Подешавања / Settings

Један од од омиљених „аргумената“ данашњих фанова Брисела и Вашингтона на српском простору с обе стране Дрине јесте тврдња да је сваки критички однос према политици западних центара моћи последица „дуге изолације“ или „непознавања начина на који функционише савремени свет“.

Један од главних симбола српске борбе за очување Косова и Метохије у саставу Србије, др Марко Јакшић, изјавио је 16.7.2013. у Народној скупштини Србије да би “излазак Срба на локалне изборе на Косову 3. новембра било рушење Устава Србије”. И – ником ништа.

Сасвим случајно (?), Декларација бранилаца државе Србије (већином) са севера Косова и Метохије усвојена је истог дана када и надалеко позната америчка Декларација о независности.Обе декларације имају једну суштинску заједничку ствар – означавају непристајање храбрих и слободних људи на диктате и безакоње империје, али и на гажење сопствених људских и грађанских права.

Могу га у Србији (стипендисти) волети или (они остали) не, али једно је сигурно – глас Џорџа Сороша се с пажњом слуша у “свом нормалном свету” којем такозвани српски реформатори наводно теже. “Пред нама су веома тешка времена, која се на многе начине могу упоредити с Великом депресијом из 30-их година,” изјавио је светски познати финансијски маг у интервјуу за амерички часопис Њузвик пред одлазак на годишњи Светски економски форум у Давосу још крајем јануара 2013.

И то им је хвала! После свих (туђих) жртава које су направили и праве за љубав “датума”, из тако жељене, тако неизбежне, тако добровољно-принудне ЕУ београдским властима стижу упозорења, да им се врло лако може десити да их већ до краја године задеси – поновно увођење визног режима за Србију.[1]

Обраћање четири скупштине општина са севера Косова и Метохије од 8. маја 2013, у којем је од носилаца највиших државних функција Руске Федерације затражена помоћ Русије, као сталне чланице Савета безбедности УН, у заштити Резолуције 1244 СБ УН али и уставног поретка саме Републике Србије – позива, између осталих, и на подршку оних “којима је стало до части и независности њихове отаџбине”.[1]

Званични Београд чини све да сломи српски север Косова, да га приволи да клекне пред Тачијевом државом. Ако север то – упркос свим притисцима, убеђивањима и уценама – ипак одбије: шта може уследити?

“Не могу Руси да буду већи Срби од Срба.” У последње време се често може чути овакав став, који је први пут доведен у везу са високим руским државним круговима још пре неколико година, за време владавине Бориса Тадића – чија је официјелна снисходљивост “у име Србије”, заслугом његових још “кооперативнијих” напредњачких наследника, за непуних годину дана већ успела да избледи у сећањима многих.

Овдашњи пси чувари “западних вредности” утврдили су основну лекцију својих господара – оно што важи за господаре не важи и за друге. Другим речима, западне вредности су сјајне, непогрешиве и непревазиђене – осим када не користе промовисању актуелних западних интереса.

На разне начине се може протумачити противречност изјава које долазе из врха београдских власти уочи следеће рунде “преговора” у Бриселу по питању Косова и Метохије, која треба да се одржи 20. фебруара.

Освојиће Србија своју слободу, која јој је сада баш на домак руке – ако се у њој нађе довољно храбрих и великодушних.

Српско биће је организам који је тренутно нападнут са свих страна. Ако се одмах не покрене у борбу – свом снагом, неће се одржати. То јест, и ако се одржи, то више неће бити то исто биће, тај исти организам.

Поново сви који нису власт морају да учитавају оно што им се преко контролисаних средстава јавног информисања сервира Истог дана, 25. септембра, када је нови шеф тима Владе Србије за техничке преговоре са Приштином Дејан Павићевић у Бриселу потписао намеру да спроводи оно због чега се, према речима потпредседника Владе Александра Вучића, “ноћима не спава”, […]