Подешавања / Settings

Срби и те како цене успех – када је заслужен. Ми једноставно не подносимо успех за који се сумња да је непоштено, нечасно или недостојно стечен, у неједнаким или повлашћеним условима, у искривљеном вредносном систему.

Ако израелски амбасадор јасно каже да је Србија у потпуности била на правој страни – то значи само једно, и не може се тумачити на било који други начин.

Јасно је да се ово исфорсирано идолопоклонство намеће одозго. Што од западно контролисаних медија, што од западно финансираних НВО, што од лењих или корумпираних „аналитичара“, што од старо- или новопечених прозападних политичких „елита“. Што га не чини мање дегутантним.

Имамо посла са опасним људима са још опаснијим намерама. А жмурење и забијање главе у песак – никада није било решење. Дакле, суочимо се са неким суровим чињеницама, односно упозорењима:

Да ли је Стаљин био „колаборациониста“ зато што је потписао пакт са Хитлером 1939. године? Да ли је то била влада Велике Британије зато што је потписала Минхенски споразум са нацистичком Немачком претходне године?

Прво Александар Вучић у свом веееликом интервјуу часопису „Недељник“ од 23. априла изјављује да се просто „јежи“ на популарност „десничарских“ политичких опција међу младима, да је „веома уплашен за та најлакша решења која људима делују најједноставније и најлакше“.

Сам Вучић је на такву врсту оцењивања позвао, речима: „И, нећу да се поредим, али верујем да смо, највећем делу Србије успели да приближимо ону филозофију која је направила једног Новака Ђоковића“.

Дочек Благодатног Огња испред београдског Храма Светог Саве на измаку Велике Суботе. Хиљаде људи у смиреном, ведром ишчекивању.

Први отпор у Европи поробљеној од нациста подигли су управо Срби. Пад Берлинског зида је, из ових или оних разлога, оставио Србију саму на ветрометини, а затим и двојицу Срба који су у Хагу стали на мегдан најмоћнијим државним, обавештајним и медијским апаратима у историји. И побеђивали, шта год да су и какви раније били.

Но, за САД и ЕУ, ни ова „победа“ очигледно није довољна, и њихов притисак на Русију се наставља. Током посете Анкари, 17.3.2015, европски комесар за енергетику Марош Шефчович изјавио је да „било каква одлука о градњи гасовода за транспорт руског гаса преко Турске мора бити донета у консултацијама са ЕУ и не сме кршити постојеће законске обавезе“, а уз то „изразио забринутост због потенцијалног укидања постојећих рута преко Украјине, у корист предложеног гасовода Турски ток“.

Медијске манипулације западних држава и рат медијима у ширем смислу били су тема трибине одржане у просторијама Месне заједнице Теразије у Београду. Међу различитим политичким темама о којима је до сада било речи на овим трибинама медијске манипулације, како домаћих тако и страних медија, су нешто са чиме су готово сви грађани Србије имали искуства.

Шта је то напредњачку Србију спречавало не да пошаље морнарицу или војску, већ само да одржи фактичко, замрзнуто стање на северу КиМ?Штавише – шта их је навело да пошаљу оружане снаге само ради утеривања српских овчица у натовски тор? Обећање о могућем чланству у ЕУ у некој недефинисаној будућности?

Медијска демонизација Русије у западним медијима јако подсећа у свим аспектима на хајку коју су ти исти медији водили против Срба 90тих година. Видимо данас исте етикете, лажи, сличнеметоде деискредитације, да користе скоро идентичне технике у врло наставку медијског рата против слобобног света.

На вестима телевизије Б92, противнике Михаиловићеве рехабилитације је на дан најновијег одлагања заступао Александар Краус, председник „Савеза антифашиста Србије“, који је користио већ познате аргументе: четнички покрет је био „квислиншки“, Михаиловић је био у равни Петена, а рехабилитација би представљаја ревизију историје, што би било „катастрофално“.

Никако не треба да нас задовољава чињеница да смо морално изједначени са данашњом Хрватском

Често се каже да се, када се пропусте добре шансе, ретко добије прилика за поправни. Ипак, добили смо је. Не толико зато што смо је колективно заслужили, већ зато што још увек није продато све што у земљи Србији вреди. На пример Телеком. И треба урадити све да он не буде продат.

Улазећи у Нову годину, једно од горућих питања је како се снаћи у времену и простору, како се супротставити злу које се, на очиглед свих муњевито размножава, и локално и глобално. Да ли му се уопште може и вреди супротставити, и са ког становишта. Како разазнати добро од злог, како наћи чврсто тле, или бар дно од кога се човек поуздано може одразити и стићи до површине, ваздуха и сунца.

Још није дошла Нова година по „старом“, односно Јулијанском календару, али је прошла она која се рачуна по „новом“, Грегоријанском, баш као и Божићи православних цркава који се рачунају по „реформисаном“ или „ревидираном“ Јулијанском, односно „Миланковићевом“ календару. Стога „наш“ Божић још увек пада у „стару“ 2014. годину, чији су одлазак многи већ прославили.

Џон Норис, некадашњи Директор за комуникације Помоћника државног секретара САД у време НАТО агресије против СРЈ, Строуба Талбота, је до скоро држао трон као амерички званичник који је најотвореније говорио о правој сврси америчке агресије на српски простор током последње деценије 20. столећа. У својој књизи У правцу судара: НАТО, Русија и Косово, Норис пише: „Југословенски отпор ширим трендовима политичких и економских реформи – а не положај косовских Албанаца – представља најбоље објашњење за рат НАТО-пакта [против СР Југославије]“.

Србија сасвим легитимно може да изнесе став: КиМ је Србија – Крим је Русија