Подешавања / Settings

Како су златне резерве Краљевине Југославије нестале и мистериозно завршиле преко океана. Пре почетка Другог светског рата Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се злато полако склања из Београда.

Доношење Сретењског устава било је плод вишегодишње борбе за уставност Србије, чиме су ударени темељи њене модерне државности.

Михајло Пупин је током Првог светског рата, код јеврејских банкара у Њујорку, више пута заложио сав свој иметак, који се мерио, са правима за патенте на преко 100 милиона садашњих долара, да би Краљевина Србија добила ратне кредите.

Председник СРС Војислав Шешељ коментарисао је раније у емисији идеју рехабилитације Милана Недића у емисији “Они Кажу“ Владимира Вељковића на регионалној телевизији Пирот.

Пријатељским братским вековним везама Срба и Руса бавили су се многи аутори, али та тема ни издалека није исцрпљена. Поготово ако имамо у виду период наше комунистичке историје, када се та тема свесно гурала под тепих. На жалост, по том питању ни евроунијатска Србија не заостаје пуно за Титовом Југославијом.

Ових дана „наша“ средства информисања обавестише нас да држава Србија, тј. „наша“ власт и многобројне „наше“ друштвене организације почињу са припремама за обележавање осам векова од крунисања „првог“ српског краља Стефана Првовенчаног.

Дошло је, дакле, и до тога да неким јадним Србима смета и генетски код српског народа, народа из чијега су крила потекли, али му, чини се, по сопственом избору више не припадају.

„Сједињене Државе Велике Aустрије“ је био назив предложене, реформисане Хабзбуршке монархије који је имао за циљ да помири национализме унутар империје. Срби, који су тада били већина у БиХ и половина становиштва Краљевине Хрватске-Славоније, добили би само делић данашње Војводине.

Од јединог становника у селу, старца Мије, траже податке о броју српских трупа у том крају, особито на путу према Сави. У дужем разговору старац успева да их убеди да крену правцем где је било највише српских војника, истичући да их на другим путевима чека сигурна смрт од четника. На питање да ли им он није пријатељ, чича их назива бандитима и лошим људима. Непријатељска јединица прихвата правац који је предложио чича Мија, под условом да он иде напред.

Стручном обрадом материјала старог између 26 и 29.000 година закључено је да места у ширем предграђу Вршца, Црвенка и Ат, имају својства орињачке културе.

У Србији почела потрага за посмртним остацима генерала Николаја Aнтоновича Миткијевича-Жолтока. Предак потпредседника руске владе сахрањен крај неког од центара за обуку белогардејаца?

Представљена прва књига из едиције „Свети Немањићи“, у издању Компаније „Новости“ и „Светигоре“. Aмфилохије: Немањићи су вертикала нашег историјског бића. Дмитровић: Катастрофалне последице кратког памћења.

Да ли чули причу о баба Даници која је у Републици Српској Крајини живела у једном забаченом српском селу званом Дивоселу?

Слика Уроша Предића на којој је овековечен лик патријарха Лукијана Богдановића, сведочи о драматичним годинама уочи укидања српске аутономије у Војводини, али и о несрећној судбини једног од најмлађих поглавара СПЦ.

„Спустили смо Србију са неба на којем се не ради и нема никаквих правила, на земљу на којој се тешко ради, а мораће и више, на којој постоје иста правила за све“.

Винчанска култура простирала се на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи, била је технолошки најнапреднија праисторијска култура са најраније развијеном металургијом и најстаријим писмом. Ипак, и данас је окружена мистеријама…

Бока Которска вјековима је давала славне морепловце, не толико славне да би задивили свијет, јер су српске државничке амбиције увијек биле подаље од мора, за разлику од других медитеранских земаља које је управо Медитеран уздигао и цивилизацијски прославио.

Србија је кроз историју имала много јунака, а највише њих – у најодликованијој јединици наше војске. У њој су животе дала и четворица прадедова наших кошаркашких репрезентативаца, открива „Блиц”.

По природи ондашње организације државе и војске у Немањићкој, односно средњовековној Србији до времена владавине цара Душана, највероватније је постојао витешки ред, али је он сигурно постојао у његово време. На ту чињеницу је Сима Ћирковић указао кроз податак из „Историје Дубровника“ Јакова Лукаревића са почетка седамнаестог века, у којој се спомиње витешки ред цара Душана „Стуб Светог Стефана”.

Музика је трештала. Знојавих шака мушкарци и жене, многи још у војним униформама, играли су коло на сред Теразија. Веровали су, као што многи од нас данас погрешно верују, да је 20. октобра 1944. ослобођен Београд. Не знајући шта их чека, људи су подизали децу да виде игранку. Песму је надгласао прасак, а улице препуне народа попрскала је крв.