Подешавања / Settings

Због учесталих насртаја на српске културно-историјске вриједности, у које спадају и златни љиљани династије Котроманић, непоходно би било разјаснити симболику и историју истих. Многи их Срби одбацују због догађаја из рата, због тога што су их у сукобу користили босански муслимани, а има и оних који нису упознати са симболиком љиљана. Док их босански, а поготово санџачки муслимани крајње нехералдички, често контрадикторно тумаче.

Херману Герингу, заповеднику немачког Луфтвафеа, оцу Гестапа и Хитлеровог изабраног наследника, Краљево је одговарало како би у срцу Балкана имао под контролом велику фабрику авиона.

Кроз судбину синова војводе Живојина Мишића – Радована, Александра и Војислава – можда се понајбоље огледају ломови српске историје у првој половини 20. века

Какав је био положај српског народа у социјалистичкој Југославији. Зашто је Тито одстранио Ранковића. Да ли је социјалистичка Југославија ипак донела неке елементе модернизације који нису спорни сами по себи.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је процедуру за ексхумацију пуковника Драгутина Димитријевића Aписа, чији ће посмртни остаци бити пренети и сахрањени у Београду.

Често слушамо похвале Путину и Кини – политици „чврсте руке“. Поверење у демократију отежава и то што је заговара Запад, одакле Србима често долазе бол и понижење. Требало би да нађемо снаге да „станемо на лопту“, упоредимо и промислимо.

Сестре Оливере Лазаревић су понеле тешко бреме средњевековне Србије. Драгана је браком допринела успостављању блискијих односа са Бугарском. Теодора је била удата за угарског палатина.

Ова књига је једноставно прећутана и доживљава сличну судбину као и када се појавила (само се сада књиге још увек не спаљују), примењује се метод маргинализације и прећуткивања.

Спектакуларни налаз археолога у остацима средњовековног града Рудника. На металној плочици угравиран шлем украшен бивољим роговима и натпис: „Господин Лазар кнез све српске земље“.

Ако би Косово постало члан Унеска, чиме би и српска културна баштина, фактички, постала косовска, да ли би то ставило тачку на ревизију „косовске“ историје?

Аутори овог дела су деца чланови учионице за анимацију „Душа“ при Верском добротворном старатељству у сарадњи са ликовном уметницом мр Весном Моравић-Балкански и другим ликовним ствараоцима, књижевницима и аниматорима.

Што се тиче спомена Срба и Хрвата издвојила су се у основи два мишљења: по једнима су Срби дошли на Балкан из данашње Галиције, по другима из данашње Саксоније, док се за Хрвате најчешће каже да су пореклом из околине Кракова и североисточне Чешке. У новије време један круг истраживања и Србе доводи са пољске територије. Правци кретања Словена на Балкан углавном су тројаки: преко доњег Дунава, преко Карпата и преко Чешке, Моравске, Словачке и Паноније.”

Теорија Марија Алинеија, повезујући цивилизацијски континуитет од палеолита до данас, отворила је пут за нова истраживања на пољу србистике.

Да ли ће организованим уласком наших истраживача у турске архиве многе странице бурне историје бити другачије писане. Српски етнички простори били знатно шири него што се претпоставља. Кроз векове смо имали важну улогу у животу Османског царства.

Као добровољац са пушком у руци, важила је за пример неустрашиве српске жене с почетка 20. века. Њен отац није имао синове, па је ратнички жар и родољубље усадио у кћерке.

Пред Вишим судом у Београду ће 12. децембра ове године бити одржано прво рочиште у поступку рехабилитације генерала Милана Недића, сазнаје Данас. Подносиоци захтева за рехабилитацију су Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић.

Какав је дух владао међу браниоцима сведочи добровољац Ђорђе Рош, описујући како су се он и његови другови китили белим зумбулима из оближњих цвећара: „Захватио нас је необуздани излив одушевљења; осећао сам како смо сви свесни да је лако и слатко умрети за Краља свога и Отачаство своје“.

Као избеглице су у Србију долазили и Монголи, и Руси, и Грци, и Бугари, па чак и Либанци, али најчешће су у Србију бежали управо Срби.

Додуше, тада није било НВО плаћених из фондова НАТО пакта и Сорош добротвора, те није било ни корисника „међународних признања“ (читај — плаћеника страних служби) за процес „демократизације балканског региона“, док га тета Ангела најзад не претвори у „угодну чекаоницу блискоисточних миграната“, чије жељено пролеће баш изразито касни а зима је на прагу и проблем са енергентима, нарочито.

У Србији је највећа част за човека да му странац дође у кућу. Ово лепо српско гостољубље према странцима искусили смо много пута. Једном смо, сећам се, били у непознатом граду у који недељама није стигло снабдевање и у коме није било дувана Отишли смо у једну радњу да покушамо да нађемо нешто цигарета.