непозната особа разбила је ноћас на згради Хрватског завода за запошљавање (ХЗЗ) у Вуковару.

Хрватско национално писмо је латиница, а српско национално писмо ћирилица. Хрватска до фанатизма чува латиницу, а ћирилица је у Србији на издисају. Који су разлози томе?

Ово је глас поражене Србије, не владајуће. Ја се бојим када моћни праве спискове, а сви који су се и нашли на овом списку, укључујући и Ђорђевића, на сведочењу на суду рекли су да се не осећају угрожено. Лако би било Србији да јој је Ивановић једини проблем.

„У прошлости су српски језик и ћирилица били светиња српског националног бића. Кад је цар Јосип Други у Војводини одлучио да се у школама учи немачки језик и латиница (да би немачки надзорници могли да надгледају рад у школама) – српски прваци су се побунили и цар је променио одлуку“, рекавши, „Тај национ је јако поносан на свој језик, на своју веру и на своје писмо и у то му не смемо дирати! Ја нећу да у том делу своје царевине имам неприлика.“[1]

Та четворолика алтернативна нејединствена српска језичка норма опасна је по Србе, српску културу, цивилизацију и за будући идентитет у оквиру, код нас већ проглашене, „Европске уније без алтернативе“.

Наше данашње научне институције лингвистике, уз прећутно одобрење државних институција, докусуравају ових десет одсто преостале ћирилице захваљујући директно неуставној одлуци у Правопису српскога језика (последње издање Матице српске из 2010. године) у коме је неуставно по Члану 10. одузет суверенитет српској ћирилици у корист „латиничког писма из времена српско-хрватског језичког заједништва“ (Правопис, стр. 17).

Све слабости Вукове реформе српскога језика и писма током времена су увећа(ва)не стицајем лоших околности, једно, а, друго, због фалсификовања Вука према сулудој идеји југословенства Срба и неговања немогућег „братства-јединства“ југословенских народа, чији се број множио на основама антисрпства.

Наши цењени професори који се језичким и графијским питањима баве у плаћеним институцијама Матици српској, САНУ-у, Институту САНУ-а за српски језик, могло би се рећи, дају прилично тачне, како се то у науци зове, описе стања језика и писма Срба данас.

Пошто у тамошњој Пореској управи „не знају” ћирилицу инсистирају на латиничном преводу фотокопираних докумената

Црква је све гласнија и све више политички присутнија, након дугог времена Црква по први пут води јавну кампању која неретко прелази у отворено непријатељство према влади – коју неки бискупи називају „ненародном“, неки „злочиначком“, због признавања права мањина после десет година. Ту врсту отворене кампање дуго нисмо имали у Хрватској, каже професор Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа.

Србија и Хрватска данас готово да су исте у односу према ћирилици! Ко је ту луђи, то јест коме нешто фали озбиљно у држави и у главама у вези с ћирилицом , паметан лако може да погоди

Историја је показала и доказала – сатирање ћирилице у свакоднем живоу српског народа одвијао се с циљем да се Срби одсрбе, поробе, да би им се променила свест и уништила православна вера.

Књижевник Милован Данојлић о слободи мишљења, традицији и новом времену, српским духовним и друштвеним неприликама…

Опште је познато да је положај српског језика и писма веома тежак. Годишње у свету одумре 25 језика, а међу угроженим језицима налази се и српски. Језик и писмо су одлике индетитета једног народа.

Последњи пут двојезичне плоче су у Вуковару оштећене у ноћи уочи Бадњег дана 6. јануара, а први инциденти догодили су се у септембру прошле године након што је власт у Хрватској одлучила да спроведе Уставни закон о поштовању права мањина и уведе ћирилицу као званично писмо.

Зашто новогодишња честитка из Београда није стигла у Загреб, на адресу Милорада Пуповца, већ је враћена пошиљаоцу у Београд

Српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. века. По њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима. И данас тај календар као званични користи Српска православна црква, и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава

(Ни за сасвим очигледно настављање и на улици геноцидног уништавања српске ћирилице у Србији не могу се оптужити ни држава ни народ, него институције Србије и појединци у њима – од председника Србије, до Владе Србије, министарстава, Матице српске, САНУ, Института за српски језик па све ниже од њих који су задужени за институционално спровођење Члана 10. Устава Србије.)